Sukob policije i demonstranata u Atini posle marša povodom godišnjice ubistva učenika RAT U UKRAJINI Mask: Ukrajinci preziru Zelenskog, on se hrani leševima svog naroda

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Tri godine rata u Ukrajini: Put ka miru je sve jasniji, ali nada stiže prekasno za više od milion stradalih

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/02/2025

07:03

Tri godine rata u Ukrajini: Put ka miru je sve jasniji, ali nada stiže prekasno za više od milion stradalih

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Danas se navršava tačno tri godine rata u Ukrajini, najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, koji je dosad, po nekima procenama, odneo više od milion života vojnika, i raselio nekoliko miliona ljudi.

Sada, po prvi put od aprila 2022. i neuspelih pregovora u Istanbulu, postoji nada da bi konflikt mogao da uskoro da se okonča jer su u Rijadu održani direktni pregovori između Rusije i SAD, čija vojna i finansijska pomoć drži Ukrajinu u životu.

Nova administracija predsednika Donalda Trampa potpuno je preokrenula politiku njegovog prethodnika Džozefa Bajdena, koji je odbijao kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon invazije u februaru 2022. i redovno ga nazivao diktatorom, siledžijom i drugim pogrdnim imenima.

Do 11. februara Rusija je izgubila 93.641 vojnika, prema podacima portala Mediazona, finansiranog od strane BBC-a, koji prikuplja imena poginulih boraca iz umrlica, objava na društvenim mrežama i drugih javno dostupnih resursa. Ovo su vojnici kojima se zna ime i prezime, ali se procenjuje da je ukupan broj gubitaka oko 120.000. Rusija je u jednom navratu mobilisala rezerviste, nakon što je velikom broju profesionalnih vojnika istekao ugovor, što je Ukrajini otvorilo prostor za uspešnu kontraofanzivu u Hersonu i Harkovu u septembru 2022. Od tada se Rusija oslanjala na stabilan priliv dobrovoljaca, kojima nudi visoke plate, kako bi obezbedila redovne rotacije i rezerve u pozadini.

Ukrajina je za sada izgubila oko 18 procenata teritorije, s tim da je Rusija proglasila svojom teritorijom čitave oblasti Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, iako samo Krim kontroliše potpuno (Kijev drži samo mali delić Luganska). Ne zna se kolike je gubitke ukrajinska vojska pretrpela jer se oni ne objavljuju, ali je Tramp rekao da je prema američkim satelitskim podacima ta brojka oko 700.000.

Predsednik Volodimir Zelenski je u par navrata izneo nerealno male brojke od 45.000. Ukrajinska vojska je nominalno u jednom trenutku brojala oko milion vojnika, ali danas i pored toga vrši sve agresivniju prinudnu regrutaciju, dok državni vrh razmatra spuštanje starosne granice sa 25 na 18 godina. BBC nikada nije pokušao da u Ukrajini sprovede ništa slično Mediazoni.

Iz Ukrajine je takođe izbeglo 6,8 miliona ljudi, dok je prema podacima UN humanitarna pomoć nepohodna za 12,7 miliona.

U svojim nedavnim izjavama Tramp je oštro kritikovao Kijev, kao i Bajdena, zbog toga što je uopšte došlo do rata, ali i zbog propuštenih prilika da se on okonča i spreči ogroman broj žrtava i razaranje čitavih gradova. Toga je izgleda bio svestan i Bajdenov načelnik Generalštaba vojske SAD general Mark Mili, koji je u novembru 2022. predlagao da Ukrajina pregovara iz pozicije moći, nakon što je uspešno naterala Ruse na povlačenje iz dobrog dela Hersonske i Harkovske oblasti.

Umesto toga Ukrajina i njeni NATO saveznici odlučili su se za katastrofalnu kontraofanzivu u Zaporožju leta 2023. u kojoj je ukrajinska vojska potpuno potučena uz ogromne gubitke i zanemarljivo i privremeno pomeranje linije fronta. Ta ruska pobeda je označila početak preokreta i nove faze rata do iscrpljenja, koji je polako ali sigurno erodirao ukrajinsku vojsku, koja je gubila grad za gradom i uspevala samo da uspori ruski napredak, uz povremene ograničene ofanzive, poput one u Kurskoj oblasti.

Danas je odnos snaga poprilično u korist ruske vojske koja je ubrzala napredak, posebno u Donjeckoj, ali i u Harkovskoj oblasti, gde je prešla reku Oskol i zauzela nekoliko naselja. Toga je, po svemu sudeći, svestan i Tramp, koji je rekao da Rusija "drži karte" u pregovorima, a Zelenskog pozvao da brzo deluje, inače mu neće ostati ništa od zemlje.

