Igre 
Turbulencije u Nemačkoj: Ko bi imao najveće šanse na izborima i može li Šolc da popravi "katastrofalan" rejting?
Komentari09/11/2024
-14:12
Nemačka se u sredu nije bavila samo spoljnopolitičkim pitanjima i kako će se na njenu privredu odraziti pobeda Donalda Trampa. U samoj srži vladajuće semafor koalicije nešto se pokvarilo. Kancelar Olaf Šolc smenio je ministra finansija Kristijana Lindnera, čiji FPD je najavio da će povući i svoje ostale ministre.
Nemačka se suočila sa političkim turbulencijama. Nakon što je smenio ministra finansija i koalicionog partnera Kristijana Lindnera, nemački kancelar Olaf Šolc je rekao novinarima da nema poverenja u njega i okrivio ga za krizu u tzv. "semafor koaliciji".
"Prečesto su neophodni kompromisi bili ugušeni javno insceniranim sporovima i ideološkim zahtevima. Prečesto je savezni ministar Lindner blokirao zakone na irelevantan način. Prečesto se upuštao u partijsko-politička taktiziranja. Nema osnova za poverenje i dalju saradnju", poručio je tom prilikom Šolc.
Smenjivanju Lindnera prethodila je rasprava o konsolidovanju nemačke ekonomije koja se suočava sa drugom godinom bez rasta usled energetske krize izazvane ratom u Ukrajini i prihvatanjem 1,5 miliona ukrajinskih izbeglica.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard
"Olaf Šolc odavno ne prepoznaje potrebu za novim ekonomskim buđenjem u našoj zemlji. On je umanjio značaj ekonomskih briga naših građana. I sada dovodi u pitanje neophodne odluke kako bi građani ponovo bili ponosni na Nemačku", izjavio je Lindner.
Nakon Šolcove odluke, Stranka slobodnih demokrata saopštila je da da će se sva četiri ministra iz te stranke povući sa te fukcije. Kancelar je zatražio izglasavanje poverenja vladi 15. januara sledeće godine, što bi moglo da dovede do prevremenih izbora u martu.
Kada se na trenutnu političku i ekonomsku krizu u Nemačkoj doda i pobeda Trampa, koji od Berlina zahteva veća ulaganja u sistem odbrane i koji nije naklonjen "semafor-koaliciji", jasno je da će se unutrašnja i spoljna politika Nemačke u narednom periodu naći pred ozbiljnim iskušenjima.
Povezane vesti
Straud: Oporavak Nemačke "izuzetno spor"
O ovoj temi, za Euronews Srbija, govorila je Liv Straud, dopisnica Euronews-a iz Berlina koja navodi da je "najverovatnija koalicija konzervativaca i socijaldemokrata, ali ima prostora i za manje stranke i alijanse".
Vlada kancelara Šolca, prva trostranačka vlada u nemačkoj istoriji, pala je posle sukoba između socijal-demokrata i ministra finansija Lindnera. Iako je Lindner predložio prevremene izbore, Olaf Šolc je to odbio i otpustio Lindnera iz vlade.
Na pitanje da li su prevremeni izbori jedino logično rešenje i izlaz iz ove krize, Straud kaže da se Nemačka nalazi pred ekonomskom krizom, te da je oporavak "izuzetno spor".
Euronews
"Probleme ima i auto-industrija zbog konkurencije električnih vozila iz Kine i manjka spremnosti u Nemačkoj da napravi infrastrukturu koja podržava čistu tranziciju na električna vozila. Volksvagen i drugi proizvođači upozoravaju da će otpuštati radnike i, naravno, nemačka ekonomija se u velikoj meri oslanja na automobilsku industriju, dakle stvari nisu dobre. Šolc je želeo da pronađe rešenje sa kompanijama, ali u ovom trenutku on mora da obrati pažnju prvenstveno na nemačku vladu", rekla je Straud.
Nemačka je u recesiji drugu godinu uzastopno. Takozvana semafor koalicija nije uspela da se izbori sa inflacijom posle kovid krize.
Ko ima najveće šanse pred nove izbore?
Na pitanje da li bi politička kriza mogla dalje dodatno da naškodi ekonomskoj situaciji, Straud kaže da je najvažnije pitanje ko će biti u mogućnosti da napravi sledeću vladu.
"Prema najnovijim anketama, najbolje stoji CDU, međutim, koalicija nemačke vlade je heterogena, tako da je malo verovatno da bi jedna stranka mogla da dobije većinu. Ukoliko bi se izbori odigrali sutra, najverovatnije bi imali koaliciju između konzervativaca i socijaldemokrata. Međutim, vrlo će biti zanimljivo videti da li male stranke, recimo, i alijanse koje su dobro prošle na prethodnim izborima, da li bi te manje stranke mogle da naprave koaliciju na saveznim izborima, koji bi mogli da se održe između januara i marta iduće godine", objašnjava ona.
Povezane vesti
S obzirom na najave prevremenih izbora, postavlja se pitanje da li bi mogao da se pojavi jasan pobednik posle tih izbora, a s obzirom da bi redovni izbori trebalo idućeg septembra da se održe.
"Najverovatnije bi iduće godine sa Fridrihom Mercom vlada mogla biti i vlada CDU. Naravno, socijaldemokrate će najverovatnije biti u koaliciji sa njima", smatra Straud.
