Igre 
Nova runda sukoba Poljske i EU: Varšava bi mogla papreno da plati bunt prema Briselu
Komentari28/10/2021
-18:54
Nakon niza spornih odluka i kršenja principa vladavine prava, Evropski sud pravde doneo je odluku da kazni Poljsku sa milion evra na dnevnom nivou sve dok ova država članica ne ispuni obaveze. Ovaj potez označio je početak najnovije runde sukoba između Brisela i Varšave, a prema rečima sagovornika Euronews Srbija, činjenica da je evropski sud doneo ovakvu presudu šalje poruku da Poljska radi nešto što dosad niko nije uradio.
Tenzije između Varšave i Brisela dostigle su u proteklih mesec dana tačku ključanja nakon što je poljski Ustavni sud razljutio Brisel presudom po kojoj zakon EU nema primat nad poljskim Ustavom, te je čak u političkim krugovima i medijskim naslovima provejavala mogućnost takozvanog "Polegzita".
Iako je, prema rečima analitičara, izlazak Poljske iz EU malo verovatan, presuda Evropskog suda dokazuje da je EU sve manje spremna da toleriše ponašanje Varšave, a uz to Poljska je već kažnjena iznosom od 500.000 evra dnevno jer nije privremeno zatvorila ogroman rudnik uglja i elektranu Turov na granici sa Češkom Republikom.
Šta se tačno navodi u presudi?
"Svojim danas donetim nalogom, potpredsednik suda nalaže Poljskoj da plaća Komisiji periodičnu kaznu od 1.000.000 evra dnevno, od datuma kada je ta naredba uručena Poljskoj i sve dok država članica ne ispunjava obaveze ili, ako to ne učini, do datuma uručenja pravosnažne presude", navodi se u saopštenju.
U Evropskom sudu pravde naglašavaju da je do kažnjavanja Poljske došlo zbog toga što Varšava nije suspendovala primenu odredbi nacionalnog zakonodavstva koje se posebno odnose na oblasti nadležnosti Disciplinskog veća Vrhovnog suda.
Dodaje se da se Varšava mora uskladiti sa merama koje je Evropski sud pravde naložio još 14. jula 2021. godine kako bi se izbegla "ozbiljna i nepopravljiva šteta po pravni poredak EU i vrednosti na kojima se Unija zasnovana, a posebno na vladavinu prava".
Sporni amandmani u oblasti pravosuđa u Poljskoj su stupili na snagu 14. februara 2021. godine, a Evropska komisija je 1. aprila slučaj predala Evropskom sudu pravde uz konstataciju da poljski nacionalni zakon uz usvojene amandmane krši zakon EU.
Povezane vesti
Naredbom od 14. jula ove godine, Evropski sud pravde odobrava sve navode Komisije i zahteva od Poljske da sprovede mere koje bi je vratile u uskalđenost sa EU zakonom.
Do ovoga trenutka Poljska nije postupila po tom nalogu, a odbačena je i žalaba Varšave za poništavanjem tog naloga suda.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponovila je da Poljska mora da ukine svoj novi disciplinski sistem za sudije kako bi odblokirala pristup milijardama evra pomoći Evropske unije, osmišljene s ciljem da pomogne oživljavanju ekonomskog rasta udrzmanog pandemijom koronavirusa.
Uz to, Ustavni sud Poljske doneo je ranije ovog meseca presudu u kojoj se navodi da su delovi zakona EU nekompatibilni sa poljskim ustavom, što je navelo predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen da govori o "direktnom izazovu jedinstvu evropskog pravnog poretka".
Tanjug AP/Christian Hartmannn
"Varnice između Brisela i Varšave traju već neko vreme i mnogo upozorenja je EU davala Varšavi i ovoj vlasti i na kraju je kulminiralo upravo ovom odlukom da se kažnjava dnevno sa milion evra, što je ja mislim najviša suma izrečena za jednu državu članicu na dnevnom nivou", rekao je za Euronews Srbija Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
Država često označena kao "buntovnica", nedavno je bila glavna tema na samitu lidera EU koji je održan u Briselu. Oni su zatražili od Varšave da se pridržava istih pravila i pravnih principa kao i sve ostale članice bloka.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je tada da je ključno pitanje u sukobu Brisela i Varšave oko vladavine prava zapravo pitanje nezavisnosti pravosuđa u Poljskoj.
Povezane vesti
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki izjavio da Varšava neće pokleknuti pred ucenama centralnih institucija Evropske unije, od kojih neke, kako tvrdi, preuzimaju na sebe pravo odlučivanja o nadležnostima zemalja članica, uključujući i o pitanju nacionalne bezbednosti.
Može li Poljska da odbije da plaća kaznu?
U jednoj od prvih reakcija iz Varšave, predsednik Andžej Duda poručio je da Evropska unija ne može da odlučuje o poljskom pravosuđu, jer te nadležnosti Poljska nije prenela na Brisel kada se učlanjivala 2004. godine.