Iako su SAD odbacile mogućnost raspoređivanja svojih trupa u eventualnoj mirovnoj misiji, Velika Britanija je pokrenula inicijativu raspoređivanja oko 30.000 vojnika evropskih NATO saveznika, o čemu će sledeće nedelje premijer Kir Starmer pričati sa Trampom. Za Rusiju je to neprihvatljivo, saopštio je u četvrtak prtparol Kremlja Dmitrij Peskov, potvrdivši ranije izjave najviših ruskih zvaničnika da mirovnu misiju mogu da pošalju samo Ujedinjene nacije, u čijem Savetu bezbednosti Moskva ima pravo veta. Prema ruskim izjavama bilo kakve trupe NATO zemalja bi bile smatrane neprijateljskim. Starmer je istakao da bi svako slanje evropskih trupa trebalo da dođe uz bezbednosne garancije SAD.

Zelenski je tražio prvo 200.000, pa 100.000 stranih trupa predvođenih Amerikom i još uvek ne odustaje od uslova da Rusija mora da vrati sve teritorije, uključujući Krim, pre bilo kakvog prekida vatre ili mira. Taj zahtev američka strana smatra nerealnim, a ruska potpuno neprihvatljivim. Ukrajinski predsednik, koji je ranije dekretom zabranio pregovore sa Putinom, je postao kamen spoticanja i za Rusiju i za SAD, pa ga Tramp sada naziva diktatorom koji odbija da održi izbore i "ima četiri odsto podrške naroda".

Zelenski je takođe odbio da Americi prepusti 500 milijardi dolara mineralnog bogatstva, što je Tramp zahtevao kao cenu za pomoć koje su SAD godinama slale. On osporava tu brojku i tvrdi da je isporučeno nešto ispod 100 milijardi vojne i finansijske pomoći.

"Ja branim Ukrajinu, ne mogu da prodam našu zemlju", rekao je Zelenski, ali je dodao da bi pristao na 50 procenata, ako bi SAD dale bezbednosne garancije njegovoj zemlji.

Tramp ovu razliku u brojevima vidi kao dokaz da je ogroman procenat vojne pomoći prosto nestao.

Putin, koji smatra da je Zelenski nelegitiman jer mu je istekao mandat, je 19. februara ipak rekao da Kijev neće biti izostavljen iz pregovora i da nema potrebe za "histerisanjem".

"Ako oni (Ukrajina) žele, molim vas, neka se održe ti pregovori. I bićemo spremni da se vratimo za pregovarački sto", kazao je šef Kremlja.

Rusku i američku delegaciju u Rijadu predvodili su šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Marko Rubio, ali je zanimljivo učešće dvojice biznismena bliskih Putinu, odnosno Trampu. U pitanju su Amerikanac Stiven Vitkof, koji je obezbedio dogovor o primirju u Gazi, i Rus Kiril Dimitrijev, investicioni bankar koji je studirao na Harvardu i Stenfordu.

Naime, pregovori dve sile su mnogo širi od Ukrajine i odnose se na buduće investicije, ekonomsku i globalnu saradnju, ukidanje sankcija, kao i moguće zajedničko razvijanje energetike na Arktiku, o čemu je pričao Dimitrijev.

Sa svoje strane, Tramp ima za cilj da proširi američki uticaj na Arktiku, pošto je više puta govorio pripajanju Grenlanda kako bi preuzeo kontrolu nad ogromnim ostrvom sa velikim rudnim bogatstvom i ključnom strateškom lokacijom.

Američka naftna kompanija "ExxonMobil" ranije se udružila sa ruskom državnom naftnom kompanijom "Rosnjeft" u istraživanju fosilnih goriva duboko u okviru Arktičkog kruga, ali se povukla 2018. nakon uvođenja zapadnih sankcija kao odgovora na aneksiju Krima 2014. godine.

Sada Rusija, zajedno sa Kinom, glavnim rivalom nove američke administracije, razvija Severni pomorski koridor, tako da je očigledno zašto je Tramp zainteresovan da pomrsi račune Pekingu i ojača svoje prisustvo na Arktiku. Rusija i Kina su 20. februara dogovorile bilateralni sastanak u Moskvi na kojem će sigurno biti reči o drastičnim promenama na gepolitičkoj sceni koje donosi otopljavanje odnosa Moskve i Vašingtona.

