Igre 
Putin "pokazao karte" Trampu? Signal budućem američkom lideru i nova pretnja Kijevu u "indirektnoj" razmeni stavova
Komentari17/12/2024
-21:03
Ruski predsednik Vladimir Putin i budući predsednik SAD Donald Tramp su indirektno "razmenili stavove" o ratu u Ukrajini u svojim najnovijim izjavama. Dok je ruski lider "između redova" zapretio osvajanjem novih oblasti u Ukrajini, izvan četiri koje je proglasio ruskim, Amerikanac je najpotresnijim rečima do sada opisao razmere pogibije, dodavši da ipak postoji mali napredak u postizanju mira.
Šef Kremlja je u oštrom obraćanju na proširenoj sednici kolegijuma Ministarstva odbrane Rusije 16. decembra rekao da se Zapad približava "crvenoj liniji" Rusije sa koje nema povlačenja. Takođe je naglasio da "trenutna" vlast u Vašingtonu, kao i praktično ceo Zapad, ne odustaju od svojih pokušaja da "zadrže globalnu dominaciju" nametanjem pravila koja se vremenom menjaju. Uz to je Putin 14. decembra na kongresu vladajuće partije Jedinstvena Rusija rekao da sve stranke treba da podrže sve ono što ima za cilj "zaštitu naroda u Donbasu i Novorusiji".
Putin je govoreći samo o "sadašnjoj" američkoj administraciji, izuzeo Trampa od kritike, nakon što ga je prethodno nazvao intelgentnim i iskusnim političarom sposobnim za pronalaženje rešenja. Uz taj pozitivan signal, zapretio odgovorom na rizik od raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Azijsko-pacifičkom regionu, govoreći o važnosti serijske proizvodnje novog hipersoničnoh projektila "Orešnik".
Takođe je upadljivo da je Putin u prethodnoj izjavi odvojio Donbas i Novorusiju, koja je istorijski, pod Ruskim carstvom obuhvatala ne samo Zaporožje i Herson, već Odesu, Nikolajev i teritorije na zapadnoj strani Dnjepra.
wikimedia/gallica.bnf.fr/ark
Direktniju pretnju Ukrajini gubitkom dodatnih teritorija izneo je na istom kongresu zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
"Zapravo, ovo iskustvo (integracije Donbasa i drugih okupiranih oblasti prim. aut.) može biti od koristi u budućnosti, ako se uskoro u našoj zemlji pojave novi, ali veoma bliski regioni. To je sasvim moguće", rekao je Medvedev.
Tramp je u ponedeljak, na prvoj pres konferenciji od pobede na izborima, rekao da se u Ukrajina odvija pokolj koji mora da se zaustavi.
Povezane vesti
"Pokušavamo da zaustavimo rat. Taj stravičan, stravičan rat koji se vodi u Ukrajini sa Rusijom. Imamo mali napredak. To je teško, to je gadno... Ubijanje ljudi dostiglo je nivoe koje niko nikada nije video. To su veoma ravna polja, jedino što zaustavlja metak je ljudsko telo. A broj vojnika koji stradaju sa obe strane je astronomski", kazao je republikanac koji će od 20. januara biti za kormilom Bele kuće, prenosi Politico.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Tramp je takođe rekao da se odvija najveći pokolj još od Drugog svetskog rata, kao i da će razgovarati sa Putinom i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako bi seli za pregovarački sto.
Zanimljivo je da je Tramp nagovestio da Rusija planira okupaciju Kijeva, rekavši da je ukrajinska prestonica možda pošteđena većeg razaranja baš zato zbog toga. Ni Tramp ni Putin, kao ni do sada, nisu ništa pogrdno rekli jedan o drugom, dok Amerikanac nije čak ni osudio invaziju na Ukrajinu, što redovno čini odlazeći predsednik Džozef Bajden.
Tramp misli da su napadi ATACMS-ima glupa ideja
Govoreći o Bajdenu, njegov naslednik je sugerisao da bi mogao da poništi odluku da se dozvoli Ukrajini da koriste američko oružje dugog dometa za udare duboko u rusku teritoriju donetu prošlog meseca. On ju je pritom nazvao "glupom" i ljutio se što što njegova nova administracija nije konsultovana pre nego što je Bajden napravio taj potez.