Tanjug AP/Markus Schreiber
Konačno, buduća američka administracija Donalda Trumpa ne krije da će pribeći strožem protekcionizmu ekonomije. Na pitanje da li bi to moglo da dodatno komplikuje situaciju u Nemačkoj i u Evropi uopšte, Straud smatra da Evropa mora da se izbori sa tim posledicama.
Povezane vesti
"Američki predsednik Donald Tramp će da se fokusira prema samoj Americi. To, naravno, znači da će biti posledica u smislu bezbednosti i odbrane u Evropi. E sad, ono što je potrebno Evropi da se izbori sa posledicama Trampovih odluka su jake i snažne vlade koje je ujedinjuju, a sada je nemačka vlada pala i sada vidimo da će pažnja ponovno biti na izborima i izbornoj kampanji. Zatim ćemo imati još podela u Evropi i, naravno, postoji veliki jaz u smislu rešavanja potencijalnih problema koji će se javiti posle donošenja novih politika Donalda Trampa", zaključila je Straud.
Matić: Šolcov rejting "katastrofalan"
Novinar Dojče velea Srećko Matić objašnjava za Euronews Srbija da ovo nije prvi put da Nemačka prolazi kroz, kako kaže "sličnu turbulentnu situaciju", te da je kancelar taj koji diktira kako će izgledati politika zemlje do izbora.
"Postoji jedna druga opcija, a to je takozvano konstruktivno glasanje o nepoverenju. To bi značilo u praksi da opozicija zapravo istakne svog kandidata i opozicija nađe novog kancelara u svojim redovima, ali ta opcija je trenutno isključena zbog toga što je trenutno jedina takva realistična opcija eventualna koalicija između unije CDU, CSU, Zelenih i liberala, ali to trenutno neće ići, jer Unija demohrišćana želi generalno menjati politiku azila i oni kažu da to trenutno nije moguće sa Zelenima", ističe Matić.
Euronews/Printscreen
Ukazuje i na to da se aktuelni kancelar nada da će otezanjem rokova dobiti na vremenu da popravi rejting, koji je u ovom trenutku, kako ocenjuje Matić, "katastrofalan".
"To nije samo u poslednjih nekoliko dana, već poslednjih meseci ova vlada je jako, jako nepopularna. U ovom trenutku samo 14 odsto nemačkih građana smatra da ona radi dobro svoj posao, puno bolje što se tiče rejtinga ne prolazi ni sam kancelar. Zapravo velika većina Nemaca ovu vladu ne želi. To je pokazalo i jučerašnje reprezentativno istraživanje javnog servisa - otprilike dve trećine građana bi bile najsrećnije da mogu što pre na izbore", jasan je novinar Dojče velea.
Šolcov plan
Međutim, to je ono što traži i opozicija, dodaje naš sagovornik, ocenjujući da će to u ovom trenutku "teško dobiti".
"Šolc se naravno nada da će u idućim nedeljama povući nekoliko poteza, pokušati pridobiti i sa svojom manjinskom vladom jedan deo opozicije kako bi usvojili neke socijalne pakete, na primer po pitanju penzija, kako bi sa tim merama pokušao pridobiti opet reputaciju čoveka koji se brine o onima najugroženijima u društvu. I onda naravno u trećem mesecu održati te izbore", kaže Matić.
Upitan, zašto baš u trećem mesecu, Matić objašnjava da u tom slučaju postoji jasna kalkulacija, jer se u tom trenutku održavaju savezni u Hamburgu.
"To je njegova matična savezna zemlja. Tamo su socijaldemokrate dosta jaki i on se naravno nada da bi na krilima tog dobrog rezultata u Hamburgu, nekoliko dana ili nekoliko nedelja kasnije, i na saveznim izborima njegovi socijaldemokrati zapravo mogli ostvariti dobar rezultat koji bi mu omogućio da opet izađe pred Bundestag i traži poverenje za svoj drugi mandat", zaključuje Matić.
Tanjug/AP/Khalil Hamra
Navodi i da Merc već "meri" poziciju kncelara.
"Unija CDU, CSU, oni su trenutno u anketama ubedljivo najjača stranka i to je već neko vreme tako. Oni su trenutno negde na otprilike 33-34 odsto, što na prvi pogled izgleda jako dobro. Uberljivo su najjači i svi ostali su ispod 20, i AFD i Zeleni i SPD. Tako da kada bi sada bili, recimo, u nedelju izbori, CDU, CSU bi mogao praktično birati partnera s kojim bi onda formirao vladu".
Međutim, Matić nas uverava da tih 33-34 odsto i nije tako sjajan rezultat.
"Ako se već neko vreme u javnosti pozicionirate kao protivnik jedne nesposobne vlade, kada tvrdite kao opozicioni lider da su na vlasti diletanti, amateri koji ne znaju svoj posao, a pre svega taj diletantizam odnosi se na samog kancelara Šolca i na krizu u kojoj se nalazi ova zemlja, onda tih 33-34 odsto i baš nije tako puno, pogotovo zbog činjenice da od nepopularnosti vlade, jednom dobrom delu profitira ne unija CDU, CSU, već desni populisti iz AFD-a, a to smo videli i na nedavnim izborima u istočnim saveznim zemljama, gde je AFD bio uverljivo najjača stranka", zaključuje Matić.
Preporuka za vas
Komentari (0)