Revolucija u ratovanju: Jeftini dronovi nadmašili "čudesna" oružja

Sa strateškog aspekta, sukob su obeležile brojne priče o modernim "gamechanger" oružanim sistemima sa Zapada, koji će doneti pobedu Ukrajini. Međutim, jedinu fundamentalnu promenu u načinu ratovanja doneli su dronovi sa obe strane sukoba, i to ne oni veliki i skupi poput turskog "Bajraktara", koji je brzo izbrisan sa bojišta, već mali modifikovani civilni "FPV" kvadkopteri, koji nose eksplozive i prekrivaju nebo iznad glava vojnika.

Dominacija kamikaza, izviđačkih i dronovima koji nose granate navela je obe strane da razviju širok spektar sistema za elektronsko ometanje, dok je uređaj za detekciju signala dronova postao osnovna oprema bez koje se nigde ne ide. Pravljena su bizarna, ne toliko uspešna vozila, poput ruskih "tenkova-kornjača", koji izgledaju kao ogroman metalni ambar na gusenicama, kavezi za oklopnjake, pa čak i "tuneli" od žica. Rusi takođe idu u drugu krajnost, pa umesto teškog oklopa nekad koriste brze jurišne grupe na motociklima, što su mnogi poredili sa scenama iz filmova "Pobesneli Maks".

Ukrajinci su u naletima uspevali da ostvare lokalnu dominaciju u broju svojih dronova i elektronskom ometanju tuđih. To se videlo tokom iznenadne ofanzive na Kursku oblast, kada ruski operateri dronovima nisu uspevali da se probiju kroz gusti elektronski štit, dok su Ukrajinci prepravili neprijatelja svojim "pticama", kako ih i jedni i drugi nazivaju. Posle inicijalnog iznenađenja najčešće bi se uspostavljala ravnoteža u dronovima, ili ruska nadmoć, jer je njihova proizvodnja u Rusiji drastično povećana.

Ruska strana je da bi izbegla ometanje signala uvela i dronove sa optičkim kablovima, koji rade poput navođenih TOW raketa. Zbog tankog kabla koji vuku iza sebe nisu toliko mobilni kao bežični dronovi, ali su imuni na ometanje signala, pa je Ukrajina uvela i svoju verziju, ali ih, sudeći po snimcima sa bojišta, koristi manje nego Rusija.

Važan faktor postale su i ruske navođene avionske bombe FAB teške od 250 kg, do čak 3.000 kg, kojima Ukrajina ne može da parira zbog nedostatka aviona i malog broja slične municije iz NATO zemalja (Hammer i JASSM bombe). Ovim bombama Rusi su sravnili sa zemljom grad Vovčansk u Harkovu, a koriste ih da unište višespratnice ili utvrđenja koja bi bilo jako teško napasti kopneno.

Rusija ubrzala napredak u više pravaca: Ukrajinci se ne povlače ni kada su u beznadežnoj poziciji

Što se tiče trenutne taktičke situacije ukrajinski projekat za mapiranje Deep State javlja da je ruska vojska značajno napredovala u tzv. "Andrejevskom džepu" južno od Pokrovska i zapadno od Kurahova u Donjeckoj oblasti. Tamo su se Ukrajinci, nakon pada Kurahova i odbijanja povlačenja, našli u "kotlu", opkoljeni sa tri strane, sa jednim uzanim koridorom za logistiku, pokrivenim dronovima i artiljerijom. Borbe se vode na ulazu u sada smanjeni džep, u selu grandioznog imena Konstantinopolj, nakon pada obližnjag naselja Ulakli. Ukrajinski vojni dopisnik Bohdan Mirošnikov pisao je o visokoj ceni tokom povlačenja iz Ulaklija.

"Nažalost, nisu svi izašli iz Ulaklija. Ima mrtvih i zarobljenih. To se moglo sprečiti da je naređenje da se izađe iz džepa poslato na vreme. Ali to nije učinjeno. Jer generalu (Oleksandru) Tarnavskom, kao komandantu Donjecke OTU (operativno-taktičke grupe), trebaju povoljni izveštaji vrhu da 'tamo imamo sve pod kontrolom'. Ali u stvari, situacija je izgubljena više od dve nedelje. Što je više vremena prolazilo to je bilo teže", naveo je on 18. februara, prenosi Strana.ua.

Ratni izveštač se takođe pita zašto je komanda "tvrdoglavo" odbijala da evakuiše garnizon, kada je gubitak Andrejevke ukazivao na mogućnost opkoljavanja.

