Šta su nam donela dva samita na Balkanu: Euronews Region o ulozi Srbije u regionu i nastupu predsednika Vučića u Tivtu

Dva samita Brdo-Brioni i Ukrajina- zemlje Balkana ostavila su protekle nedelje brojne razmirice unutar balkanskih zemalja i između njih, iako su osnovana da ujedinjuju. 

Zbog čega su se posvađali hrvatski predsednik i premijer? Ko ima pravo da potpisuje međunarodna dokumenta u BiH? Da li je regionalna uloga Srbije, u Tivtu i Dubrovniku, precenjena ili je baš onakva kakvom su je predstavili ovdašnji i mediji u regionu? Ovo je bila tema večerašnje emisije Euronews Region.

Iz Velike Britanije u emisiju se uključio bivši diplomata na Balkanu i viši savetnik za geopolitiku univerziteta u Kembridžu Timoti Les. 

Na pitanje zbog čega su dva važna događaja, koja smo imali prošle nedelje, ostavila za sobom brojne razmirice, a trebalo je da imaju kohezivni karakter, Les odgovara da se ista situacija dogodila prošle godine i godinu dana ranije.

"To je bio međunarodni samit koji se dešava u kontekstu rastućih tenzija u međunarodnom okruženju, a naročito u svetlu onoga što se dešava u ratu u Ukrajini. Dva pitanja su se istakla: Prvo, što se tiče Hrvatske, da li ima ili nema konsenzus kako da se odgovori na ukrajinsku krizu? S jedne strane, premijer Plenković i vlada su zauzeli jedan idealistički, liberalan stav da Ukrajina mora da nadvlada Rusiju, da će Zapad obezbediti Ukrajini oružje i sredstva potrebno da to ostvari. I suprotno tome, predsednik Zoran Milanović je zauzeo ono što ja posmatram kao realističan stav - da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju koja je mnogo veća sila, i kao posledica tog podržavanja Ukrajine se samo produžava rat gde samo Ukrajinci pate", rekao je Les.  

Euronews Srbija

Drugo pitanje su tenzije između Srba i ostalih naroda u regionu koje su se raspalile ruskim postupanjem u Ukrajini i to u dva aspekta, dodao je Les. 

"Jedan je da Srbi odbijaju da zauzmu jasan stav protiv Rusije, suprotno od ostalih naroda na Balkanu, delimično zato što Srbi ne mogu sebi da priušte da otuđe jednog od glavnih spoljopolitičkih savetnika i zato što se saosećaju s ruskom pozicijom, to stvara i podelu unutar Srbije, naročito i u Bosni i Crnoj Gori, a drugi aspekt je da regionalne vojske se boje da će Srbija oponašati Rusiju, da će probati da prigrabi njihove teritorije- Severnu Kosovo, Republiku Srpsku ili čak i celu Crnu Goru. I rezultat, kao što smo videli prošle nedelje, bilo je jedno sudaranje ovnova na Brvnu", objasnio je bivši diplomata.

Na pitanje kakva je uloga Srbije u regionu u ovom momentu, Les je rekao da se ona nije mnogo promenila. U pitanju je najveća i najvažnija država, ali i država koja ima nerešeno nacionalno pitanje koje služi da zastrašuje njene susede, rekao je Les. 

Prema njegovim rečima, invazija Rusije na Ukrajinu je definitivno ubrzala proces proširenja, ali i dalje postoje brojne prepreke stvarnom članstvu u Evropskoj uniji.

Neke od tih prepreka tiču se Evropske unije, koja uvek okleva naročito sa integracijom zapadnobalkanskih zemalja, koje vide kao grupu siromašnih, korumpiranih i nefunkcionalnih, nestabilnih, nacionalistički opredeljenih i konzervativnih zemalja. 

"Oni misle da će to oslabiti već slabu Evropsku uniju i razvodniti njen liberalni karakter. Onda imate i prepreku politike u regionu, poput bilateralnih sporova između Bugarske i Severne Makedonije, pa onda je tu i de facto veto integracije Srbije dok ne prizna Kosovo. Tu je problem sa Ukrajinom, ogromnom zemljom, duboko korumpiranom, teško oštećenom od ratnih dejstava i u aktivnom sukobu sa Rusijom. Što znači da ukoliko Velika Ukrajina ne pristupi Evropskoj uniji, to neće napraviti put koji Balkan može da sledi". 

Les: Manjine u regionu nezadovoljne rešenjem koje su nametnule SAD

Istakao je da nije promenio svoje viđenje da trenutne granice na Balkanu neće trajati unedogled iz dva očigledna razloga. 

