Igre 
Kako je Putin ujedinio Evropu: Jedinstven odgovor EU na rusku invaziju, ruskog predsednika napustili i odani saveznici
Komentari04/03/2022
-07:12
Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao je da očekuje različite stvari kada se ta zemlja pripremala na invaziju na Ukrajinu, ali, poznavaoci prilika i analitičari širom sveta, slažu se u jednom - nije mogao da očekuje tako ujedinjen odgovor poslovično polarizovane Evropske unije. Mnogi su skloni da ocene i da je jedinstevn odgovor 28 zemalja Unije, ali i brojnih njihovih saveznika deo razloga zbog koga je Putin, koji je upravo i računao na polarizovanost EU, sada prinuđen da menja taktiku u napadu na Ukrajinu.
Mnogi, istovremeno, tumače da je ovo možda i prvi put od njenog nastanka, da je Evropska unija opravdala svoje ime - od Sofije do Stokholma, najviše možda i zbog toga što su odani Putinovi saveznici u Uniji, poput češkog predsednika Miloša Zemana ili mađarskog premijera Viktora Orbana, ovog puta jedinstveno rekli "ne" Rusiji.
"Niko nije mogao ni da zamisli pre nedelju dana, kada je Vladimir Putin počeo invaziju na evropsku demokratiju i Ukrajinu, da će za samo nekoliko dana doći do revolucionarne promene neviđene u Evropi od dana boljševičkih revolucija 1917. Ukratko, Putin je ujedinio Evropu kao nikada pre", napisao je bivši britanski ministar za Evropu Mekšejn u autorskom tekstu za EU Observer.
I zaista, sankcije koje su uvedene Rusiji - bilo da su ekonomske, sportske, kulturne ili neke četvrte vrste - uvedene su, u manjoj ili većoj meri, u svim zemljama EU.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo
Do nedelje, skoro čitav vazdušni prostor Evrope bio je zatvoren za ruske avione, a iz EU su odlučili i da zabrane rad za "Russia Today", jedan od provladinih ruskih medija. Takođe, iz EU su saopštili da je iz bankarskog SWIFT sistema isključeno i sedam ruskih banaka, a da će sankcije trpeti i Centralna banka Rusije.
Evropski parlament je usvojio Rezoluciju kojom osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu. Pri tome, "za" je glasalo 637 od 676 poslanika, 13 je bilo "protiv", a 26 uzdržano. U rezoluciji se najoštrije osuđuje vojna agresija Rusije na Ukrajinu, kao i umešanost Belorusije i zahteva od Moskve da odmah prekine sve vojne aktivnosti, povuče vojne i paravojne snage i opremu sa cele međunarodno priznate teritorije Ukrajine.
"Ovakvo jedinstvo u Evropi nije se očekivalo. Moskva je sigurno računala na nejedinstvo zemalja članica EU, odnosno da neće moći da se usaglase oko obima i intenziteta sankcija, iako su same sankcije očekivane. Činjenica da je Brisel usvojio te odluke pokazuje sada već jednu gotovo opasnu polarizovanost u Evropi, ali ne na strani članica Unije", kaže za Euronews Srbija Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Povezane vesti
Reč je, o kako precizira, polarizovanosti u odnosima EU i Rusije, a "to je nešto što i na dugi rok može da dovede u pitanje kako će sutra voditi dijalog".
"Ovo jednog dana mora da se okonča, i biće potrebno da se nađe neki zajednički jezik", istakla je Kovačević.
Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike takođe naglašava specifičnu okolnost u Uniji do koje je došlo nakon napada Rusije na Ukrajinu, a u čijem fokusu je nešto što se po pravilu smatralo slabom tačkom EU - aspekat spoljne i bezbednosne politike.
"Činjenica da je EU reagovala i to veoma brzo i veoma oštro je zapravo istorijski trenutak kada je u pitanju osnaživanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Obično se uvek govorilo da je sa te spoljnopolitičke strane, pa čak i vojne, EU najslabiji akter od svih globalnih sila. Međutim, sada konačno imaju priliku da pokažu na delu sve ono o čemu su nekad pričali", kaže Subotić za Euronews Srbija.
