Igre 
Babišev poraz u Češkoj, neizvesni meseci i pred Orbanom: Da li države Višegradske četvorke čeka talas promena?
Komentari17/10/2021
-11:21
Za članice poznate Višegradske grupe proteklih nekoliko nedelja bilo je izuzetno važno. Na izborima održanim u Češkoj Republici, koji su ocenjeni kao svojevrstan referendum za premijera, Andrej Babiš doživeo je tesan poraz, a kontroverzna odluka poljskog Ustavnog suda isterala je na ulice na hiljade građana. Događaji od prethodnog vikenda dali su, kako smatraju analitičari, "vetar u leđa" proevropskim snagama u zemljama koje su često posmatrane kao "problematične" za Brisel, ali da li ovu Višegradsku četvorku zaista i očekuje talas promena?
Višegradska grupa nastala je devedesetih godina za potrebe daljih evropskih integracija, kao i vojne, ekonomske i energetske saradnje. Čine je Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka i klub je tokom tri decenije proživeo različite vlade i političke strukture.
Poslednja u nizu tih promena uslediće najverovatnije u vladajućoj garnituri Češke. Iako Babiš ima šansu da još neko vreme ostane na čelu vlade, dve stranačke koalicije zajedno su osvojile većinu, pa je tako gotovo izvesno da će vladajuća stranka ANO preći u opoziciju. Sa druge strane, i Babiševog prijatelja Viktora Orbana, premijera Mađarske, očekuju neizvesni meseci.
Prema rečima sagovornika Euronews Srbija, događaji u tri od četiri članice Višegradske grupe zasigurno mogu da označe neku vrstu jačanja opozicionih struktura koje su proevropske. Ipak, ostaje pitanje koliko će to potrajati.
Rezultati iz Češke nisu iznenađenje
Andrej Babiš je izašao kao poraženi na izborima održanim prošlog vikenda. Savez koji čine stranke ODS, TOP-09 i KDU-ČLS osvojio je ukupno 27,8 odsto glasova. Babišev pokret ANO bio je drugi sa svega nekoliko procentnih poena razlike (27,1). Još jedan savez, PIR-STAN, osvojio je 15,6 odsto. Inače, savez koji je osvojio najviše glasova vodio je proevropsku kampanju.
Rezultati su pristigli nakon što je Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) objavio takozvane "Pandora papire", najveću zbirke procurelih finansijskih podataka. U njima stoji i ime Andreja Babiša koji se našao pod pritiskom da objasni zamršenu ofšor strukturu koju je koristio za kupovinu vile vredne 15 miliona evra na jugu Francuske.
Babiš je krivicu negirao, a isto to je uradio i ranije ove godine kada je Evropska komisija zaključila da se on našao u sukobu interesa zbog načina na koji je njegov konglomerat "Agrofert" prihvatio subvencije EU.
Povezane vesti
Rezultati izbora, prema rečima Milana Igrutinovića iz Instituta za evropske politike, nisu iznenađenje.
"Rezultati su bili dosta tesni, tako da ovo nije neočivano. Babiševa stranka nije imala ne znam kakvu prednost u anketama, tako da je jedna redovna smena vlasti u demokratskom društvu. Bilo je pitanje malo pre izbora da li će zadržati vlast ili neće, tu se radilo o nekoliko procentih poena razlike", rekao je on za Euronews Srbija.
Kako je rekao Dimitrije Milić, programski direktor organizacije "Novi treći put", Babiševa partija nije imala konstantno visoku podršku, a uz to politička scena u Češkoj bila je prilično razuđena.
"Ne čudi što je koalicija desnog centra SPOLU uspela da napravi proboj i da za vrlo malo prestigne vladajuću partiju ANO, a sa druge strane treba naglasati i da su u urbanim sredninama Pirati se standardno pokazali kao uspešni tako da se ta kombinacija različitih partija u više kolona pokazala kao uspešan model", rekao je Milić.
Ipak, predsednik Češke Miloš Zeman signalizirao je da će lidera najveće partije, a ne najveće koalicije, pitati da formira vladu. Ovo će verovatno dati mogućnost Babišu da ostane na vlasti neko vreme, iako mu verovatno neće biti izglasano poverenje u parlamentu jer tamo neće imati većinu.
I pred Orbanom neizvesni meseci
I ispred premijera Mađarske Viktora Orbana trenutno stoji nekoliko neizvesnih meseci. Na parlamentarnim izborima, koji se održavaju sledeće godine, Orban će se, prvi put od kada je došao na vlast 2010, suočiti sa ujedinjenim frontom opozicionih stranaka koji uključuje socijaliste, liberale i nekadašnju krajnju desnicu, a sada stranku desno od centra Jobik.
Mađarska opozicija će dati jednog kandidata koji će stati na crtu Orbanu, a trenutno tu trku čine dve osobe nakon što se aktuelni gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj povukao.
Povezane vesti
Karačonj je izjavio da će podržati konzervativca Petera Marki-Zaja u pokušaju da se smeni premijer. Taj potez mogao bi da oslabi šanse Klare Dobrev, kandidatkinje levičarske Demokratske koalicije, koja je prošle sedmice pobedila u prvom krugu primarnih izbora.
Istraživanja javnog mnjenja, inače, predviđaju tesnu borbu između Orbanove stranke Fides i opozicione koalicije, tako da se očekuje da to budu najneizvesniji izbori u poslednjih više od deset godina.
profimedia
Milić kaže da trenutne ankete pokazuju da se na vodećoj poziciju smenjuju jedna i druga strana. Ono od čega sve zavisi jeste koga će opozicija odabrati kao svog kandidata.
