Erdogan se nudi za "mirotvorca": Kakvu korist pokušava da izvuče iz rata u Ukrajini?

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

05/03/2022

13:59

Erdogan se nudi za "mirotvorca": Kakvu korist pokušava da izvuče iz rata u Ukrajini? - Copyright AP/Vladimir Smirnov, Andrei Gorshkov, Tanjug AP/Ukrainian Presidential Press Office

veličina teksta

Aa Aa

Iako je pozivao NATO da zauzme odlučniji stav po pitanju Ukrajine, oružani sukob koji je izbio u toj zemlji nije naterao turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da napravi drastičan zaokret i pridruži se sankcijama Moskvi. Zvanična Ankara insistira na tome da neće prekinuti svoje veze ni sa Rusijom, ni sa Ukrajinom, a turski lider, barem zasad, pokušava da ispliva u ulozi mirotvorca.

"Ko će da razgovara sa Rusijom ako svi spaljuju mostove? Ne planiramo da uvodimo sankcije da bismo ostavili otvoren taj kanal", reči su Erdoganovog savetnika Ibrahima Kalina koji je još jednom Zapadu i NATO saveznicima stavio do znanja da Ankara neće tako jednostavno ostaviti po strani prijateljske odnose sa dve zaraćene strane.

Ipak, u danima za nama Erdogan jeste pozivao NATO da zauzme jasniji stav po pitanju Ukrajine. I dok je upravo sa jedne strane govorio da alijansa treba da preduzme odlučniji korak, sa druge strane je nudio posredovanje. Zašto je to baš tako - razloga je nekoliko.

Zavisnost od ruskog gasa i ekonomske veze sa Ukrajinom

Na rusku invaziju na Ukrajinu iz Turske je stigla osuda, a Erdogan je vojnu operaciju nazvao neprihvatljivom. On je takođe kritikovao, kako je rekao, neodlučan stav SAD i zapadnih sila, rekavši da je takav pristup znak propadanja međunarodnog poretka. Sankcije Moskvi, međutim, su izostale, a dobar deo razloga leži u tome što Ankara gaji dobre odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom, što Tursku u ovoj krizi stavlja u osetljivu poziciju.

Podsetimo, i nakon krize 2014. godine, kada je Rusija pripojila Krim, a na istoku Ukrajine izbili sukobi, Turska to poluostrvo nije priznala, ali isto tako nije uvela ni sankcije.

"U ovom trenutku u suštini tursko ponašanje je varijabila koja će uticati na uopšte dalje odnose između onoga što je zapadna i centralna Evropa danas i dela Evrope u kom dominantnu ulogu ima Rusija. Turska je tu jedina nepoznanica. Turska zavisi od Rusije i po pitanju snabdevanja žitaricama i zavisi energetski", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Janković, načelnik Centra za susedstvo i Sredozemlje Insituta za međunarodnu politiku i privredu.

Na stav Turske u aktuelnoj krizi, kako je pisao "Dejli sabah" i pre nego što je došlo do invazije, utiču najmanje četiri parametra. Jedan od ključnih je i činjenica da je Turska članica NATO, te da se Ankara već nekoliko puta opasno zamerala alijansi zbog svoje saradnje sa Rusijom.

Prvi parametar su zasigurno prijateljski odnosi Turske sa Ukrajinom. Naime, Ankara i Kijev nemaju negativnu agendu, a njihovi politički, bezbednosni i ekonomski odnosi su prilično dobri. Ukrajina je jedan od najvećih trgovinskih partnera Turske, a saradnja je išla čak i do isporučivanja borbenih dronova Ukrajini, što je ljutilo Moskvu. Takođe, prošle godine Tursku je posetilo više od dva miliona Ukrajinaca.

Sa druge strane, pak, tursku poziciju oblikuju odnosi sa Rusijom, koji, iako par puta u žestokoj krizi, nisu narušeni do tačke bez povratka. Iako su Ankara i Moskva na različitim pozicijama kada je reč o sukobima u Libiji, Siriji, Nagorno Karabahu, pa naposletku i u Ukrajini, odnose komplikuje dobra ekonomska saradnja i činjenica da je Turska zavisna od ruskog gasa.