Ipak, Poljska ne može da "odbije" da izvrši obavezu plaćanja kazne, jer, kako kaže Subotić, ovaj novac neće biti uziman diretno iz džepa.
Povezane vesti
"Uzimaće se od njenih fondova koji joj sleduju prema alokaciji budžeta. Dakle, umesto da uplati celu sumu Poljskoj, Komisija je ta koja će samo da oduzima na dnevnom nivou iznos koji će sledovati Poljskoj, tako da tu Poljska, prema toj kolkulaciji se zapravo ništa i ne pita, ona će samo dočekati novac, ali govorićemo o umanjenoj svoti u zavisnosti od toga da li će sprovotiti mere", rekao je on.
To bi zapravo značilo da ukoliko govorimo o potencijalnoj situaciji u kojoj Poljska narednih godinu dana ne bi odgovorila na zahteve, morala bi da plati čak 365 miliona evra kazne. Uz to, ovo nije prvi put da je Sud pravde EU dodelio finansijsku kaznu Poljskoj, te u slučaju pomenutog rudnika ta kazna iznosi 500.000 evra na dnevnom nivou.
Euronews/Printscreen
Ukoiko se u narednih nekoliko godina problem ne reši, Poljska bi mogla da bude kažnjena sa nekoliko milijardi evra.
"Međutim, Poljska je i dalje država koja povlači najviše sredstava iz fondova EU. U periodu od 2014. do 2020. njoj je ako se ne varam bio predviđen iznos preko 80 milijardi evra. Nije više ni sam novac. Poljska ipak nije mala država, oni se razvijaju punom parom, to bi sa našeg stanovišta Srbije bilo mnogo, ali za njih ne verujem da je ovo dovoljna snažna finansijska kazna", naveo je Subotić.
Ipak, naglašava da je bitno da se poruka šalje, Sud pravde sa Poljskom "pomera granice".
"Činjenica da je prvi put na dnevnom nivou ovakva kazna šalje jednu simoličnu poruku da Poljska radi nešto što niko dosad nije uradio i da će Evropska unija da bude sve manje spremna to da toleriše. U tom smislu ovo utire put ka osnaživanju pravnog sistema EU, ali i za pooštrovanje finansijskih kazni u narednom periodu", naglasio je Subotić.
Da li je moguć "Polegzit"?
Odluke koje su stizale iz Varšave u proteklih mesec dana produbile su nesuglasice i podgrejale nesaglasnosti sa kojima se EU suočava kada su u pitanju zemlje centrale Evrope, među kojima su Poljska i Mađarska.
Ove zemlje često su se suprotstavljale odlukama Evropske unije, težeći da ispolje nacionalnu politiku, dovodeći u pitanje kredibilitet odluka o okviru saveza. Obe nastoje da održe svoj tradicionalni i kulturološki identitet i drže do svojih odluka.
Podsetimo, tokom avgusta se govorilo i o "Hugzitu", nakon što je list "Mađarska nacija" objavio članak na tu temu, u trenutku kada je mađarski premijer Viktor Orban bio na meti kritika zbog sukoba sa Briselom i otvorenog protivljenja određenim odlukama i politikama Evropske unije. Ovaj potez protumačen je kao Orbanovo "ispipavanje terena", odnosno stavova političke javnosti kada je tema napuštanja Evropske unije u pitanju.
"Postoji problem da zemlje centralne i istočne Evrope, kao Mađarska i Poljska, pokazuju da žele da očuvaju svoj identitet i da u pojedinim vrlo važnim pitanjima imaju sasvim različito mišljenje, od kojeg ne žele da odstupe. To se recimo videlo tokom migrantske krize 2015. godine", rekla je ranije za Euronews Srbija Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
profimedia
Kako je naglasila, to dalje komplikuje situaciju u Evropi koja je već uzdrmana krizama poverenja, jer se kod jednog broja građana već razvilo nezadovoljstvo sa kojim se EU bori.
Kada je reč o potencijalnom istupanja članica iz Evropske unije, nesporno je pomenuti i benefite koje članstvo nosi, ne samo u finansijskom, već i u bezbednosnom i političkom kontekstu. Direktor ogranizacije Novi treći put Dimitrije Milić naveo je ranije za Euronews da interes Poljske svakako jeste da ostane u Evropskoj uniji, ali da se ne mogu kršiti vrednosti koje se članstvom podrazumevaju.
"Interes je da Poljska ostane u EU, a tu je suština problema, ne možete imati ekonomske beneficije, a da sa druge strane kršite vrednosti EU i da vladajuća partija koncentriše moć u svojim rukama bez posledica", ocenio je Milić.
I Strahinja Subotić navodi da se o "Polegzitu" često govori, ali, kako dodaje, nema snažna očekivanja kada je o ovome reč.
"Poljska bi u tom slučaju bila zatvorena kontinentalno, geografski i ne bi imala kud. Ima dosta Poljaka širom Evrope i sa tog stanovišta ukidanje članstva ni tu ne bi imalo benefite", naveo je on.
Komentari (0)