Igre 
Zemlje EU dale zeleno svetlo za kredit od 35 milijardi evra za Ukrajinu koristeći zamrznuta sredstva Rusije
Komentari09/10/2024
-22:27
Zemlje Evropske unije dale su zeleno svetlo za izdavanje kredita od 35 milijardi evra za podršku ratom pogođenoj ekonomiji Ukrajine koristeći imobilisana sredstva ruske Centralne banke kao kolateral, prenosi "Euronews".
Sporazum je deo šire inicijative saveznika G7 da Kijevu što pre obezbede 45 milijardi evra (50 milijardi dolara). Zemlja se bori da obuzda obnovljenu rusku ofanzivu, koja je teško oštetila njen energetski sistem i iscrpila njene vojne zalihe.
Prema zvaničnicima EU, 35 milijardi evra biće "neodređeno" i "neciljano" dato, što znači da će ukrajinska vlada imati maksimalnu fleksibilnost u trošenju pomoći. Brisel se nada da će početi sa isplatom novca početkom sledeće godine.
Sporazum, koji su u sredu uveče postigli ambasadori, dolazi dan nakon što je Mađarska potvrdila da će blokirati ključnu promenu režima sankcija EU sve dok Sjedinjene Države ne izaberu svog sledećeg predsednika 5. novembra.
Predloženim amandmanom države članice će obnoviti ograničenja na zamrznutu imovinu, vrednu oko 210 milijardi evra u celom bloku, svakih 36 meseci, a ne svakih šest meseci, kako nalaže trenutna praksa. Promena zakona o sankcijama zahteva jednoglasnost dok je zajam prošao kvalifikovanom većinom.
"Smatramo da bi ovo pitanje – produženje ruskih sankcija – trebalo da bude odlučeno nakon američkih izbora. To je bio stav Mađarske", rekao je u utorak Mihalj Varga, mađarski ministar finansija, posle ministarskog sastanka u Luksemburgu.
Tanjug/AP/Alexandru Dobre
Duži period obnove ima za cilj da revolucionarni projekat učini predvidljivijim i umiri sumnje koje su izrazili saveznici G7. SAD, posebno, brinu da bi jedna zemlja EU mogla u svakom trenutku da blokira obnovu sankcija, odmrzne sredstva i baci ceo projekat u haos.
Povezane vesti
Strahovanja se uglavnom odnose na Mađarsku, Rusiji najprijateljskiju državu članicu, koja je stekla reputaciju da blokira sankcije dok ne obezbedi kontroverzne ustupke.
Prema planu G7, neočekivani profit zarađen od imovine će se koristiti za postepenu otplatu novca koji će svaki saveznik pozajmiti Ukrajini. Ako ove zarade više ne budu dostupne, Zapad će morati da plati račun.
Prvobitno je trebalo da EU i SAD daju doprinos zajmu u jednakim delovima sa po 18 milijardi evra (20 milijardi dolara), ali je nedostatak specifičnosti na strani Vašingtona doveo do toga da Brisel drastično poveća svoj udeo na 35 milijardi evra.
Doprinos bloka mogao bi biti smanjen ako SAD, Kanada, Velika Britanija i Japan na kraju ipak daju veći deo obećanog. Australija, koja nije u G7, takođe bi mogla da se uključi.
Sporazum od srede, koji još treba da ratifikuje Evropski parlament, otvara put EU da uveća svoj udeo u pomoći od više milijardi pre kraja godine i počne da isplaćuje sredstva početkom 2025. godine.
Međutim, odbijanje Mađarske da izmeni režim sankcija moglo bi da uspori konačnu odluku na nivou G7.
Očekuje se da će SAD staviti više novca na sto ako se period obnove produži na 36 meseci. Predlog već nije u skladu sa idealnim ciljem Vašingtona (neograničeno obnavljanje), tako da je malo verovatno da će obustavljanje Budimpešte pomoći pregovorima.
Povezane vesti
Komentari (0)