Igre 
Belorusija nov teren za rusko nuklearno oružje - šta to znači za svetsku bezbednost
Komentari05/03/2022
-20:04
Građani Belorusije izglasali su 27. februara na referendumu promenu ustava, čime se ta zemlja odrekla nenuklearnog statusa. Teoretski, to znači da bi Rusija mogla da postavi u Belorusiju nuklearno oružje prvi put od raspada SSSR - da li je ovo nova bezbednosna pretnja po Evropu i svet?
Da krenemo prvo od toga zašto je Belorusija bila "nenuklearna zemlja". Naime, posle Hladnog rata, neke zemlje koje su bile članice Sovjetskog saveza pristale su da se odreknu nuklearnog naoružanja.
Dokumentima koji se zajednički zovu Budimpeštanski memorandum o garancijama bezbednosti, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina pridružile su se Sporazumu o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT). Memorandum su 1994. godine još potpisale i tri tadašnje velike nuklearne sile - Rusija, SAD i Ujedinjeno kraljevstvo, kao garanti bezbednosti.
U zamenu za odricanje od nuklearnog naoružanja, Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini je garantovano da se sila neće koristiti kako bi im se ugrozili suverenitet ili teritorijalni integritet.
Lukašenkovo "vraćanje usluge"
Referendumom koji je održan prošle nedelje u Belorusiji, međutim, ta zemlja se odrekla "nenuklearnog statusa".
Belorusiki predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je da će od ruskog predsednika Vladimira Putina tražiti da vrati Minsku nuklearno oružje "ukoliko Zapad razmesti svoje nuklearno naoružanje u Poljsku ili Litvaniju, odnosno na granice Belorusije".
Ovakav stav naišao je na osude Evropske unije. Šef diplomatije EU Đozep Borelj nazvao je promenu nuklearnog statusa Belorusije "zabrinjavajućim elementom", rekavši da Unija osuđuje i umeštanost Belorusije u tekuću agresiju na Ukrajinu.
profimedia
Povezane vesti
Za Vladimira Traparu sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, referendum u Belorusiji je "još jedan u nizu pokazatelja da je Lukašenko izgubio bilo kakvu nezavisnost u odnosu na Putina".
"To traje još od kako je završena predsednička kriza u Belorusiji 2020. godine, kada se Lukašenko suočio sa do tada neviđenim protestima, i kada mu je Putin pomogao da ostane na vlasti. Sada on njemu vraća dajući mu belorusku teritoriju da napada Ukrajinu sa nje. Mogućnost da Rusi rasporede nuklearno naoružanje na teritoriji Belorusije moći će da se realizuje ako NATO poveća razmeštanje naoružanja, a pre svega nuklearnog, u istočnim članicama", kaže Trapara.
Ocenjuje da Rusija, u tom slučaju, ima na isturenim položajima Kaljingrad, Belorusiju, a ako okupira neki deo Ukrajine, da će im i to biti na raspolaganju.
Stanje visoke pripravnosti
Nuklearno oružje u kontekstu rata u Ukrajini došlo je u fokus javnosti četvrtog dana od početka sukoba, kada je ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vojsci da "stavi nuklearne snage odvraćanja u visoko stanje pripravnosti", a kao razlog je naveo "agresivne izjave NATO zemalja".
Iako su američki i evropski zvaničnici osudili ovaj potez Putina, dan kasnije je predsednik SAD Džo Bajden rekao da "američki građani ne bi trebalo da strahuju od nuklearnog oružja". Prethodno, portparolka Bele kuće Džen Psaki je izjavila da SAD smatraju da "u ovom trenutku nemaju razloga da menjaju nivo nuklearne pripravnosti".
"Nismo menjali naš status i procenu u tom pogledu, ali takođe moramo da budemo na oprezu zbog Putinovih pretnji", rekla je Psaki.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je rekao kako je "realna opasnost" da Kijev nabavi nuklearno oružje, i da je za Rusiju generalno neprihvatljivo da se američko nuklearno oružje koristi u Evropi.
profimedia
Povezane vesti
"Nastavlja se pokvarena praksa ‘zajedničkih nuklearnih misija’ uz učešće nenuklearnih zemalja NATO-a. U njihovim okvirima razrađuju se scenariji za upotrebu nuklearnog oružja po Rusiji. Krajnje je vreme da se američko nuklearno oružje vrati kući i u Evropi potpuno demontira infrastruktura povezana sa njim", poručio je Lavrov.
Uprkos zaoštrenoj retorici među liderima, Trapara smatra da referendum koji Rusiji dopušta eventualno razmeštanje nuklernog oružja u Belorusiju zapravo može povoljno da deluje na stratešku stabilnost u Evropi.
"Što je više nuklearnog naoružanja na tim isturenim područjima, manje je varovatno da će neko, bilo Rusija bilo NATO, odlučiti da pređe tu granicu i izvrši nuklearni napad", zaključuje sagovornik Euronews Srbije.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)