"Opozicija ima šanse, naročito ako se otkrije neka afera kao što smo imali u češkom slučaju, Pandora papiri, koji su taman toliko pogurali opoziciju iznad aktuelne vlasti. Ima šanse, ali su blokovi veoma izjednačeni i odlučivaće vrlo mali procenti u različitim izbornim jedinicama", napomenuo je Milić.
Inače, Klara Dobrev je nedavno izjavila da će naredno glasanje biti izbor "Orban ili Evropa".
"Izbori sledećeg aprila biće Orban ili Evropa... ako biste želeli da ostanete u Evropi morate da glasate za ujedinjenu opoziciju", rekla je Dobrev.
Orban, iako jeste istakao da je interes Mađarske da ostane članica jake EU, u više navrata je ušao u sukob sa Briselom zbog politike koju vodi, uključujući u vezi sa slobodom medija i migracijama.
Igrutinović kaže da se čini da je popularnost Viktora Orbana u Mađarskoj i dalje velika, te da je nije sigurno da će se dogoditi promena kao u Češkoj.
Poljaci na masovnim protestima uz EU
Kontroverzna odluka poljskog ustavnog suda da su neki delovi sporazuma Evropske unije nespojivi sa Ustavom Poljske, odnosno da Ustav ima primat nad zakonima EU, izazvala je ljutnju građana koji su masovno izašli na ulice da iskažu svoje nezavodoljstvo i privrženost Evropskoj uniji.
Iako su se odmah pojavili natpisi o "Polegzitu", premijer Mateuš Moravjecki demantovao je da njegova Vlada želi da izvede Poljsku iz Evropske unije.
Poljska vlada, na čijem čelu se nalazi stranka Pravo i pravda (PiS) se više puta sukobljavala sa EU u vezi sa njenom politikom, uglavnom u sektoru pravde i insistira da 27-članom bloku treba prilagođavanje.
Vlasti u Varšavi procenile su da je na protestima učestvovalo do 100.000 ljudi.
Tanjug AP/Czarek Sokolowski
Igrutinović navodi da je stranka PiS nešto slabija u poslednjih pet-šest godina, ali da je i dalje čvrsto prva u poretku stranaka. Ipak, ovo je nova konfrontacija sa Evropskom unijom.
"Ovo je otvaranje novog fronta u tom sukobu sa Briselom od strane Varšave, a da li to generiše neku vrstu jačanja opozicionih struktura koje su proevropske, odnosno proliberalne, verovatno da, ali pitanje je kolikog će to biti daha. Pitanje je koliko će taj sukob eskalirati, da li će dobiti svoju političku konotaciju. Ja koliko znam ta odluka Ustavnog suda još nije zvanična, odnosno nije objavljena u njihovom Službenom glasniku i ne sprovodi se u delo", naglasio je on.
Na pitanje da li događaji u Češkoj i Poljskoj znače i jačanje proevropskih strana, Milić navodi primer dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, a potom i pobede Džoa Bajdena.
"Kada je Tramp došao i kada se desio Bregzit 2016. u tom momentu smo imali jedan veliki populistički talas širom sveta. Dok smo u Višegradskoj grupi imali to da nisu nužno nastajale nove partije populističke, već su aktuelne partije vladajuće dobijale te oblike. Međutim, kako je Džo Bajden pobedio u Americi 2020. i kako populističke partije u prethodnim izbornim ciklusima nisu uspele da dođu do vlasti u Evropi, tako sad imamo jedan kontratalas", naglašava on.
Dodaje i da u Poljskoj postoji veliko nezadovoljstvo građana i da oni jesu proevropski nastrojeni iako su vlasti u konfrontaciji sa Briselom konstantno. Kako naglašava, igranje na kartu "protiv Brisela" ne može da bude dugoročna strategija kada je sentiment građana prilično proevropski.
Šta ove promene znače za Srbiju?
Srbija je, inače, u prijateljskim odnosima sa članicama Višegradske grupe. Ovaj klub je u nekoliko navrata izrazio svoju podršku proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan, a analitičari navode da su ti odnosi pre svega lični.
Kako navodi Milić, Srbija se očekivano sprijateljila sa ovim državama jer su od svih članica EU one nama najsličnije.
"To su bile isto socijalističke države pa je stepen identifikacije veći, ali s druge strane trebalo bi uzeti u obzir da su odnosi koji su izgrađeni u prethodnom peridu bili personalni odnosi aktuelne vlasti sa aktuelnom vlašću u Budimpešti i u Češkoj. Ako dođu nove vlasti to će samim tim vratiti odnose par koraka nazad, dok se oni ponovo ne uspostave na nekom personalnom nivou sa nekom hipotetičkom novom vlašću", naveo je Milić.
Igrutinović naglašava da je dobro imati dobre odnose sa susedima. Ipak, prema njegovom mišljenju, vlada u Beogradu ima "preveliki oslonac na nekoliko desnih stranaka u Višegradskoj četvorci".
"Moguće je da pravi grešku u toj kalkulaciji da je to dobar put za vođenje evropske politike ili politike evrointegracija. Ako nam je i dalje osnovna stvar evrointegracija, onda oslonac na te snage u Višegradskoj četvorci nije previše mudra politika", zaključio je on.
Komentari (0)