Detalji filmske pljačke koja je zaprepastila svet: Članovi nemačke zloglasne bande uhapšeni, ali blaga i dalje nema
Komentari28/01/2022
-17:30
Bilo je potrebno najmanje devet jakih udaraca sekirom da bi se razbila staklena vitrina u istorijskom Zelenom trezoru u Drezdenu. Kad su razbili staklo, dvojica maskiranih lopova ugrabili su 21 artefakt neprocenjive vrednosti optočen dijamantima i nestali, piše CNN.
Bilo je to 25. novembara 2019, a u samo nekoliko minuta nestali su neki od najvrednijih istorijskih dragulja na svetu.
Sada se šestorica muškaraca optuženih za jednu od najvećih krađa dragulja u istoriji pripremaju za suđenje u Nemačkoj koje je počelo danas. Misterija oko toga šta se dogodilo s blagom koje su ukrali, još traje.
Pljačka koja je zaprepastila svet
Ovo je priča o pljački koja je zaprepastila svet i pedantnom policijskom radu koji je doveo do hapšenja šest članova porodične bande osumnjičene za zločin.
Blago ukradeno iz Zelenog trezora, ukrašeno s više od 4.300 dijamanata, vredi najmanje 113 miliona evra, prema navodima državnog tužitelja. Međutim, upravnica Državne umetničke zbirke u Drezdenu, Merion Ekerman, rekla je da njihova materijalna vrednost uopšte ne odražava njihovu neprocenjivu istorijsku i kulturnu važnost.
Gotovo svi ukradeni artefakti napravljeni su za vreme vladavine Fridriha Avgusta III koji je kasnije bio poznat kao Fridrih Avgust I, prvi kralj Saksonije. Artefakti su uključivali kopču za šešir iz 1780-ih ukrašenu s 15 velikih i više od 100 malih dijamanata, kao i mač od 96 centimetara s koricama koji su zajedno imali više od 800 dijamanata.
Ali nije samo velika vrednost plena privukla pažnju sveta, već i drskost s kojom je napad, navodno, izveden. Roj Ram, konsultatnt za pitanja bezbednosti i bivši zapovednik specijalnih operacija u Skotland Jardu u Londonu, rekao je da su ovakvi zločini sve ređi.
"Tehnička bezbednost se zbog sve boljih alarmnih sistema tokom godina poboljšala, tako da postoji velik rizik da pljačkaši budu brzo uhapšeni. Za pljačku su vam potrebne povlašćene informacije i vrlo, vrlo detaljan plan", rekao je.
Prema istražiteljima, četiri meseca pre pljačke, jedan osumnjičeni je otišao u grad Magdeburg, oko 200 kilometara severozapadno od Drezdena, po tamnoplavi audi S6 koji će im poslužiti za beg.
Vozilo je tada već bilo odjavljeno, ali policija je rekla da je banda automobil ofarbala u srebrno kako bi sakrili trag.
"To pokazuje da su ti ljudi pomno planirali kako će izvesti pljačku i kakva će biti reakcija policije. Sve vreme su smišljali kako da skrenu pažnju policije i sebi daju više vremena", rekao je Ramm.
"Ukoliko bi neko video da taj automobil odlazi s mesta događaja, mogao bi dati opis automobila. Ali kada bi policija počela da istražuje to vozilo, sve bi se zakomplikovalo".
Pripreme bande nisu prestale s automobilom za beg. Nekoliko dana pre pljačke, presečene su rešetke na prozoru kroz koji su lopovi ušli u trezor. Potpuno uklanjanje metalne rešetke moglo je izazvati sumnju kod prolaznika, pa su osumnjičeni prikrili tragove privremeno zalepivši rešetke na mesto, saopštila je policija.
Prozor je bio u mrtvom uglu, pa se nije video na sigurnosnim kamerama, a celo područje bilo je u "potpunom mraku", saopštilo je ministarstvo kulture i turizma. Senzor pokreta koji je trebalo da bude aktiviran tokom krađe, nije se upalio. Ministarstvo je objavilo da se alarm upalio dan pre pljačke i da obezbeđenje nije uspelo ponovno da ga aktivira.
U ponedeljak, 25. novembra 2019. oko 4.50 sati, banda je krenula u akciju, navodi policija. Pljačkaši i njihovi saučesnici prvo su zapalili razvodnu kutiju u blizini Zelenog trezora. To je uzrokovalo da se ulična rasveta u blizini ugasi, pa je celo područje bilo u mraku. U 4:57, krenuli su prema trezoru.
Policija je saopštila da video snimak sigurnosne kamere pokazuje da lopovi i te kako znaju kuda idu. Nakon što su ušli u zgradu kroz prozor Dvorane blaga s mnoštvom ogledala, požurili kroz Heraldičku sobu ravno u Sobu nakita u kojoj su bili izloženi najvredniji muzejski predmeti.
