Igre 
Da li je Makron dospeo u bezizlaznu poziciju? Treba pod hitno da zameni Barnijea, dok Le Pen vreba da iskoristi priliku
Komentari05/12/2024
-17:01
Opozicija u Francuskoj izglasala je sinoć nepoverenje vladi premijera Mišela Bernijea, koja je pala nakon svega tri meseca na vlasti. Time je postala prva vlada Francuske kojoj je nepoverenje izglasano još od 1962. godine, kada je na njenom čelu bio Žorž Pompidu.
Inicijator ove krize bila je odluka predsednika Emanuela Makrona da u junu raspiše prevremene, nakon katastrofalnog rezultata njegove koalicije na Evropskim izborima i trijumfa denisčarskog Nacionalnog okupljanja (RN) sa skoro duplo više glasova. Pored velikog rasta desnice, Makron se već suočavao sa "neposlušnim" parlamentom i nije mogao da progura rizične zakone poput reforme penzionog sistema, pa se odlučio na veoma rizično "kockanje".
Najbolji rezultat u parlamentu sa 577 poslanika su ostvarili leva koalicija Novi narodni front (NFP) Žan Luka Melanšona (166 poslanika) i desna koalicija RN-a i Republikanaca (142 poslanika) predvođena sa Marin le Pen, dok je centrististička koalicija predvođena Makronovim Preporodom završila sa 166 mesta. Tako je stvoren "trougao" u kojem niko nije mogao da formira većinsku vladu, pa je Barnijeova manjinska morala da pravi ustupke i teške kompromise kako bi opstala.
NFP je od septembra "besan" na Makrona zbog imenovanja Barnijea, jer smatraju da im, kao najvećoj koaliciji, pripada premijersko mesto, pa i nakon sinoćnjeg pada vlade obećavaju da će glasati protiv bilo kojeg "Makronovog" premijera.
EPA-EFE/MOHAMMED BADRA
Barnije, kojem je na kraju pozicija zavisila od podrške RN-a, je pristao na neke ustupke opoziciji oko budžeta za 2025. godinu, uključujući odustajanje od rezanja subvencija za lekove na recept i povećanja poreza na električnu energiju. Međutim, pošto nije postigao kompromis oko smanjenja deficita za pet odsto sledeće godine, preko povećanja poreza i rezova projektovanih na 60 milijardi evra, iskoristio je specijalna ustavna prava da pokuša da progura budžet bez podrške opozicije.
To ga je na kraju koštalo fotelje jer je ujedinilo levicu i desnicu, a Le Pen ga je optužila da nameće mere štednje, dok ne uspeva da namiri potrebe građana.
Sada je Makron, koji se večeras obraća naciji i kojem mandat ističe 2027, u nezavidnoj situaciji jer ne može da raspiše izbore pre juna 2025. i mora da okuša sreću sa još jednim premijerom koji će se naći u sličnom problemu kao Bernije. Iako političari sa levice posle sinoćnjag glasanja u parlamentu otvoreno pozivaju na njegovu ostavku, Le Pen to nije učinila, mada je kazala da je on kriv za političku krizu i da će "pritisak na predsednika biti sve jači i jači".
Povezane vesti
Predsednik Francuske je odgovorio na te zahteve da podnese ostavku obećanjem da će ispuniti svoju dužnost "svom svojom snagom, do poslednje sekunde“.
Sada Makronu ostaje sve manje opcija da nađe izlaz iz nereda za koji njegovi rivali, pa čak i neki od njegovih saveznika, kažu da je on sam napravio, piše Financial Times.
"Teško je pronaći put do stabilnosti“, priznao je Fransoa Patrijat, senator koji je dugo podržavao Makrona.
S obzirom da je njegova stranka ostala bez parlamentarne većine, Makron je bio skrajnut sa unutrašnje političke scene tokom Barnijeovog kratkog mandata, ali premijerov pad predsedniku ponovo daje glavnu ulogu.
Tanjug AP/Sarah Meyssonnier/Pool via AP
"Hitnost situacije zahteva da Emanuel Makron vrlo brzo imenuje premijera. Naše linije se nisu promenile, biće iste", rekao je poslanik RN-a Žan Filip Tangi na RTL-u, upozoravajući da će glasati za nepoverenje i novoj vladi ako bude prekršila te crvene linije.
Desničarski poslanik Erik Sioti, iz Unije desnice za republiku (UDR) rekao je da je vlada pala zbog lošeg budžeta.
