Pitanje Temeljnog ugovora Crne Gore i SPC ponovo u fokusu: Da li je potpisivanje dokumenta sada izvesnije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/01/2022

15:31

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Pitanje Temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i SPC nametnulo se poslednjih dana kao jedno koje bi moglo da bude značajno u aktuelnoj krizi Vlade u Crnoj Gori. Dok se čeka glasanje o nekoliko značajnih inicijativa u Skupštini, juče je prvo premijer Krivokapić rekao da je Vlada izrazila spremnost da potpiše ugovor, dok je potpredsednik Vlade Dritan Abazović doputovao na sastanak sa patrijarhom Porfirijem.

Abazović je u Beograd doputovao sinoć, a o razgovoru sa patrijarhom nema mnogo detalja u javnosti.Pokret URA je potvrdio da je do tog sastanka došlo i da je u pitanju privatni susret.

U istom danu je premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić na tviteru napisao da je njegova vlada iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC i to u najkraćem vremenskom roku.

Nacrt poslednje verzije Temeljnog ugovora

U međuvremenu su Vijesti objavile da je poslednji nacrt Temeljnog ugovora između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve pretrpeo nekoliko izmena u odnosu na nacrt koji je Vlada Crne Gore ranije poslala patrijarhu SPC Porfiriju. Vijesti su obijavile nacrt ugovora koji je Vlada poslala SPC, a odgovor još nije stigao.

U preambuli nacrta piše da je hrišćanska crkva na prostoru današnje Crne Gore prisutna od apostolskih vremena i njenog kontinuiteta kroz istorijsko pravoslavno i crkveno ustrojstvo od osnivanja Zetske, Budimljanske i Humske episkopije (1219. g.) "u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve".

U prethodnoj verziji koju je Vlada slala su bile izbrisane reči "u sastavu Žičke arhiepiskopije, Pećke patrijaršije, odnosno Srpske pravoslavne crkve" sa obrazloženjem da je hrišćanska crkva postojala na prostoru današnje Crne Gore i u periodima ukidanja Pećke patrijaršije (u periodu od 1463. do 1557. godine i 1766. do 1920. godine) i da bi, ukoliko to ne bi bilo konstatovano, podrazumevalo da crnogorske vladike iz dinastije Petrović-Njegoš i drugi crkveni poglavari iz tog peroda nisu pripadali hrišćanskoj crkvi i da je to sa stanovišta države Crne Gore neprihvatljivo.

U novom nacrtu piše i da se uvažava istorijska uloga SPC (u prethodnom nacrtu pisalo SPC u Crnoj Gori), a posebno Mitropolije crnogorsko-primorske za vreme crnogorskih mitropolita-gospodara, kao i njenu uloga u državnosti Crne Gore i društvenom, kulturnom i obrazovnom razvoju, što se razlikuje od prethodne verzije koja je naglašavala istorijsku ulogu Mitropolije crnogorsko-primorske, kako je tada obrazloženo iz Vlade, kao jedine od postojećih eparhija SPC koja je temelj državnosti Crne Gore.

U poslednjem nacrtu se SPC jemči "vršenje javnopravnih ovlašćenja", što je bilo uklonjeno iz prethodnog nacrta sa obrazloženjem da nije valjana pravna konstrukcija jer javnopravna ovlašćenja vrše javnopravni organi, pre svega državni organi.

U ovoj verziji nacrta u članu 7, koji tretira nepovredivost svojine i državine nad manastirima i drugim nepokretnostima, piše da se to jemči Crkvi, a ne kako je Vlada prethodno sugerisala i crkveno-pravnim licima sa obrazloženjem da se na njih i vodi "većina imovine Crkve u Crnoj Gori" pa da na taj način država obuhvata i štiti pravo svojine i faktičnih vlasnika crkvene imovine u Crnoj Gori.

U članu 13 piše da nadležne vlasti u Crnoj Gori neće razmatrati zahteve za izgradnju verskih objekata koji nemaju pismeno odobrenje nadležnog eparhijskog Arhijereja, dok je u prethodnoj verziji pisalo "pravoslavnih verskih objekata", a u ovoj je dodato i da se to radi "u skladu sa zakonom i autonomnim propisima Crkve".

Ostale izmene su uglavnom stilske prirode, pišu Vijesti. Ugovor ima ukupno 20 članova, a na kraju kao potpisnice se navode Vlada Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva.

Četiri glasanja od kojih se očekuje rasplet krize

Podsetimo, u Skupštinu Crne Gore stigle su četiri inicijative od kojih se može očekivati rasplet aktuelne političke krize. Prvo su poslanici URA i drugih opozicionih partija, ukupno njih 31, zatražili glasanje o nepoverenju Vladi Crne Gore. Istog dana premijer Zdravko Krivokapić zatražio je smenu potpredsednika vlade Dritana Abazovića. U narednim danima stigla je još inicijativa crnogorske vlade za skraćenje mandata skupštini, a potom i zahtev opozicije za smenu predsednika parlamenta Alekse Bečića.

Bečić je već zakazao tri sednice za februar. Prva vanredna sednica biće 3. februara sa dve tačke dnevnog reda - predlogom za razrešenje potpredsednika Vlade Dritana Abazovića i predlogom za izbor novog potpredsednika Vlade.

Druga sednica biće 4. februara sa jednom tačkom dnevnog reda - predlogom Odluke o skraćenju mandata Skupštine.

Treća sednica će planirana je istog dana sat kasnije i imaće dve tačke - predlog da se glasa o nepoverenju Vladi i predlog zakona o dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

O eventualnoj smeni Bečića raspravljalo bi se u parlamentu najverovatnije 7. ili 8. februara.