Ko bi mogao da zameni Angelu Merkel: Ljubazni gospodin Lašet, "Šolcomat" ili oklevetana feministkinja

Samo mesec dana pre saveznih izbora na kojima će se završiti "era Angele Merkel" i neko nov stupiti na poziciju kancelara Nemačke, budućnost Nemačke krajnje je neizvesna.

Najizvesniji ishod izbora biće nekoliko meseci turbulentnih pregovora u vodećoj evropskoj ekonomiji tokom kojih će stranke nastojati da formiraju koalicionu vladu, uz nekoliko mogućih kombinacija u kojima se nijedna stranka ne izdvaja, piše Euronews.

Ankete pokazuju da nijedan od glavnih kandidata za poziciju Angele Merkel na mestu kancelara ne deluje posebno ubedljivo za biračko telo koje čini 62 miliona nemačkih građana.

Ko su vodeći kandidati koji mogu da naslede lidera Nemačke posle 16 godina mandata na izborima 16. septembra?

"Ljubazni gospodin Lašet"

Armin Lašet sebe predstavlja kao "prirodnog naslednika Angele Merkel". Često hvaljen zbog svoje sposobnosti da ujedini narod, predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ima slične proevropske stavove kao i dosadašnja kancelarka.

Lider najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije, ostao je veran stavovima Angele Merkel i nije vodio rizičnu predizbornu kampanju.

Međutim, kandidat CDU ima lošu reputaciju jer često pravi gafove, odnosno greši u svojim govorima ili političkim nastupima. 

Lašet je bio jedan od retkih političara koji je podržao Merkel u odluci da 2015. godine dozvoli migrantima iz Sirije i Avganistana ulazak u državu; mada je došlo do neslaganja u vezi s pojedinim reakcijama kancelarke na određene situacije tokom pandemije koronavirusa.

Njegova politika integracije, tokom mandata regionalnog ministra, donela mu je nadimak "Armin Turčin" među članovima CDU. Kasnije, zbog podrške imigraciji i stavovima sličnim onima koje je zastupala Zelena partija, dobio je nadimak "ljubazni gospodin Lašet".

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Lašet je odrastao i još živi u Ahenu, najzapadnijem nemačkom gradu blizu belgijske i holandske granice. Pobožni katolik, bivši ministrant (dečak koji pomaže svešteniku tokom mise) upoznao je buduću suprugu u crkvenom horu mladih. Studirao je prava, a pre nego što je počeo da se bavi politikom radio je kao novinar.

Iako je u anketama nakratko vodila kandidatkinja Zelene stranke Analena Berbok, Lašet je od onda pretekao svog rivala. Ipak, istraživanja Instituta za nove društvene odgovore (INSA) otkrivaju da bi samo 12 odsto nemačkih birača bi dalo podršku konzervativcu.

Poplave u zapadnoj Nemačkoj u julu, u kojima je poginulo najmanje 190 ljudi, uključujući oko 50 u njegovom rodnom području, ozbiljno su dovele u pitanje sposobnost Lašeta da se izbori sa kriznim situacijama.

Dobio je brojne kritike na društvenim mrežama i u medijima zbog odgovora novinarki kada je osporavan zbog mera za rešavanje problema.

"Izvinite, mlada damo. Ne moramo zbog tragičnog dana da promenimo čitavu politiku", rekao je.

Njegovoj popularnosti podjednako je štetila i fotografija na kojoj se smeje u pozadini dok nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer odaje počast žrtvama.

U televizijskom intervjuu u julu, tvrdio je da nije zabrinut zbog činjenice da je često bio potcenjivan tokom svoje političke karijere.

"Mnogi su pogrešili u raznim pogledima", rekao je on.

Da li "Šolcomat" može da iznenadi?

Kada bi nemačkog kancelara birali glasači umesto umesto Saveznog veća Bundestag, nema sumnje da bi osoba, koja je broj dva u vladi Angele Merkel odnela pobedu.

INSA je u avgustu sprovela istraživanje s pitanjem ko bi bio njihov izbor. Socijaldemokrata Olaf Šolc je dobio 27 odsto glasova u anketi – gotovo duplo više od Lašeta (14 odsto) ili od Analene Berbok (13 odsto)

Zanimljivo je, međutim, da je više od trećine anketiranih reklo da ne želi nijednog od tri kandidata.

U utorak je Socijaldemokratska partija (SPD) prvi put u 15 godina "pretekla" CDU, prema podacima institua Forsa.

Vicekancelar i ministar finansija u koalicionoj vladi Angele Merkel, 63-godišni Olaf Šolc želi da priredi iznenađenje i preuzme vlast, 16 godina posle svog mentora Gerharda Šredera, bivšeg kancelara.

