"Vojna akcija Rusije bi bila isuviše skup korak": Stručnjaci za Euronews Srbija o tenzijama na rusko-ukrajinskoj granici

U trenutnim okolnostima potpuno je isključeno da dođe do invazije ruskih vojnih trupa na Ukrajinu. To demonstrativno kretanje vojske sa jedne strane granice, prenosi dve poruke – treba da odvrati ukrajinsko rukovodstvo od eventualnih ideja i planova za napad i invaziju na Luganks i Donjeck, a druga je poruka Zapadu u vezi sa podrškom Ukrajini, rekao je za u emisiji Euronews veče Dragan Bisenić, novinar i diplomata.

Do zaoštravanja odnosa rusko-ukrajinskoj granici došlo je u novembru kada je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao da se 100.000 ruskih vojnika nalazi na granici. Reagovao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a tvrdnjo da "vide neobičnu koncentraciju trupa, a  da je poznato da je Rusija nekada bila voljna da koristi svoje vojne kapacitete za agresivne akcije protiv Ukrajine". 

Odmah je došlo i do reakcije – predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je zabrinutost zbog vojnih vežbi Alijanse u Crnom moru kod Krima, a zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov je upozorio da svi treba da ostanu hladne glave, da ne bi došlo do situacije slične kubanskoj krizi 1962. godine kada su Sjedinjene Države i Sovjetski Savez bili blizu nuklearnog konflikta.

Međusobne optužbe i razmena demantija između Rusije i Zapada, traje već mesec dana. Zapadne i Ukrajinske obaveštajne službe veruju da bi ruska invazija mogla da počne početkom 2022. godine. 

Međutim, Bisenić smatra da bismo, da je reč o stvarnim planovima Rusije da započne vojnu akciju, "mi saznali za nju tek kada bi se završila".

"Ruskoj vojsci nisu potrebni dani, nedelje i meseci da bi se tako kretala. Zbog svega toga mislim da prosto možemo da govorimo o demonstracijama sile i sa jedne i sa druge strane. U svakom slučaju napetosti koje postoje sigurno će potrajati još, a ono što Rusija hoće jeste primena dogovora iz Minska", ističe novinar Bisenić.

Međutim, kako dodaje da je pitanje koliko je to moguće u trenutku, budući da bi zahtevalo promenu Ustava u Ukrajini.

Euronews/Printscreen

"Dve stvari dolaze s ruske strane kao poruke – širenje NATO-a na Ukrajinu, a u drugom planu jeste dobijanje izvene pauze tokom koje bi se stvorili uslovi i okolnosti za promenu ukrajinskog Ustava", objasnio je Bisenić.

Rusija zaobišla EU razgovarajući direktno sa Vašingtonom

"Američko-ruski razgovori su tek na samom početku. Rusija poslednjih meseci pokaza je ozbiljnu nameru da prosto dezavuiše Evropsku uniju i evropske partnere u NATO-u i da govori direktno sa Vašingtonom, smatrajući sve ostalo gubljenjem vremena", rekao je u emsiji Euronews veče Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.

Percepcija Rusije je, kako dodaje, da su Sjedinjene Države te koje "vuku konce", i da je potrebno razgovarati s Džozefom Bajdenom, koji je tek na početku mandata, te ima prostora za manevar.

"Rusija je dobro percipirala da je američki fokus potpuno druga strana, a to je Pacifik i Kina. To je kontekst u kom Rusija, zveckanjem oružja kaže 'ko ne želi da razgovara sa našom diplomatijom razgovaraće sa vojskom'. Tako je vojska podupirač diplomatije", kaže Milan Igrutinović.

Prekršene usmene garancije, Rusija istorijski osetljiva na Ukrajinu

"Ovih dana se navršava 30 godina od definitivnog nestanka Sovjetskog Saveza sa političke scene, a ovo što se danas dešava posledice su tog događaja. U to vreme sovjetsko rukovodstvo dobilo je usmene garancije da se NATO neće širiti na istok. Usmene garancije nisu poštovane i sad Putin zahteva pisane. Pitanje je da li Bajden može to da učini. Čak i kada bi dao pisane garancije, sledeći predsednik bi to mogao da preokrene", objašnjava Bisenić.

Razumni ishod za sve bi mogao da bude, dodaje Bisenić, zaustavljenje širenja NATO prema Rusiji. Bisenić podvlači da je Ukrajina posebno područje na koje je Rusija istorijski osetljiva.

"Svi napadači koji su se uputili ka Moskvi, prolazili su kroz Ukrajinu. To je nešto što Moskva sada naziva crvenim linijama, odnosno nešto što neće dozvoliti ni po koju cenu", dodaje Bisenić.

Sankcije i potencijalno isključenje Rusije iz svetskog

Pretnje sankcijama sada su već sasvim je očigledne, ističe Milan Igrutinović dodajući da iako nije precizirano koje su tačno sankcije, može da se pretpostavi da su u pitanju telekomunikacioni mehanizam međubankarske komunikacije i sankcije prema ruskom naftnom sistemu. 

Euronews/Printscreen

"Rusija je ogroman igrač na svetskom tržištu, a nije isključeno dramatično smanjenje kupovine nafte od Rusije iako je to jako komplikovano. Pritisak bi bio da se Rusija isključi iz svetskog tržišta", objašnjava Igrutinović.

Rusija jeste skupila devizne rezerve, ali, kako dodaje, verovatno niko u Moskvi nije spreman da rizikuje uvođenje sankcija jer bi posledice bile daleko veće i ozbiljnije i godinama ne bi bile ukinute.

"Niko u Evropskoj uniji ni ne pomšlja da poništi sankcije koje postoje već sedam godina. Sankcije, kad se jednom postave imaju tendenciju da dugo ostanu. To bi bio vrlo skup korak Rusije, zato i smatramo da vojna akcija sada nije na dnevnom redu", zaključio je Igrutinović.