Igre 
"Najskuplje" klimatske katastrofe u svetu tokom 2024: Od njih deset, tri su bile u Evropi
Komentari05/01/2025
-11:59
Deset finansijski najskupljih klimatskih katastrofa koje su se dogodile tokom 2024. godine imale su finansijski uticaj od više od 4 milijarde dolara (3,8 milijardi evra), pokazao je novi izveštaj. Istraživanje dobrotvorne organizacije "Christian Aid" pokazalo je da su se u Evropi dogodile tri od deset najskupljih katastrofa, sa olujom Boris u centralnoj Evropi i poplavama u Španiji i Nemačkoj.
Većina procena se zasniva samo na osiguranim nepokretnostima i stvarima koje su pretrpele štetu, što znači da će pravi finansijski troškovi verovatno biti još veći, dok se ljudski troškovi često ne računaju, navodi organizacija.
Izveštaj takođe navodi deset ekstremnih vremenskih događaja koji nisu doneli velike gubitke na osiguranim nepokretnostima da bi ušli u prvih deset, ali su bili jednako razorni i često su uticali na milione ljudi.
To je uključivalo nekoliko događaja u siromašnijim zemljama u kojima mnogi ljudi nemaju osiguranje i gde su podaci manje dostupni, prenosi Euronews.
"Ovaj izveštaj je otrežnjujući podsetnik da se klimatske promene ne mogu zanemariti i da će se u stvari pogoršati dok ne učinimo nešto da ih zaustavimo. Političari koji umanjuju hitnost klimatske krize služe samo da naškode sopstvenom narodu i prouzrokuju neopisivu patnju širom sveta", kaže Džoana Hej, emeritus profesor atmosferske fizike na Imperijal koledžu u Londonu.
Najskuplja klimatska katastrofa na svetu dogodila se u SAD
Izveštaj je otkrio da su SAD podnele najveći teret najskupljih klimatskih katastrofa 2024. godine, a oktobarski uragan Milton bio je na vrhu liste kao najveći pojedinačni događaj sa štetom od 60 milijardi dolara (57,5 milijardi evra) i 25 smrtnih slučajeva.
Uragan Helena, koji je u septembru pogodio SAD, Kubu i Meksiko, bio je sledeći sa 55 milijardi dolara (53 milijarde evra) i 232 smrtna slučaja.
Tanjug AP/Jeff Roberson
Povezane vesti
Zapravo, SAD su bile pogođene toliko "skupo" da su čak i kada se uragani nisu uzimali u obzir, ostale oluje koštale su više od 60 milijardi dolara (57,5 milijardi evra) štete i ubile 88 ljudi.
Nijedan deo sveta nije bio pošteđen klimatskih katastrofa 2024. godine. Poplave u Kini koštale su 15,6 milijardi dolara (15 milijardi evra) i ubile 315 ljudi.
Tajfun Jagi pogodio je jugozapadnu Aziju, ubivši više od 800 ljudi. Jagi je 2. septembra stigao na Filipine pre nego što je krenuo u Laos, Mjanmar, Vijetnam i Tajland, gde je izazvao klizišta i bujične poplave i oštetio stotine hiljada domova i poljoprivrednog zemljišta.
Evropa je pretrpela 3 od 10 najskupljih klimatskih katastrofa na svetu
U Evropi su se dogodile tri od deset najskupljih katastrofa, sa Olujom Boris u centralnoj Evropi i poplavama u Španiji i Nemačkoj koje su zajedno koštale 13,87 milijardi dolara (13,5 milijardi evra). Ovi događaji su ubili 258 ljudi - od kojih je 226 bilo u poplavama u Valensiji u oktobru.
Tanjug AP/Alberto Saiz
Velika Britanija nije dospela na listu ove godine, ali je u decembru Agencija za životnu sredinu upozorila da bi četvrtina imanja u Engleskoj (oko osam miliona) mogla biti u opasnosti od poplava do 2050. zbog klimatskih promena.
Klimatske katastrofe su manje koštale siromašne nacije, ali su bile jednako razorne
Dok se prvih deset zemalja fokusira na finansijske troškove – koji su obično veći u bogatijim zemljama jer imaju veću vrednost imovine i mogu da priušte osiguranje – neki od najrazornijih ekstremnih vremenskih događaja u 2024. pogodili su siromašnije zemlje.
Mnoge od njih su takođe zemlje koje su malo doprinele izazivanju klimatske krize i imaju najmanje resursa za reagovanje.
Povezane vesti
Među njima je i ciklon Čido, koji je opustošio ostrva Majot u decembru i možda ubio više od hiljadu ljudi.
Ozbiljna suša u Kolumbiji dovela je do smanjenja delova reke Amazon za 90 odsto, ugrožavajući egzistenciju autohtonih naroda koji se oslanjaju na nju za hranu i transport.
Toplotni talasi su pogodili 33 miliona ljudi u Bangladešu, dok su pogoršali humanitarnu krizu u Gazi.
Povezane vesti
Zapadnu Afriku pogodile su strašne poplave koje su pogodile više od 6,6 miliona ljudi u Nigeriji, Čadu i Nigeru. U južnoj Africi, najgora suša pogodila je više od 14 miliona ljudi u Zambiji, Malaviju, Namibiji i Zimbabveu.
AP/Ivan Valencia
"Christian Aid" kaže da ovi ekstremni događaji naglašavaju potrebu za hitnijim merama za smanjenje emisije ugljenika i ubrzanje prelaska na obnovljivu energiju. Takođe se naglašava važnost obezbeđivanja sredstava za ugrožene ljude.
"Ljudska patnja uzrokovana klimatskom krizom odražava političke izbore", kaže izvršni direktor Christian Aid-a, Patrick Vat.
"Katastrofe su pojačane odlukama da se nastavi sa sagorevanjem fosilnih goriva i dozvoli povećanje emisija. U 2025. godini moramo da vidimo kako vlade vode i preduzimaju mere za ubrzanje zelene tranzicije, smanjenje emisija i finansiranje svojih obećanja", rekao je.
Dodaje da iako je prelazak na globalnu ekonomiju zasnovanu na obnovljivim izvorima energije "neizbežan", pitanje je da li će se kretati dovoljno brzo da zaštiti najsiromašnije ljude.
"Ove strašne klimatske katastrofe su znak upozorenja šta će doći ako ne ubrzamo prelazak sa fosilnih goriva. Oni takođe pokazuju hitnu potrebu za merama prilagođavanja, posebno na globalnom jugu, gde su resursi posebno rastegnuti, a ljudi su najranjiviji na ekstremne vremenske prilike", kaže on.
Komentari (0)