Ruska ofanziva se nastavlja se i iz pravca Velike Novoselke na krajnjem zapadu Donjecke oblasti. Zapadno od te varoši Rusi su zauzeli polovinu, ili celo selo Novoselka, u zavisnosti od izveštaja, proširili mostobran na desnoj obali reke Mokre Jali i napredovali severno do Novoočeretovata. Velika Novoselka je bila važan logistički centar propale ofanzive u Zaporožju, a posle pada Ugledara služila je kao poslednji bastion pre ravnog i slabo naseljnog prostranstva.

U blizini Pokrovska Rusi su ponovo zauzeli položaje u mestu Peščane, koje su ukrajinske oružane snage nedavno zauzele nakon brzog napada sa malim brojem okloonih vozila. Istovremeno, ukrajinske snage su potisnile rusku vojsku sa ključnog autoputa od Pokrovska do Konstantinovke, što osporavaju neki drugi projekti za mapiranje poput Suriyak maps-a. Prema njihovoj mapi ruska vojska drži seoce Kotline na autoutu i trećinu sela Udačne, par kilometara zapadno.

Rusi su takođe značajno napredovali u rejonu Kleščejevke, prema selu Stupočki, gde je front duže vreme mirovao. U tom delu Donjecka, zapadno od Bahmuta, a istočno od Konstantinovke, najteže borbe se vode u Časov Jaru, koji je oko 80 odsto pod ruskom kontrolom.

Ukrajinska vojska i dalje drži delić ruske Kurske oblasti, koji se smanjio na nekoliko sela oko varoši Sudža. Snabdeva se relativno uskim koridorom preko sela Janakijevka sa druge strane granice, dok ruska strana redovno napada dronovima vozila. Ruska vojska je postepeno smanjivala teritoriju pod ukrajinskom kontrolom, ali nije uspela da preseče "usko grlo" i opkoli ukrajinske trupe.

Putin je 19. februara saopštio da je ruska vojska prešla granicu sa Ukrajinom u Kurskoj oblasti i da sprovodi ofanzivu u Sumskoj oblasti, o čemu se ranije spekulisalo na ruskim Telegram kanalima, mada je operacija bila poprilično tajnovita.

Šef ukrajinskog „Centra za borbu protiv dezinformacija” pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrij Kovalenko to demantuje. Prema njegovim rečima, ruska diverzantsko-izviđačka grupa pokušala je da uđe u Ukrajinu preko granice, ali je uništena i ne preti ofanziva velikih razmera na ovom području. Portparol Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Dmitrij Lihovoj izjavio je da je bilo pokušaja ruske jedinice da napreduje ka državnoj granici Ukrajine u rejonu Nikolajevo-Darjino-Žuravka, ali je on odbijen.

Istovremeno, ruski ratni izveštači javljaju da ruske trupe napadaju iz sela Sverdlikino, koje je, kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, nedavno vraćeno pod rusku kontrolu, preko granice u pravcu sela Novenkoje i Basovo u Sumskoj oblasti sa ciljem presecanja magistralnog puta za Sudžu. Trenutno nema objektivne potvrde o napredovanju ruskih trupa u ovom pravcu, piše Strana.ua.

Ukrajinski dronovi dugog dometa protiv ruskog raketnog arsenala

Na strateškom planu Ukrajina redovno vrši napade dronovima velikog dometa na ruske rafinerije duboko u unutrašnjosti u pokušaju da osakati naftnu industriju, koja donosi ogromne prihode Moskvi. Tako je u noći između 18. i 19. februara izvršen napad na rafineriju Sizran u oblasti Samara koji je doveo do velikog požara. Ruski ekvivalent su dronovi "Geran 2", unapređena verzija iranskih "Šaheda", koji se koriste za napade na električnu mrežu.

Rusija ima veliku prednost u broju krstarećih i balističkih raketa, kao i njihovoj brzini, jer NATO zemlje ne raspolažu sa hipersoničnim projektilima. Tu prednost koristi za periodične napade u nekoliko talasa na elektrane, skladišta municije, železničke stanice, komandne centre luke i razne ciljeve unutar velikih gradova preko cele ukrajinske teritorije. Ukrajina je dosad koristila američke rakete ATACMS, lansirane sa zemlje, kao i britanske "Storm Shadow", koje moraju da lansiraju avioni, ali njih nema ni približno koliko ruskih. Još jedan nedostatak je što su sporije od ruskih hipersoničnih raketa, što ih čini lakšim metama za PVO.

Skorije su Rusi 20. februara izvršili raketni napad na skladišta municije i u Konstantinovki, Dolgaja Balki, Stepanovki i Iljanovki. Prethodnih noći dronovima su napadani Odesa, Harkov i drugi gradovi, prilikom čega je bilo civilnih žrtava, a desetina hiljada potrošača je ostalo bez struje.