Igre 
Može li Francuska da prisili Rusiju na primirje? Detalji Makronovog plana i vojni "argumenti" kojima raspolaže
Komentari05/03/2025
-18:01
Nakon što je 18. februara rekao da Francuska ne planira slanje kopenih trupa u Ukrajinu, francuski predsednik Emanuel Makron je posle samita u Londonu u nedelju predložio jednomesečno primirje "u vazduhu i na moru", kao i obostranu obustavu napada na energetsku infrastrukturu. Predlog se ne odnosi na kopnene bitke.
"U slučaju prekida vatre, bilo bi veoma teško potvrditi da se (primirje) na frontu poštuje“, rekao je Makron za Le Figaro.
Makron je ranije, za jednu portugalsku televiziju nagovestio da bi Francuska mogla da proširi svoj "nuklearni kišobran" na druge evropske zemlje.
"Spreman sam da otvorim tu diskusiju...ako to omogući da se formiraju evropske snage. Uvek je postojala evropska dimenzija vitalnih interesa Francuske u okviru njene nuklearne doktrine“, rekao je on.
U odvojenom intervjuu, oglasio se i francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro.
"Ovakvo primirje o vazdušnoj, pomorskoj i energetskoj infrastrukturi omogućilo bi nam da utvrdimo da li se ruski predsednik Vladimir Putin ponaša u dobroj veri kada se obavezuje na primirje. I tada bi mogli da počnu pravi mirovni pregovori", rekao je on.
Ideja je da Ukrajina proglasi jednostrano primirje u navedenim oblastima kako bi se testirala reakcija Rusije, s tim da se ne bi odrekla bilo kakvih teritorija, piše BBC. Prema francuskom predlogu, evropske "snage za osiguranje“ bi se rasporedile u Ukrajini kako bi "odvratile buduću rusku agresiju" tek nakon što se dogovori bilo kakav trajni prekid vatre.
Povezane vesti
Grupa evropskih zemalja je nazvana "koalicijom voljnih" (coalition of the willing), što je bio naziv za zemlje koje su 2003. izvršile invaziju na Irak, predvođene SAD.
Britanski premijer Kir Starmer opisao je koaliciju kao grupu zemalja "spremnih da podrže Ukrajinu trupama na zemlji i avionima u vazduhu, sarađujući sa drugima". Međutim, tačan mandat ovih trupa, kao i koliko bi ih bilo potrebno, još uvek nisu poznati.
Starmer je rekao da su dogovorene četiri tačke:
- da se održi vojna pomoć Ukrajini i da se nastavi ekonomski pritisak na Rusiju
- da svaki trajni mir mora da obezbedi suverenitet i bezbednost Ukrajine i da Ukrajina mora da bude prisutna na svim mirovnim pregovorima u slučaju mirovnog sporazuma,
- da se pojačaju odbrambeni kapaciteti Ukrajine kako bi se sprečila svaka buduća invazija
- da se formira "koalicija voljnih“ za odbranu sporazuma u Ukrajini i za garantovanje mira nakon toga
Direktor Instituta za strateška istraživanja u Briselu (IRSEM) Filip Peršok u izjavi za Euronews smatra da ova ideja otvara dugačku listu pitanja.
"Da li to znači slanje trupa u zapadnu Ukrajinu da oslobode ukrajinske vojnike iz zapadne Ukrajine da odu na front? Da li je to održavanje mira? To su dve različite stvari. U ovom slučaju, održavanje mira znači mirovne trupe raspoređene na frontu da bi sprečile borbe. Dakle, radi se o mnogo različitih stvari“, napominje Peršok.
Stručnjaci procenjuju da bi bilo potrebno nekoliko hiljada vojnika da bi se obezbedila "kredibilna garancija" očuvanja mira.
"Recimo, to armijski korpus od 50.000 vojnika, da pošaljemo jasnu poruku Rusiji da smo veoma ozbiljni po pitanju toga“, rekao je za Euronews Sven Biskop iz briselskog instituta Egmont.
profimedia
Povezane vesti
Rusija kategorički odbija mirovnjake
Sve ovo zavisi pre svega od ruske dozvole da se trupe NATO zemalja uključe u sukob, što je Moskva ranije kategorički odbijala, uz argument da mirovnjake mogu da rasporede samo Ujedinjene nacije u čijem Savetu bezbednosti Moskva ima pravo veta. Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov odbacio je i najnoviji predlog.
"Ideja hipotetičkog raspoređivanja evropskih mirovnjaka u Ukrajini je, najblaže rečeno, veoma upitna. Pre svega, Evropska unija nije nepristrasna, a mirovne snage moraju biti nepristrasne", napisao je ruski zvaničnik na Telegramu.
Ruski zvaničnici, uključujući Putina su više puta ponavljali da neće dozvoliti primirje tokom kojeg bi se Ukrajina "oporavila i naoružala". Taj stav odražavaju i državni mediji i njima bliski analitičari.
