Trampova strategija pritiska: Koliko dugo Ukrajina može da izdrži na frontu bez američke podrške?

Nakon više od nedelju dana otvoreno agresivne retorike protiv Kijeva, a posebno protiv ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Donald Tramp je naredio obustavu američke vojne pomoći Ukrajini.

Ova odluka, doneta nakon niza sastanaka Trampa sa najvišim zvaničnicima nacionalne bezbednosti u Beloj kući, mogla bi imati pogubne posledice na operativnu dinamiku Ukrajine, smatraju zvaničnici i i analitičari.

Prema jednom zvaničniku koji se poziva na CNN, obustava vojne pomoći će ostati na snazi sve dok američki predsednik ne proceni da njegov ukrajinski kolega “ozbiljno” traži mirovne pregovore. Kako isti zvaničnik navodi, ovom strategijom pritiska, odnosno pretnjom daljih gubitaka na ratištu, Vašington zapravo primorava Ukrajinu da pristupi pregovorima.

Napominje se, međutim, da je iako Tramp nije odobrio novi paket pomoći za Ukrajinu, vojna oprema vredna milijarde dolara, koja je bila odobrena tokom Bajdenove administracije, još u različitim fazama isporuke Ukrajini, prema Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Šta sadrži američka pomoć?

Vojna pomoć SAD Ukrajini uključuje niz opreme i oružja isporučenih iz američkih zaliha kako bi se osigurala brza isporuka kritičnog naoružanja i zaliha. Od početka rata, Bajdenova adinistracija je objavila 74 različita paketa vojne pomoći, uključujući opremu u vrednosti od preko 65 milijardi dolara.

Ova pomoć uključuje:

• Sisteme protivvazdušne odbrane, kao što su tri sistema kopnenih raketa Patriot, 12 Nasams sistema, Hawk sistemi i municija, kao i preko 3.000 Stinger protivvazdušnih raketa
• 21 radar za vazdušni nadzor i opremu za integraciju zapadnih raketa i lansira u ukrajinske sisteme
• Više od 200 haubica kalibra 155mm sa tri miliona odgovarajućih granata, 72 haubice kalibra 105mm sa milion granata i preko 700.000 minobacačkih projektila
• Više od 40 Himars lansera za višestruku raketnu paljbu sa odgovarajućom municijom
• Više od 10.000 Javelin prenosivih protivoklopnih sistema srednjeg dometa
• Preko 120.000 drugih protivoklopnih oružja, kao i 10.000 Tow protivoklopnih raketa
• Više od 500 miliona metaka municije za oružje i ručne bombe.
• 20 vojnih helikoptera Mi-17
• Razne modele bespilotnih letelica
• 31 Abrams, najnapredniji američki tenkovi i 45 tenkova T-72B.
• 300 borbenih vozila Bradley, 1.300 oklopnih transportnih vozila, više od 5.000 vojnih vozila Humvee i 300 oklopnih ambulantnih vozila.
• Preko 100 patrolnih čamaca, sisteme obalske odbrane, Claymore mine, sisteme satelitske komunikacije, naočare za noćni vid i više od 100.000 kompleta opreme.

Kolika je vrednost američke pomoći?

Predsednik Tramp je više puta tvrdio da su Sjedinjene Države potrošile između 300 i 350 milijardi dolara na vojnu pomoć Ukrajini. Međutim, prema izveštajima BBC-ja koji citiraju različite izvore, stvarni iznos je znatno manji.

Prema Institutu u Kilu, nemačkoj think-tanku koji prati podršku pruženu Ukrajinu, SAD su potrošile 119,7 milijardi dolara na pomoć između januara 2022. i decembra 2024.

Prema podacima američkog ministarstva odbrane, za operaciju “Atlantic Resolve” izdvojeno je 182,8 milijardi dolara. Ovo je ukupni budžet za američku pomoć u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu, uključujući vojnu obuku u Evropi i dopunu američkih odbrambenih rezervi.

Koje su posledice?

Prema Marku Kansijanu, višem savetniku Centra za strateške međunarodne studije “uticaj će biti ogroman”. Kako je istakao, situacija bi mogla “paralizovati” Ukrajinu u daljem sukobu.

On smatra da će posledice “zamrzavanja” pomoći postati vidljive u Ukrajini za dva do četiri meseca.

"Međunarodna pomoć je razlog zbog kog se još nisu urušili. Međutim, kada se vaši resursi prepolove, to će se na kraju osetiti na prvoj liniji fronta", izjavio je Kansijan za CNN.

"Front će nastaviti da se povlači i na kraju će se slomiti. Ukrajina će morati da prihvati nepovoljno - čak i katastrofalno, mirovno rešenje"

Međutim, kako upozorava, Trampova administracija ima i druge oblike pomoći za Ukrajinu koji bi mogli biti privremeno prekinuti ili čak otkazani, uključujući razmenu tajnih informacija i obuku ukrajinskih snaga.

"Moguće je pronaći izlaz iz ove situacije, ali bi to bilo izuzeno ponižavajuće za Zelenskog", komentariše on.

Ova odluka dodatno produbljuje transatlanski raskorak u stavovima i strategiji jer su tradicionalni evropski saveznici SAD, poput Velike Britanije i Francuske, učinili svoju podršku Zelenskog neupitnom na neformalnom sastanku koji se održao u Londonu.

Da li odluka može da se promeni?

Postavlja se pitanje da li je u pitanju odluka koja bi mogla da se promeni. Ako jeste, može li “izvinjenje” predsednika Zelenskog ili prihvatanje bezuslovnog sporazuma o mineralima promeniti tok događaja?

“Čini se da upravo to pokušava Trampova administracija, optužujući Zelenskog za eksplozivni razvoj situacije i nazivajući ga nelojalnim”, navodi BBC.

Prema nekoliko zvaničnika koje citira CNN, u petak su Tramp i njegovi visoki savetnici tražili neku vrstu priznanja od Zelenskog, možda čak i u obliku javnog izvinjenja, pre nego što nastave sa sporazumom o ukrajinskim retkim mineralima, koji je zamrznut u poslednjem trenutku nakon haotičnog sastanka ili razgovorima o nastavku spoljne pomoći.

I u prošlosti, konkretno 2020. godine, predsednik Tramp je vršio pritisak na Kijev zadržavanjem pomoći. Tada je Tramp, kao kandidat za predsednika, iskoristio odobrenu pomoć Kongresa za Ukrajinu, koja se borila protiv Rusije od 2014, kako bi od Zelenskog iznuđivao informacije koje bi bile štetne za njegovog tadašnjeg protivnika, Džoa Bajdena.

Prema zvaničnicima, trenutak “obustave” pomoći se procenjuje kao privremen, sve dok predsednik Tramp ne utvrdi da Ukrajina može da pokaže “posvećenost mirovnim pregovorima” sa Rusijom.

Trampova administracija zapravo želi da predsednik Zelenski potpiše sporazum o mineralima i “napravi mir” s Rusijom, bez davanja sigurnosnih garancija koje želi, piše BBC, napominjući da umeto tih garancija, Trampovi savetnici govore o "ekonomskim garancijama".

U svakom slučaju, trenutak Trampovih akcija nije slučajan, tvrdi britanska mreža, s obzirom na to da dolaze uoči njegovog govora u Kongresu, gde će imati priliku da predstavi svoja postignuća.