Uspeh desničara na istoku Nemačke: AfD pobedila u dve pokrajine, u tri ostvarila značajan rezultat

Alternativa za Nemačku (AfD), krajnje desničarska parija u Nemačkoj, prema nezvaničnim rezultatima parlamentarnih izbora osvojila je 10,3 odsto glasova. To AfD-u donosi 83 mandata u Bundestagu.

AfD je ostvario za 2,3 odsto slabiji rezultat u odnosu na prethodne izbore, a najbolje rezultate imao je na istoku zemlje. Iako peta, AfD ima tek jedan procenat manje od Partije slobodnih demokrata (FDP), dok od Levice ima duplo više glasova.

Međutim, upravo je AfD jedina partija koju su sve ostale i pre samih izbora isključilekao mogućeg koalicionog partnera.

Alternativa za Nemačku odnela je pobedu u dve pokrajine, Tiringiji i Saksoniji, a u još tri pokrajine na istoku zemlje ostvarila je zapažen rezultat.

U Saksoniji, desničari su odneli apsolutnu pobedu sa 26,6 odsto osvojenih glasova. Iza AfD-a sledi SPD sa 19,3 odsto, a potom CDU/CSU sa 17,2 odsto glasova.

U Tiringiji je pobeda manje ubedljiva, ali je i dalje primetna značajna podrška ovoj desničarskoj partiji. AfD-u je u Tiringiji pripalo 24 odsto glasova, dok je SPD osvojio 23,4 odsto, te CDU/CSU 16,9 odsto.

U pokrajni Saksonija-Anhalt, AfD je osvojio 19 odsto glasova, što je tu partiju pozicioniralo iza SPD-a i koalicije CDU/CSU.

Takođe, AfD osvojio 18,1 odsto glasova u pokrajini Brandenburg, što tu stranku stavlja na drugu poziciju u ovoj pokrajini, iza SPD-a. U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji AfD je pripalo 18 odsto glasova, te se takođe našao samo iza SPD-a.

"Nemačka. Ali normalno"

AfD, koja ističe svoje populističke i evroskeptične stavove godinama je marginalizovana na političkoj sceni Nemačke.

Na izborima 2013. godine, nedugo nakon osnivanja stranke, malo je falilo da pređe cenzus od pet odsto. Ipak, već na sledećim izborima, 2017. godine, osvojili su 12,6 odsto glasova i zauzeli treće mesto, iza CDU/CSU i SPD-a.

Ove godine, partija je izbornu trku vodila pod sloganom "Nemačka. Ali normalno", jer su političari AfD-a tvrdili  da su tradicionalne političke partije u zemlji učinile Nemačku neprepoznatljivom za većinu njenih "normalnih" građana, preneo je Politiko.

Njihov izborni program podrazumevao je ukidanje mera protiv pandemije, zabranu doseljavanja izbeglica, kao i napuštanje Evropske unije.

Međutim, kako je ranije preneo Euractiv, tokom 2020. godine ova stranka se prvi put suočila sa smanjenjem broja članova, te je u kampanju krenula oslabljena i zbog unutrašnjih problema.

Tesna borba na parlamentarnim izborima

Parlamentarni izbori održani u nedelju u Nemačkoj rezultirali su veoma tesnom razlikom između dve najveće partije – Socijaldemokrata (SPD) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Prema preliminarnim rezultatima koje je objavila Savezna izborna komisija, Socijaldemokratska partija osvojila je 25,7 odsto glasova, Hrišćansko-demokratska unija 24, 1 odsto, Zeleni 14,8 odsto, Partija slobodnih demokrata 11,5 odsto, a  Alternativa za Nemačku 10,3 odsto. Blizu cenzusa se našla Levica sa 4,9 odsto osvojenih glasova.

Bundestag će, prema trenutnoj projekciji imati 735 mesta, a SPD koje predvodi kandidat za kancelara Olaf Šolc, biće najbrojniji u parlamentu sa 206 mesta. Iza njih je CDU i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) koji će brojati 196 mesta.

Vladu će, gotovo izvesno, ovog puta morati da formiraju tri stranke, a pregovori će, kako se pretpostavlja, potrajati mesecima jer je zasad otvoreno nekoliko opcija.