Istorijske odluke evropskih zemalja
Vladimira Putina su, kako to piše portal Politiko, "napustili i najodaniji saveznici u Evropi", poput češkog predsednika Miloša Zemana ili mađarskog premijera Viktora Orbana, jer su se i te države priključile sankcijama.
U prethodnih sedam dana, pojedine države na tlu Evrope, bilo da su deo EU ili ne, donele su odluke koje bi se mogle nazvati istorijskim.
Nemačka se, uz Francusku, smatra državom koja je lider Evropske unije, a još od drugog svetskog rata, Nemci su se trudili da ne naglašavaju preterano snagu svoje vojske. Međutim, kancelar Olaf Šolc je nedavno najavio da vlada te zemlje planira dodatnih 100 milijardi evra za vojsku zbog toga što "cilj mora biti delotvorna, moderna vojska koja priliči tolikoj zemlji poput Nemačke". Osim ovog poteza, naravno, Nemačka je preduzela i konkretne akcije protiv Rusije - najdrastičnija mera je, verovatno, zaustavljanje procesa odobrenja za gasovod Severni tok 2.
Tanjug AP/Hannibal Hanschke
Povezane vesti
Švajcarska, zemlja koja je tradicionalno simbol neutralnosti, uvela je ekonomske sankcije Rusiji. Pored toga što je zamrznuta imovina pojedinih Rusa, zabranjen je i ulazak u zemlju petorici oligarha bliskih Vladimiru Putinu. Kao razlog za ove sankcije, u saopštenju švajcarske vlade navedena je "kontinuirana vojna intervencija Rusije u Ukrajini".
Takođe, dve zemlje koje su članice EU ali ne i NATO, Švedska i Finska, po prvi put u istoriji su odlučile da pošalju oružje u neku stranu zemlju. U pitanju je, naravno, Ukrajina, kojoj su poslali vojnu opremu i tehniku kako bi joj pomogli da se odbrani od ruske invazije.
"Mađarska nije imala mnogo izbora, oni se graniče sa Ukrajinom i da nisu to podržali sutra ne bi imali nikakvog prava da trže od EU da im pomognu sa talasom izbeglica. Mislim da je bilo racionalno očekivati da se Orban usaglasi sa sankcijama, jer mu je bitnija stabilnost njegove države nego njegovi lični odnosi sa Putinom. Kada je u pitanju Švajcarska, nekima može izgledati čudno njihova odluka. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti da je on avezana ta EU od samog osnivanja Unije", istakao je Subotić.
Povezane vesti
Solidarnost prema izbeglicama
Tamo gde je rat, mora biti i izbeglica. Tako je, prema procenama UN, iz Ukrajine do sada izbeglo više od milion ljudi. Većina njih smeštena je u okolnim zemljama - Poljska je primila najveći deo izbeglica, dok je dosta njih i u Rumuniji, Mađarskoj, i drugim zemljama koje se graniče sa Ukrajinom.
Ukoliko se sukob u Ukrajini produži, međutim, biće neophodno da se u prihvat izbeglica uključi cela Evropa, jer će individualni kapaciteti zemalja na istoku kontinenta biti popunjeni.
Upravo zato, Evropska komisija namerava da usvoji zakon koji bi ljudima koji beže od sukoba u Ukrajini omogućio privremenu zaštitu, uključujući dozvolu boravka i pristup zapošljavanju i socijalnoj zaštiti.
Euronews/Nataša Krstin
Kako se navodi, novi zakon biće osmišljen tako da se bavi masovnim dolascima raseljenih lica u EU, ali i da obezbedi isti nivo zaštite u svim državama članicama.
Jednoglasnost Evropske unije se već vidi i u pogledu izbeglica, a naročito u poređenju sa migrantskom krizom 2015. godine, smatra Kovačević.
"Ovde se takođe vidi solidarnost koju EU pokazuje u ovom slučaju, jer tokom velike migrantske krize 2015. godine nije bilo takvih reakcija. To pokazuje prosto da se EU solidariše sa Ukrajinom, i da će svakako ukrajinske izbeglice primiti sa više volje, bez administrativnih prepreka. Biće im olakšane i procedure pomoću kojih će moći da dobiju takozvanu privremenu zaštitu", kaže Kovačević.
Preporuka za vas
Komentari (0)