Deset godina od Gadafijeve smrti Libija se još nije izvukla iz spirale nasilja, tračak nade daju predstojeći izbori

Prošlo je 10 godina otkako su libijski pobunjenici ubili libijskog diktatora Moamera Gadafija, a severnoafrička zemlja još nije izašla iz spirale nasilja koju je izazvalo njegovo rušenje s vlasti.

Godinu dana dug prekid vatre i mirovni proces predvođen UN jedva su zataškali duboke podele, a nije izgledno ni da će krizu rešiti predstojeći izbori, kažu analitičari.

Gadafi je vladao Libijom čvrstom rukom pune 42 godine nakon državnog udara protiv monarhije 1969, prikazujući se kao revolucionar, arapski i afrički heroj, dok je istovremeno nemilosrdno gušio svu opoziciju, piše Jutarnji.

profimedia

Godine 2011. svrgnut je u ustanku inspiriranom Arapskim prolećem i uz podršku NATO. Pobunjenici su mu 20. oktobra te godine ušli u trag u njegovom rodnom gradu Sirtu, mučili ga i ubili na ulici, izloživši njegovo telo. Njegova smrt nije, međutim, donela demokratiju ni stabilnost.

Umesto toga Libija se podelila duž regionalnih i ideoloških linija, s celim nizom mafijaških policija i njihovih stranih "mentora" koji žele kontrolu nad naftom bogatom zemljom. Prekid vatre dogovoren prošlog oktobra doveo je do imenovanja vlade nacionalnog jedinstva s mandatom da organizuje izbore. Postavlja se zato pitanje da li će na predsedničkim izborima predviđenim za 24. decembar i parlamentarnim izborima u januaru Libija napokon okrenuti stranicu i prekinuti deceniju haosa?

"U odnosu na proteklih 10 godina, Libija je u mnogo boljoj situaciji”, rekao je Hamiš Kiner, analitičar istraživačkog instituta Verisk Maplekroft.

"Prekid vatre dogovoren u oktobru 2020. godine i dalje se drži, a vlada nacionalnog jedinstva i dalje je na vlasti kao jedina libijska vlada. Ali libijska politička stabilnost sve je neizvesnija", rekao je i dodao:

"Idućih šest meseci pokazaće nam da li je mirno razdoblje koje je usledilo nakon proglašenja prekida vatre u oktobru 2020. bilo samo prilika za oružane frakcije da zaleče svoje rane ili stvaran napredak prema političkom rešenju".

Prekinuti "strano" mešanje

Libijski naučnik Mahud Khalfalah takođe sumnja da će sami izbori dovesti do "definitivnog rešenja" krize.

"Za to bi trebalo prekinuti negativno strano mešanje u libijska unutrašnja pitanja, libijski birači trebalo bi da pokažu zrelost prilikom izbora svojih predstavnika, trebalo bi da prevaziđu plemenske i regionalne podele i sve strane bi trebalo da prihvate rezultate izbora”, rekao je.

profimedia

Međutim, ništa od toga se ne podrazumeva. Put prema biralištima popločan je žučnim raspravama o izbornim zakonima, najpre o predlogu zakona o predsedničkim izborima koji izgleda kao da je namešten za kandidaturu vojnog vođe Halife Haftara.

Haftara preziru mnogi u zapadnoj Libiji, posebno nakon godinu dana duge ofanzive njegove Libijske nacionalne vojske s ciljem zauzimanja Tripolija, u kojoj su poginule hiljade ljudi pre nego što su u junu 2020. godine potisnule oružane grupe koje podržava Turska.

Kiner je upozorio da bi izbori sprovedeni po kontroverznom zakonu, bez šire potpore grupa na zapadu, mogli ponovno da podele Libiju na suparničke istočne i zapadne vlade.

"Rizik od toga bio bi izraženiji kada bi Haftar pobedio na predsedničkim izborima jer je on toksična osoba za oružane frakcije koje su branile Tripoli tokom neuspele ofenzive LNA", rekao je.

Neregularnosti

Strani zvaničnici smatraju da je održavanje izbora prioritet i ignorišu neregularnosti koje prate politički proces, uključujući optužbe za korupciju koje okružuju izbor prelaznog premera Abdulhamida Dbeibaha u februaru.

"Svesni smo da ima neregularnosti, čak korupcije, ali i dalje verujemo da su ti izbori rešenje", rekao je jedan evropski diplomata u Tripoliju.

Analitičar Ahmed al-Rašraš rekao je da se Libijci "nadaju da će izbori dovesti do boljeg života i političke stabilnosti i sigurnosti”.

Tanjug/AP/Chokri Mahjoub

Ali mnogi izražavaju sumnje da će taj proces rešiti duboko ukorenjene probleme.

"Nalazimo se u začaranom krugu zbog neuspelog političkog procesa", rekao je državni službenik iz Tripolija Abdelfatah Benur.

Zbog takve situacije neki su nostalgični za Gadafijevom erom.

Dok je on tokom svoje vladavine brutalno iskorenio sve oblike opozicije i moguće pobune, mnogi su uživali visok životni standard koji je plaćalo ogromno libijsko naftno bogatstvo, s najvišim BDP-om po stanovniku u Africi. To je sušta suprotnost današnjoj situaciji.

Deset godina sukoba uništilo je infrastrukturu i dotuklo privredu, uzrokujući hronične nestašice struje i galopirajuću inflaciju. Libijci zbog toga pate, rekao je biznismen iz Tripolija, Isam el-Medžri, premda je rekao da se oseća "slobodnije" nakon Gadafijevog pada.

Faradž Nadžib, koji vodi malu radnju u istočnom gradu Bengaziju, rekao je da su izbori "tračak nade" za Libijce, jako osiromašenih zbog dugogodišnjih oružanih sukoba.