Evropa

Nemačka pred nikad neizvesnijim izborima: Odlazak Merkelove - uvod u promene ili period političke neizvesnosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija, BBC, CNBC, Tanjug

07/09/2021

-

19:23

Nemačka pred nikad neizvesnijim izborima: Odlazak Merkelove - uvod u promene ili period političke neizvesnosti
Nemačka pred nikad neizvesnijim izborima: Odlazak Merkelove - uvod u promene ili period političke neizvesnosti - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nemačku za nešto više od dve nedelje očekuju izbori koji će označiti kraj ere kancelarke Angele Merkel posle 16 godina. Ovo glasanje, ne samo da bi moglo da Nemačkoj donese velike političke promene, već bi gotovo sigurno moglo da uvuče zemlju u političku neizvesnost na nekoliko meseci.

Na početku kampanje, Armin Lašet, kancelarkin naslednik u konzervativnoj partiji, bio je, kako se činilo, skoro siguran izbor za narednog kancelara. Ipak, situacija je, kako pokazuju ankete, trenutno potpuno drugačija.

Građani Nemačke, njih oko 60,4 miliona, će 26. septembra birati predstavnike donjeg doma Bundestaga. U Bundestagu ima najmanje 598 mesta i taj broj nije stalan.

Kancelarka Merkel izrazila je svoju podršku Arminu Lašetu, kandidatu bloka unije desnog centra. Ipak, iako se on jeste na početku kampanje pokazivao kao favorit, njegova prednost se istopila pred liderom socijalista Olafom Šolcom.

Ko će na kraju pobediti ne može i dalje da se precizira, ipak, kako piše BBC, jedna stvar je jasna - ko god da pobedi biće mu potrebna koalicija.

Ko je sve u igri?

Skoro od samog početka kampanje u anketama se izdvajaju tri najvažnije partije koje bi mogle da osvoje najviše mesta u Bundestagu i izaberu narednog kancelara. Tu su Hrišćansko-demokratska unija (CDU) koja je dominirala nemačkom politikom decenijama zajedno sa Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske (CSU).

Lider CDU Armin Lašet ne uspeva da prikupi dovoljan broj grasača, a popularnost mu je posebno poljuljana nakon što je fotografisan nasmejan tokom obilaska poplavljenog nemačakog grada u julu. 

Socijal-demokratska partija (SPD) je u koaliciji sa konzervativcima i prema anketama je "rame uz rame" sa njima. Olaf Šolc, aktuelni ministar finansija, kandidat je za kancelara i ima realne šanse da na tu poziciju i dođe.

Tanjug/Michael Kappeler/Pool via AP

 

Zeleni su sa levog političkog spektra i fokusiraju se na klimatske promene, socijalnu pravdu i ranije ove godine su čak vodili u anketama. Njihova liderka Analena Berbok zasad nije imala ulogu u vladi, ali bi upravo ona mogla da svoju stranku uvede u koaliciju.

Ostale partije koje bi takođe mogle da se nađu u koalicionoj vladi su Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.

Sklapanje koalicije bi moglo da potraje mesecima

Kako se dan izbora bliži, tako ankete pokazuju gotovo sve izvesniju pobedu socijaldemokrata, što je zapravo donedavno bilo nezamislivo.

Ipak, čak i ako oni zaista za nekoliko procenata budu iznad ostalih stranaka, sklapanje koalicije moglo bi da potraje mesecima.

Kako je nedavno za Euronews Srbija rekao nekadašnji dopisnik "Politike" iz Berlina Miroslav Stojanović, trenutna politička neizvesnost, koja je obavila kampanju u Nemačkoj, govori da će "slaganje karata" zapravo potrajati i posle 26. septembra.

"Očigledno je da će pregovori oko stvaranja nove vladajuće koalicije potrajati malo duže, možda čak duže nego obično zato što je situacija krajnje neizvesna", rekao je on. 

Prema njegovom mišljenju, Zeleni više nemaju šansu da uzmu kancelarski tron, ali je neizbežno da će se oni naći u vladi.

Šolc i njegove socijaldemokrate ostvarili su, prema nekim anketama, prilično značajnu prednost nad konzervativcima. Opcija za koaliciju je više.

"Voleo bih da predvodim vlast za Zelenima", rekao je Šolc u nedelju za list "Tagesspiegel".

Poslednja anketa agencije "Insa", koju je preneo Rojters, pokazuje da Šolcov SPD ide na 25 odsto glasova, Lašetov CDU/CSU na 20, a Zeleni na 16 odsto. FDP je na oko 13 odsto, desničarski AfD na 12 i Levica na oko 7 odsto.

Ovakvo stanje stvari zapravo znači da Šolcova koalicija sa Zelenima ne bi imala dovoljno glasova i bila bi joj potrebna podrška treće strane - CDU/CSU, FDP ili Levice. Sve patrije isključuju koaliciju sa AfD.

Lašet ili levičari

Odlazeća kancelarka Angela Merkel uputila je emotivan apel nemačkim biračima da podrže vladu koju predvodi konzervativac Armin Lašet na ovogodišnjim nacionalnim izborima, i poručila da je njihova druga opcija levičarska koalicija.

"Građani imaju izbor za nekoliko dana: vlada koja prihvata podršku krajnje leve stranke Linke sa SPD-om i Zelenima ili je bar ne isključuje, ili savezna vlada na čelu sa Arminom Lašetom na mestu kancelara, koja vodi umerenom politikom našu zemlju u budućnost“ , rekla je Merkel pred poslanicima u Bundestagu, prenosi Rojters.

profimedia

 

Ona je poručila da će Lašet voditi vladu koja se zalaže za stabilnost, pouzdanost, umerenost i politiku kompromisa, a to je upravo ono što je potrebno Nemačkoj.

Nakon što su prošlog meseca izgubili vođstvo po anketama, konzervativni blok CDU/CSU oslanja se sve više na upozorenja da će leva koalicija predvođena SPD pokušati da oživi svoje borbene stavove.

Krajnje leva Linke predstavila se u ponedeljak kao potencijalni koalicioni partner Socijaldemokrata i Zelenih, a kandidat SDP za kancelara Olaf Šolc često se distancira od ove stranke, naglasavajući da je neprikladna za vladu sve dok se jasno ne obaveže na saradnju u okviru vojnog NATO saveza.

Sve ovo ide u korist tezi da će izbori u Nemačkoj trajati i posle 26. septembra.

"Verovatno će biti potrebno tri, četiri, pet meseci jer ćemo imati koaliciju od tri partije i njihovo spajanje neće biti lako", rekao je za CNBC Lars Feld sa Instituta Valter Ojken.

Priredila: N. Zdravković

Komentari (0)

Evropa