Bio bi to trijumf za studenta koji se sa 17 godina pridružio SPD-u, jednoj od najstarijih partija u Evropi.

profimedia

Šolc je često predmet ismevanja zbog monotonog govora i strogog izgleda, te je dobio nadimak "Šolcomat". Međutim, bivši gradonačelnik Hamburga mogao bi se naći na poziciji kancelara ukoliko se koalicija organizuje na njemu povoljan način.

Bivši ministar rada dugo je podržavao stavove kao što je povećanje minimalne plate, a slogan njegove kampanje je #ausrespekt (iz poštovanja).

Od 2018. godine je ministar finansija, a suočio se sa oštrim kritikama da je "spavao na vlasti" tokom "skandala Vajrkard", kada je nemački provajder finansijskih usluga otpužen za vođenje lažnih knjiga i manipulativno poslovanje.

Ipak, Šolc je dobio pohvale zbog hrabrih planova oko rešavanja ekonomskih problema izazvanih pandemijom, zahvaljujući novčanim pomoćima. Rezultat je da nakon godina budžetskog suficita zemlja sada ima milijarde evra duga.

"Sve je to skupo, ali da ništa nismo uradili izašlo bi nas još skuplje", rekao je on.

Njegov položaj u vladi mogao bi mu pomoći da dobije vitalnu podršku široke javnosti.

"Die Welt" ga je opisao kao "usamljenog borca koji ima podršku građana, ali i partiju sa zarstarelim stavovima."

Berbok pokušava da se oporavi

"Mnogo toga zavisi od ovih izbora. Naša budućnost je u pitanju, a budućnost se ne događa sama od sebe, ona se mora graditi", glasio je poziv Analane Berbok na dan kada su stručnjaci Ujedinjenih nacija za klimu objavili posebno alarmantan izvještaj o ubrzavanju globalnog zagrevanja.

Zeleni su takođe stekli veću popularnost u Berlinu jer se životna sredina vratila u središte javne rasprave posle razornih poplava u julu.

Berbok, dinamična četrdesetogodišnjakinja, koja kaže da se zalaže za "novi početak" u Nemačkoj, izgleda da je otelotvorila obnovu u zemlji željnoj promena posle 16 godina konzervativnog upravljanja Merkelove. Međutim njen kredibilitet od tada je dobio udarac optužbama – nepravednim prema njenim pristalicama – za plagijat i preterivanja u poslovnoj biografiji.

Ni internet često nije bio, u najmanju ruku ljubazan prema njoj. Jedna lažna priča tvrdila da postoje fotografije na kojima je gola; a kružile su i glasine da želi da zabrani držanje pasa radi zaštite klime.

Ni politički rivali nisu je poštedeli – vodeći član koalicije CDU-CSU opisao je program Analene Berbok za azil kao "bombu u okviru naše socijalne države".

AP/Michael Sohn

Berbok je odrasla u blizini Hanovera, a za sebe kaže da je od malih nogu bila uključena u politička pitanja. Roditelji su je vodili na antinuklearne proteste. Kao tinejdžerka htela je da postane ratni izveštač, a u politiku je ušla u dvadesetim godinama.

Osnovna tema stranke je jasna: sledeća savezna vlada mora ići dalje od prethodne i da zaštiti klimu u svim oblastima politike, kako bi ispunila zahteve Pariskog sporazuma o klimi.

Analena Berbok takođe ima ideje za unapređenje prava dece, kao i za oslobađanje od poreza za one sa niskim platama.

Ako bi pobedila na izborima, Berbok bi bila prva "zelena kancelarka", prva majka na toj funkciji i prva šefica nemačke vlade koja se otvoreno nazvala feministkinjom. 

Njena nominacija na kandidaturu za kancelara donela je nalet novih članova stranke. Ali ankete pokazuju da će pobeda na izborima u najmanju ruku biti teška borba.

Ko se još kandiduje?

Ostali kandidati za nemačkog kancelara su:

Kristijan Lindner iz Slobodne demokratske stranke (FDP), koja promoviše slobodno tržište i podržava društvene i ekonomske reforme.

Alis Vajdel i Tino Črupala iz populističke, desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Njihova popularnost je opala nakon dobrih rezulatata 2017. godine, ali su i dalje popularni na bivšem komunističkom istoku.

Dženin Visler i Dirmar Barč iz stranke Levica (LINKE), koja promoviše državnu kontrolu ekonomije i izlazak iz NATO-a.

Prema podacima koje je u utorak objavio Institut Forsa: SPD je bio na 23 odsto, dok je CDU na 22 odsto. Zeleni su na trećem mestu sa 18 odsto, ispred Partije slobode (FDP) sa 12 odsto. Na kraju su desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 10 odsto i levica (LINKE) 6 odsto.