Povezane vesti
"Izneti su osnovni zahtevi predsednika Rusije, koji, u najmanju ruku, uključuju međunarodno priznanje novih granica Rusije uz uključivanje četiri nova subjekta u njen sastav (oblasti Herson, Donjeck, Zaporožje i Lugansk u punom sastavu prim. aut.), što znači da će borbe prestati povlačenjem ukrajinskih trupa iz dela Ruske Federacije gde se još uvek nalaze“, rekao je za RIA Novosti glavni urednik časopisa "Narodna odbrana“ Igor Korotčenko, dodavši da to povlačenje trebalo da se desi pre potpisivanja bilo kakvog sporazuma.
Tanjug/AP
Još jedan problem u planu "vazdušnog i pomorskog" primirja je to što Rusija ima ogromnu prednost u avijaciji i krstarećim i balističkim projektilima. Pored toga raspolaže sa FAB "kliznim" navođenim bombama od 250 kg do tri tone, kao i hipersoničnim raketama, kakvih uopšte nema u ukrajinskom arsenalu, pa bi odricanje od njihove upotrebe išlo isključivo u korist Kijeva.
Tanjug/AP
Francuski nuklearni "argument"
Francuska ima 4. najveći nulearni arsenal na svetu sa procenjenih 290 nuklearnih bojevih glava, što dodaje težinu Makronovim rečima o promeni nuklearne doktrine i slanju vojnika koji bi potencijalno mogli da stradaju u sukobu sa ruskom vojskom. Takođe je jedina potpuno nezavisna nuklearna sila u Evropi jer Velika Britanija, koja ima oko 225 bojevih glava, zavisi od američkih "Trozobac" (Trident) raketa da bi ih lansirala.
Koncept nuklearnog odvraćanja u francuskom slučaju znači namerne nejasnoće o tome koje bi okolnosti dovele do upotrebe nuklearnog oružja, kako bi se sprečilo potencijalni agresor napravi proračun rizika. Zbog toga Francuska ni sada, kao ni ranije nije iznela detalje o tome kako bi konkretno pomogla u odbrani drugih evropskih zemalja.
Francusko nuklearno odvraćanje je striktno zamišljeno kao defanzivno, to je u cilju zaštite "vitalnih interesa". Iako je Francuska članica NATO-a, ona samostalno održava svoje nuklearne snage, sarađujući sa širom strategijom odvraćanja alijanse, navodi AP.
Međutim tokom jednog govora 2020. godine, Makron je rekao da "vitalni interesi“ Francuske imaju "evropsku dimenziju“, što je nedavno ponovio.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Makronov predlog da se nuklearni arsenal Francuske koristi kao štit za celu Evropu izazvao je oštru kritiku liderke desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin le Pen, koja ima najviše poslanika u parlamentu nakon prošlogodišnjih izbora.
Le Penova je napala Makronove komentare, tvrdeći tokom debate o Ukrajini u parlamentu u ponedeljak da je "deljenje (nuklearnog) odvraćanja ekvivalentno njegovom ukidanju“.
"Upotreba nuklearne vatre ne može se odvojiti od nacionalnog i narodnog legitimiteta, koji pripada isključivo francuskom predsedniku, izabranom na izborima", rekla je ona.
Problem sa slanjem kopnenih trupa
Kopneni element koji bi trebalo da odražava mir na bojištu sa skoro 1.000 km linije fronta je takođe upitan, a francuski zvaničnici nisu iznosili nikakve brojke za svoju vojsku. Što se V. Britanije tiče prestižni vojni institut RUSI (Royal United Services Institute) je prethodno procenio da u najboljem slučaju ta zemlja može da pošalje oko 4.000–5.000 vojnika i to ako izdvoji dobar deo logističke podrške i inženjerskih sposobnosti, što bi ugrozilo obaveze prema NATO.
Iako je ideja da trupe budu u pozadini, a ne duž cele linije fronta američki podpredsednik Džejms Dejvid Vens rugao se toj ideji rečima da američki udeo u ukrajinskoj ekonomiji predstavlja bolju bezbednosnu garanciju od "20.000 vojnika neke tamo zemlje koja nije ratovala 30-40 godina". Vens nije precizirao da li misli na Francuze ili Britance, ali se Starmer osetio prozvanim rekavši da su 642 britanska vojnika poginula u Avganistanu i Iraku.
Posle komentara Trampa i zvaničnika njegove administracije da Evropa potpuno zavisi od SAD kada je odbrana u pitanju, Francuska, kao i Brisel pokrenuli su inicijativu povećanja vojnih troškova. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je plan nauružavanja Evrope (ReArm Europe Plan), vredam 800 milijardi evra, dok je Makron pozvao na uvođenje ratne ekonomije.
Na povratku sa samita u Londonu o Ukrajini u nedelju, Makron je priznao da će njegova vlada morati da "revidira i poveća“ svoj trenutni sedmogodišnji plan vojne potrošnje u svetlu promene prioriteta Vašingtona.
Komentari (0)