"Mislim da to nije trebalo dozvoliti, ne kada postoji mogućnost – svakako ne samo nekoliko nedelja pre nego što preuzmem vlast. Zašto bi to uradili a da me ne pitaju šta mislim? Ne bih mu dozvolio da to uradi. Mislim da je to bila velika greška“, rekao je Tramp.
Rusija napad raketama ATACMS smatra direktnim napadom SAD na svoju teritoriju, a one su korišćene prvo protiv meta u Kurskoj oblasti, a nedavno protiv vojnog aerodroma u Taganrogu. Rusija je u oba slučaja prikazala krhotine oborenih raketa kao povod da uzvrati. Prvi put je Rusija lansirala najnoviji hipersonični projektil "Orešnik", koji se deli na više bojevih glava i pokriva veliku oblast, na fabriku vojne industrije "Južmaš" u Dnipru. Na drugi napad je, makar prema navodima Moskve, odgovoreno masovnim raketnim udarom na energetski sistem, mada su u pitanju već viđeni redovni napadi, pa je moguće da je Rusija na ovaj način izbegla "obavezu" da ponovo eskalira uoči dolaska Trampa na vlast.
U poslednjim danima na vlasti Bajdenova administracija pokušava da drastično poveća oružanu i drugu pomoć Ukrajini, kako bi navodno "ojačala buduću pregovaračku poziciju" protiv Rusije. To je svrha i zelenog svetla za napade ATACMS-ima, koje su, između ostalih, osudili sin budućeg predsednika Donald Tramp Mlađi i kongresmenka Mardžori Tejlor Grin.
Povezane vesti
Međutim, Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, bivši general Kit Kelog rekao je da je Bajden zapravo ojačao Trampovu pregovaračku poziciju, dao mu dodatni manevarski prostor i da je ta odluka trebala odavno da se donese. To očigledno nije u skladu sa Trampovom izjavom da je odluka bila glupa i da on tako nešto nikada ne bi dozvolio.
Ni Rusija ni Ukrajina ne žele primirje
Iako i ruski i ukrajinski zvaničnici ponavljaju da su spremni za mirovne pregovore, nema dodirnih tačaka između njihovih pozicija, niti su pokazali spremnost za momentalno primirje, za vreme kojeg bi razgovarali. Zelenski se zalaže za "pravedni mir" koji podrazumeva potpuni poraz Rusije, uz povlačenje sa svih teritorija po granicama iz 1991, dok u zamenu za eventualno zamrzavanje sukoba traži "bezbednosne garancije" i/ili prijem u NATO.
Rusija kategorički odbija da Ukrajina bilo kada postane članica Alijanse, što je navedeno kao jedan od povoda za invaziju, i traži trajnu neutralnost. Nekoliko ruskih zvaničnika je ponovilo da privremeno primirje ne dolazi u obzir kako se Ukrajina ne bi ponovo naoružala i predahnula.
Moskva, poput Kijeva, traži povlačenje svih neprijateljskih trupa sa "svojih" teritorija kao preduslov za pregovore o miru. To, pored Donbasa, podrazumeva Hersonsku i Zaporošku teritoriju, kao i delić Kurska koji okupira Ukrajina.
Putin sprema vojsku za širi sukob?
To se odvija dok Rusija, prema procenama analitičara, napreduje najbrže još od prvih meseci rata 2022. a Putin priča o povećanju ukupnog broja ruskih vojnika na 1,5 miliona, ranoj detekciji lansiranja neprijateljskih raketa u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu i njihovom presretanju, kao i masovnoj modernizaciji vojske i celog vojno-industrijskog kompleksa na osnovu lekcija iz Ukrajine.
Tanjug/AP/Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin
"Kao što je poznato, najnovije moćno oružje Rusije je raketni sistem srednjeg dometa "Orešnik“. U novembru, kao odgovor na udare na teritoriju naše zemlje korišćenjem zapadnog naoružanja, uspešno je primenjen: korišćena je balistička raketa sa nenuklearnom hipersoničnom opremom. U bliskoj budućnosti treba obezbediti serijsku proizvodnju takvih sistema radi zaštite bezbednosti Rusije i naših saveznika. I to će sigurno biti učinjeno", kazao je Putin u najnovijem obraćanju, očigledno iznoseći o planove za potencijalni sukob daleko izvan granica Ukrajine.
Komentari (0)