"Ono što smo želeli da uradimo je da srušimo loš budžet, koji ja nazivam socijalističkim jer je uključivao četrdeset milijardi dodatnih poreza na one koji rade i nema nikakvu ušteđevinu. Upozoravali smo: ako ovaj budžet ostane takav kakav je, glasaćemo za nepoverenje. Nisu nam verovali", kazao je on, dodavši da bi vlada sa Marin le Pen i Žordanom Bardelom iz RN "bila sposobna da vlada" i da je do ove situacije došlo zbog formiranja "koalicije srama".
Povezane vesti
Inače, glasanje o nepoverenju i pad vlade Barnijea pozitivno ocenjuje 53 odsto ispitanika ankete Toluna Haris Interactive za RTL, prenosi Le Figaro. Pored toga 64 odsto, ispitanih kaže da se zalaže za ostavku Emanuela Makrona, što je veoma izraženo među pristalicama levice i desnice.
Krajnji rok za usvajanje budžeta je 20. decembra, što vrši dodatni pritisak na Makrona da brzo krene u akciju i nađe nobog premijera, iako se mogu doneti vanredne mere kako bi se izbegla suspenzija rada vlade slična onima u SAD. Svako odlaganje rizikuje da Makron izgleda slabo, dok dodatno pravi pometnju na finansijskom tržištu, upozorava FT. Takođe, troškovi francuskog zaduživanja su porasli prošle nedelje zbog straha da će Barnijeovo "kockanje" sa budžetom propasti.
Sve to se dešava dok rate pritisak na Makrona da da ostavku i raspiše prevremene predsedničke izbore, što duže neizvesnost bude trajala.
Imena koja kruže u francuskim medijima su Makronov lojalista Sebastijen Lekornu, ministar odbrane Fransoa Bajru, kao još jedan blizak saveznik i centrista. Pominje se i Bernar Kaznev, bivši socijalistički premijer. Moguća je i tehnokratska vlada koju bi vodio neki državni službenik ili nepolitička ličnost.
Prema saznanjima Reutersa iz tri izvora, Makron planira da pod hitno postavi novog premijera, čak pre svečanog otvaranja renoviranog Notr Dama u subotu, kojem će prisustvovati i novizabrani američki predsednik Donald Tramp.
Tanjug/AP/Stephane de Sakutin
Međutim, Le Pen kaže da rekonstrukcija vlade ima male šanse za dugoročni uspeh, dok raspuštanje parlamenta po ustavu nije moguće pre jula, pa Makronu ostaje teška opcija da podnese ostavku, što on kategorički odbija da uradi.
Francuski ustav daje široka ovlašćenja predsedniku u ovakvim kriznim situacijama. On može da raspisuje referendume i ima mogućnost da se poziva na vanredna "puna ovlašćenja“ prema članu 16, koji su izradili osnivači Pete republike imajući na umu moguće ratno stanje.
Francuskoj prete masovni štrajkovi i demonstracije
Pored političke krize, radnici u javnom sektoru stupili su u štrajk i izašli da kako bi podigli svest o "pogoršanju uslova rada i plata" nakon pada vlade.
Sindikati su zauzeli stav protiv restriktivnih budžetskih mera koje je preduzela vlada. S obzirom da "nije na državnim funkcionerima da plaćaju dug", skoro sve organizacije koje predstavljaju državnu službu pozivaju na mobilizaciju 5. decembra, piše Le Figaro.
"Dan akcije, mitinga, demonstracija i štrajkova“, prvobitno organizovan da blokira mere od 1,2 milijarde evra, koje je vlada planirala da uvrsti u budžet za 2025.
Osveta Makronu zbog "poniženja" u parlamentu
Gosti Teme jutra na Euronews Srbija povodom pada francuske vlade bili su novinarka Ana Otašević i istoričar Stanislav Sretenović, koji se slažu da je Makron svojim odlukama izazvao dosta nezadovoljstva koje je rezultiralo novim političkim haosom.
Sretenović je podsetio da je prvi predsednik Pete republike Šarl de Gol raspisao izbore ubrzo posle pada vlade Pompidua. Njegova opcija dobila je značajnu većinu i Pompidu je vraćen na poziciju, ali je sada scenario potpuno drugačiji.
"To u ovom slučaju neće biti moguće, zato što francuski ustav ne dozvoljava raspisivanje izbora negde do jula meseca, zato što je to godina dana od raspuštanja parlamenta. Dakle, tokom godine dana Francuska ne može da ima nove izbore i ova kriza je zato istorijska, zato što se ulazi u potpunu nepoznanicu. Ne zna se kako će se Francuska voditi dalje, barem do jula meseca 25. godine, kada izbori budu bili mogući da se raspišu", rekao je naš sagovornik.
