Igre 
"Otisci prstiju klimatskih promena" na katastrofalnim poplavama: Evropa mora da se spremi za ekstremne vremenske uslove
Komentari30/09/2024
-09:06
Poplave u kojima su poginule 24 osobe u Centralnoj Evropi ranije tokom septembra dogodile su se nakon padavina koje su sada dvostruko verovatnije usled klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, saopštila je grupa naučnika prošle nedelje.
Oluja Boris je protutnjala srednjom Evropom od 12. do 16. septembra, a na njenom udaru su se našle Poljska, Rumunija, Slovačka, Austrija, Češka i Italija, uz Nemačku koja je imala obične kiše. Hiljade ljudi je moralo da napusti svoje domove jer su objekti bili poplavljeni, mostovi su porušeni, a infrastruktura je pretrpela oštećenja.
Brza analiza istraživača iz World Weather Attribution (WWA) je otkrila "otiske prstiju klimatskih promena" na intenzivnim padavinama koje su izazvale smrtonosne poplave, prenosi Euronews.
"Ove poplave još jednom naglašavaju razorne rezultate zagrevanja koje je izazvano fosilnim gorivima", rekao je dr Džojs Kimutai, istraživač sa Grantam instituta Imperial koledža u Londonu koji se bavi klimatskim promenama i životnom sredinom.
profimedia
"Sve dok nafta, gas i ugalj ne budu zamenjeni obnovljivim izborima energije, oluje poput Borisa će izazivati još jače padavine, a nakon toga ćemo imati poplave koje će ugroziti ekonomiju", dodao je.
Neobični uslovi pogoršani klimatskim promenama
Kako su otkrili istraživači WWA, četiri dana padavina tokom oluje Boris su predstavljala najveće padavine koje su ikada zabeležene širom Centralne Evrope. Osim toga, padavine su zahvatile neobično veliko područje koje je čak i veće od istorijskih poplava 1997. i 2002. godine.
A kako je nastala "savršena oluja"? Hladan vazduh sa Alpa se sudario sa toplim vazduhom koji je stigao sa Sredozemnog i Crnog mora. Potom su obilne padavine pogodile veoma veliko područje, istakli su naučnici.
Povezane vesti
Kako su dodali, bez obzira na neobične uslove koji su se stvorili, klimatske promene su učinile oluju Boris intenzivnijom i verovatnijom. Oni su vršili posmatranje vremena i koristili su klimatske modele, na osnovu čega su otkrili da su klimatske promene učinile snažne četvorodnevne pljuskove najmanje dvostruko verovatnijim i sedam odsto jačim.
Ukoliko globalno zagrevanje dostigne dva stepena Celzijusa, slične oluje će doneti najmanje pet odsto više kiše i javljaće se oko 50 odsto češće.
Evropa mora da se pripremi za ekstremne uslove
Troškovi zbog šteta koje su izazvane ekstremnim vremenskim uslovima u Evropi rastu. Prema proceni austrijskih osiguravajućih kuća, šteta od nedavnih poplava bi mogla da dostigne milijardu evra.
Poljska vlada je obećala dve milijarde zlota (oko 468 miliona evra) kao bespovratnu pomoć porodicama za renoviranje domova. U Rumuniji, gde su siromašnije zajednice uglavnom bez osiguranja, vlada je dodelila oko 20 miliona evra pogođenim domaćinstvima.
Tanjug AP/Heinz-Peter Bader
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je za obnovu i oporavak posle poplava obećala pomoć od 10 milijardi evra.
Međutim, naučnici WWA ističu da ogromne štete i poremećaji koji su nastali ističu potrebu da se hitno da prioritet pripremama za ekstremne vremenske prilike, poput ovogodišnjih poplava.
"Ove poplave su bile velike, široko rasprostranjene i veoma štetne. Bile su i dobro prognozirane, a planiranje uz akcije koje su preduzeli pojedinci i vlasti, nesumnjivo je pomoglo da se spasu životi", navela je Hana Klon, profesorka hidrologije na Univerzitetu u Redingu.
Povezane vesti
Ona je dodala: "Ipak, mnogo ljudi je tragično izgubilo živote. Neki nisu mogli ni da zamisle posledice tako intenzivnih padavina. Pošto padavine postaju sve ekstremnije, od vitalnog je značaja da razvijemo nove načine da pomognemo ljudima da shvate rizike".
"Političari pokušavaju da izbegnu klimatske obaveze"
Ono što je takođe važno jeste hvatanje u koštac sa izvorima emisija koje doprinose intenzitetu padavina.
"Velike suše u južnoj Italiji, razorni požari u Portugalu, katastrofalne poplave u srednjoj Evropi... klimatske promene izazivaju pustoš u Evropi, ali političari širom kontinenta pokušavaju da izbegnu klimatske obaveze", kaže Frederike Oto, predavač na Grantam institutu.
"Klimatske promene predstavljaju egzistencijalnu pretnju, posebno za siromašnije slojeve društva. Svi Evropljani znaju treba da znaju da će rešavanje tog problema život učiniti mnogo boljim – ukidanje fosilnih goriva stvara radna mesta, smanjuje račune za struju, gradove čini zdravijim mestima za život i smanjuje se rizik od smrtonosnih poplava", dodao je.
Komentari (0)