Ukoliko bi se, međutim, u sukob u Ukrajini umešao NATO, stavljanje na stranu moglo bi skupo da košta Tursku koja, između ostalog, i zbog toga traži diplomatsko rešenje. Položaj krimskih Tatara, kako navodi "Dejli sabah", takođe je jedan od razloga od kojih zavisi ruska pozicija oko Ukrajine.

Turska spada u red država koje uvek prvenstveno vode računa o vlastitim nacionalnim interesima i ne prave kompromise, kaže za Euronews Srbija Dragana Mitrović, osnivač Centra za studije Azije i Dalekog istoka, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

"Ne podležu pod pritiscima - bitni partnerski odnosi sa NATO saveznicima utiču na ponašanje Turske, a sa druge strane veoma važna saradnja i ranije strateško razumevanje između Turske i i Rusije i važna saradnja u oblasti energetike, bezbednosti i na drugim poljima, kao i lični odnosi između dva predsednika takođe utiču na to da Turska bude veoma oprezna i da ne želi da se konfrontira ni na koji način sa Rusijom", rekla je ona.

Strateške igre u Crnom moru

U centru donošenja političkih odluka svakako je geografski položaj ove tri zemlje. I Turska, kao i Ukrajina i Rusija, izlazi na Crno more, a narušeni odnosi sa jednom ili sa drugom stranom, Turska bi svakako platila i tenzijama na toj strateški važnoj poziciji.

Ankara je, međutim, zvanično ruski napad na Ukrajinu označila ratom, što je važan zaokret u retorici kada je reč o primeni Konvencije iz Montrea potpisanoj 1936. godine, a koja reguliše prolaz plovila kroz moreuze Dardanele i Bosfor.

Tokom mira vojni brodovi mogu da prolaze kroz moreuze uz diplomatsku najavu prolaska ali sa određenim limitima kao što su veličina broda i oružje koje mogu da nose u zavisnosti da li pripadaju nekoj od crnomorskih država.

Tokom trajanja rata u kojem Turska ne učestvuje, vojni brodovi mogu da koriste moreuze, osim ako ne pripadaju državama koje su zaratile. Prema Konvenciji, ako je Turska jedna od učesnica rata ili smatra sebe ugroženom od rata, ima pravo da zatvori moreuze za prolaz vojnih brodova koji idu ka Crnom moru. Međutim, član 19 Konvencije omogućava i izuzetak - vojni brodovi zaraćenih strana mogu da se vrate u svoje baze ako se nalaze u Crnom moru.

"Sada kada se sukob pretvorio u rat, ovako primenjujemo Konvenciju iz Montrea na Ukrajinu i Rusiju. Član 19 omogućava izuzetak, ako se vojni brod jedne od zaraćenih strana vraća u svoju luku", rekao je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

Ovo znači da čak i ukoliko Turska zabrani prolaz, ruski ili ukrajinski brod može da se vrati u svoju bazu.

Turska je, inače, upozorila crnomorske zemlje i države koje nemaju izlaz na Crno more da ne šalju svoje ratne bordove kroz njene moreuze Bosfor i Dardanele.

Kako kaže Mitrović, vidimo da se Turska s jedne strane poziva na međunarodno pravo i da smatra da je ono prekršeno i u tom smislu Turska daje podršku Ukrajini, a sa druge strane to dovedi u pitanje njene dobre odnose i saradnjom sa Rusijom.

Da li baš u okviru Crnog mora Erdogan vidi svoj interes i da li dobri odnosi sa Ukrajinom zapravo za Ankaru znače i svojevrsnu nadmoć u Crnom moru, Mitrović objašnjava da Rusija zapravo preuzima značajan deo kontrole nad crnomorskim lukama, te da Ukrajina uopšte sada nije u poziciji da koristi svoje crnomorske luke.

"Videćemo kako će biti kada se razreši situacija nakon ovih ratnih dejstava. Svakako da Turska tradicionalno ne želi da zatvori ta vrata i drži ih apsolutno otvorenim kakva god da bude opcija na kraju", istakla je ona.