Euronews Srbija
Sretenović napominje da postoji nekoliko varijanti kada je izbor novog premijera u pitanju, ali da se očekuje da odluka bude brzo doneta.
"Večeras će se gospodin Makron obratiti naciji, videćemo šta će da uradi. Očekuje se da će vrlo brzo da imenuje novog kandidata, odnosno novog predsednika vlade. Više Francuska nije u kontekstu Olimpijskih igara, pa je gospodin Makron mogao da čeka dva meseca dok ne nominuje novog predsednika vlade. Dakle, Francuska očekuje novo ime, međutim postavlja se ključno pitanje: koje ime može da pomiri tri bloka koja dominiraju u francuskom parlamentu i koja su potpuno suprotstavljena, a koja su glasala sa stanovišta ekstrema za obaranje vlade gospodina Barnijea, koja je ipak bila jedna vlada kompromisa", kazao je istoričar.
Otašević navodi da je od samog početka ove vlade njen legitimitet bio upitan, te da je njen raspad svojevrsna osveta za poniženje.
"Makron je postavio čoveka iz partije koja je bila četvrta na parlamentarnim izborima prevremenim koje je sazvao. Dakle, čoveka koji od početka nije imao podršku najvećih partija, odnosno blokova unutar i nije uspeo, logično, da nađe taj konsenzus. Od početka se postavila ona situacija koja Francuze već dugo iritira, to je da predsednik odlučuje o svemu, predsednik je taj koji će da ima poslednju reč o tome ko će voditi skupštinu, ko će upravljati narodnom voljom za koje većinske partije smatraju da nije ispoštovana ovim izborom i to se je vrlo brzo pokazalo. I ovo je na neki način, pobeda naroda, odnosno osveta za neku vrstu poniženja koje je Makron naneo skupštinskoj većini", kazala je Otašević.
Euronews Srbija
Ona napominje da uzrok pada vlade nisu samo "krajnje" političke opcije, to jest RN i NFP, već i to što je Barnije smatran običnim pionom predsednika.
"Ovu odluku o nepoverenju nisu samo krajnje opcije političke izglasale, koje imaju sve veću i veću snagu u Francuskoj, baš zbog toga što se pozicija Makrona i njegov bilans njegove politike na mestu predsednika jako dovodi u pitanje. Dakle, on je ta figura koja je neomiljena, Barnije je smatran kao njegov pion i zato je ova vlada pala, a te opcije koje zapravo sada sve više i više jačaju, idu ka novim izborima, razmišljaju o tome šta će se desiti u naredne dve godine", rekla je novinarka.
Za Euronews Srbije govorio je Slobodan Zečević sa Instituta za političke studije, koji je krizu u francuskoj stavio u širi kontekst Evropske unije, imajući u vidu da je i nemačka vlada pred padom. To, po njemu, znači da je sama Evropa na prekretnici, dok se u Francuskoj dovodi u pitanje čitav sistem, odnosno ustavni poredak Pete Republike.
"Postavlja se pitanje da li tako treba da ostane, da li tradicionalno većinski izborni sistem, koji je bio prisutan u De Golovoj Petoj Republici, koji je dominirao kao izborni sistem, treba da se zameni proporcionalnim. Znači da li predsednik Republike treba da ima ovlašćenja, naročito se postavlja pitanje, da li uopšte Makron treba da ostane na vlasti do 2027. Odnosno, da li je on istrošen kao političar i da li treba da podnese ostavku i da se održe novi predsednički izbori. Tako da je kriza prilično duboka, ona se tiče i samog Makrona kao predsednika i njegove ličnosti, ali i samog sistema, odnosno ustavnog poredaka Francuske Pete Republike", navodi analitičar.
Naš sagovornik upozorava da Evropa ulazi u kritične godine poprilično podeljena.
"Niko ne može da tvrdi da Francuska i Nemačka neće naći izlaz iz te političke krize. Biće izbori u Nemačkoj, videćemo kako će Emanuel Makron reagovati večeras, da li će odmah odrediti zamenu za Mišela Barnijea, ili će čekati jedno vreme. Tako da treba pratiti situaciju, ali da su oslabljene institucionalno ove dve ključne države EU, to je činjenica", ističe Zečević.
Kompletnu Temu jutra pogledajte u videu na početku teksta. Gosti su analizirali šta sada predstoji Francuskoj, kakvu ulogu bi mogla da igra desnica, kao i koje su moguće posledice na EU ovog potresa u kombinaciji sa očekivanim padom nemačke vlade.
Komentari (0)