"Jedan je da manjine u regionu su jasno nezadovoljne rešenjem koje su nametnule Sjedinjene Države 90-ih i 2000-ih. A rešene su da ne žive u državama kojima dominira druga etnička grupa u kojima onda te manjine nemaju bezbednost, prava i mogućnosti kao svi. I drugo je sposobnost Sjedinjenih Država da sprovedu regionalno rešenje koje opada zbog prelaska sa unipolarnog sveta, gde su SAD odlučivale gde su međunarodne granice, ka multipolarnom svetu u kojem Kina, Rusija i drugi se takmiče sa Sjedinjenim Državama", rekao je Les.

Vranješ: Zloupotrebe Dejtonskog sporazuma ruše BiH

Gosti u studiju bili su ambasador BiH u Beogradu Aleksandar Vranješ i novinar Filip Rodić.

Vranješ je podsetio da Milorad Dodik i svi funkcioneri iz Republike Srpske pozivaju na pridržavanje Dejtonskog sporazuma. Posebno je ukazao na Aneks četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je definisao odnose u BiH i da svaka spoljno politička odluka mora biti doneta konsenzusom tri člana predsedništva. 

"Svaka spoljnopolitička odluka, svaki bilo koji stav BiH moraju tri člana predsedništva da usaglase, a onda vidimo već godinama unazad da se to i te kako zloupotrebljava. Pa ćete videti da neki Lagumdžija, kao ambasador pri UN-u, predstavnik BiH, pridruži BiH na raznoraznim deklaracijama, rezolucijama, uključujući onu rezoluciju o Srebrenici, koji učestvuju u donošenju, odnosno i u kreiranju. Bez ikakve odluke predsedništva", rekao je Vranješ. 

Euronews Srbija

On je dodao i da je predsedavajuće Saveta ministara Borjane Krišto zloupotrebila svoju funkciju na samitu u Dubrovniku.

"Njena dužnost je bila da usaglasi stav sa predsedništvom i da stavi tu odluku u svoj Savet ministara, gde Srbi imaju svoj broj ministara koji mogu da glasaju, kao što imaju i Hrvati, kao što imaju i Bošnjaci. Kad se sve usaglasi, onda se može potpisati nekakav dokument u ime BiH, onda je to zvaničan stav BiH. Gospođa Krišto je zloupotrebila svoju funkciju, valjda da bi se dodvorila svom stranačkom šefu koji se zove Andrej Plenković. Ona je odlučila da u ime BiH nešto potpiše i prekršila je sve ove norme o kojima je bilo reči. I naravno, logična je bila reakcija iz Republike Srpske da na to nije imala pravo", rekao je Vranješ i dodao. 

"Mi ne ulazimo u meritum šta je potpisala. Možda je to nešto jako korisno za sve, ali nije smela to da uradi bez ovih prethodnih tela koji su po Ustavu zadužena da vode spoljnu politiku. Pazite, često ćete čuti kako Milorad Dodik, secesija, ruši BiH i sve ostalo. Ovakve politike, to najčešće vidimo kod Bošnjaka, svojatanje BiH, preglasavanje, govorenje u ime BiH mimo srpskih kadrova, mimo srpskih stavova i tako dalje, pa to je ono što ruši BiH. Jer time se korodira Ustav, time se nagriza Ustav. A šta drži jednu državu okupljenu oko sebe? Pa drži taj Ustav i to je ono kako je napisano". 

Euronews Srbija

Filip Rodić je komentarisao nastup predsednika Aleksandra Vučića na samitu u Tivtu i odnos sa crnogorskim novinarima.

"Ta priča je višeslojna. Prvo, ja mislim da se tu malo obrću stvari. Pre bih rekao da se radi o odnosu novinara prema predsedniku Vučiću nego o njegovom odnosu prema novinarima. Jer njegov odnos prema novinarima je, takav je makar moj utisak, neko drugi će reći drugačije, uslovljen onim kako se ti novinari ponašaju prema njemu. Mi smo svedoci novog fenomena, nekakvog novinarskog aktivizma, koji je uočljiv kod nas, ali i u drugim zemljama, uključujući Crnu Goru, ali toga ima i u Sjedinjenim Američkim Državama i u nekim mnogorazvijenim demokratijama od naše, gde se novinari s jedne strane se busaju u svoje profesionalne i objektivne i slične grudi, a postavljaju se zaista vrlo subjektivno i rekao bih čak politički", rekao je Rodić.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.