Snimci sigurnosnih kamera pokazuju da je pljačkašima trebalo samo nekoliko minuta da uđu unutra, razbiju vitrinu, zgrabe dragulje i odu. Lopovi nisu mogli ukrasti sve komade na izložbi, jer su neki bili ušiveni u kutije, rekla je Ekerman. Pre nego što su pobegli, pljačkaši su prostoriju poprskali aparatom za gašenje požara kako bi prikrili tragove.
"Otisci stopala se vrlo često koriste za identifikaciju obuće koju su koristili kriminalci. Često će se rešiti rukavica i drugih stvari, ali ponekad zaborave da se reše svojih cipela", dodala je ona.
Policija tvrdi da su pljačkaši pobegli sa lica mesta u audiju i da je, samo 13 minuta nakon što je sigurnosna kamera snimila prve slike njihovog ulaska u trezor, automobil pronađen napušten i zapaljen u podzemnoj garaži oko pet kilometara dalje. Policija je automobil gotovo odmah povezala s pljačkom.
"Neverovatno je teško koristiti vozilo i ne ostaviti DNK iza sebe", rekao je Ram.
Operacija Epule
Policijska operacija, kodnog naziva Operacija Epule prema jednom od artefakata ukradenih toga dana, započela je u trenutku kada je osoblje muzeja uputilo prvi hitni poziv - dok su pljačkaši još bili u zgradi. Obezbeđenje je na sigurnosnim monitorima videlo da je pljačka u toku, ali nisu intervenisali. Policija je kasnije dovela u pitanje tu odluku, ali je Ekerman rekla da su samo sledili sigurnosne protokole.
Ram je rekao da su detektivi verovatno počeli istragu tako što su pomno pogledali sam muzej.
"Jedini način da se ovakve pljačke dogode je da pljačkaši imaju dobre informacije. Morate da znate da nema, na primer, laserskih zraka po celoj prostoriji, morate znati da oko mesta nema jezičaka osetljivih na pritisak. Izuzetno je rizično raditi ono što su oni uradili. Moguće je da su izvršili opsežna istraživanja zgrade", objasnio je Ram.
Državno tužilaštvo saopštilo je prošle godine da istražuje četiri radnika obezbeđenja muzeja. Kaznenu prijavu protiv dvojice čuvara podnela je privatna osoba, navodeći da "nisu adekvatno reagovali i sprečili pljačku".
Rekao je da su pod istragom još dve osobe. Jedan je osumnjičen da je počiniteljima predao dokumente o Zelenom trezoru i njegovim sigurnosnim sistemima, pa je uhapšen četiri dana nakon pljačke. Drugi čuvar je pušten nakon istrage.
Portparol tužilaštva je dodao da istražuju četvrtog čuvara jer "postoje dokazi o radnji u vezi s alarmnim sistemom, što je moglo olakšati krađu".
Do septembra 2020. policija je primila stotine dojava i pretražila nekoliko nekretnina u Berlinu za koje se veruje da su povezane s pljačkom.
Takođe su saznali više o automobilu za beg - uključujući i mesto na kojem je prefarban- i objavili sliku jednog od osumnjičenih.
Zatim, 17. novembra 2020, gotovo godinu dana nakon što je ukradeno dragoceno blago Zelenog trezora, policija je pokrenula veliku sigurnosnu operaciju u Berlinu u koju je bilo uključeno 1.638 policajaca iz cele Nemačke. Na meti je bilo pet članova zloglasnog klana Remo, jedne od najmoćnijih nemačkih kriminalnih porodica, koja uglavnom deluje u Berlinu.
Ralf Gadban, politikolog i stručnjak za klanove u Nemačkoj, rekao je kako način na koji je pljačka izvedena i broj osumnjičenih i mogućih saučesnika, pokazuje moć koju klanovi poseduju. Policija je objavila da je uhapsila trojicu od petorice glavnih osumnjičenih tokom operacije u Berlinu.
Dvojica osumnjičenih koji su još u begu, identifikovani su kao braća blizanci Abdul Majed R. i Mohamed R. te je pokrenuta velika potraga za njima. Interpol je izdao crvenu poternicu zbog blizanaca, ali je trebalo još mesec dana pre nego što je Mohamed uhapšen u berlinskoj četvrti Nojkeln, što je teren klana Remo. Abdul Majed je ostao na slobodi još pet meseci pre nego što je i on priveden 17. maja 2021. Šesti i poslednji osumnjičeni u ovom slučaju, uhapšen je u avgustu 2021., saopštila je policija.
Osumnječeni su uhapšeni, ali gde je blago?
Mesec dana kasnije, tužilac je konačno optužio svih šest muškaraca za zločine, uključujući tešku krađu i podmetanje požara. Trojica osumnjičenih su braća, a ostala trojica su njihovi rođaci. Dvojica optuženih već su bila iza rešetaka zbog krađe zlatnika od 100 kilograma poznatog kao "Veliki javorov list" iz berlinskog muzeja Bode.
Komentari (0)