Najveće poplave u Evropi u poslednjih nekoliko decenija: Koliko će koštati saniranje štete?

Komentari

Autor: Euronews

19/09/2024

15:14

Najveće poplave u Evropi u poslednjih nekoliko decenija: Koliko će koštati saniranje štete? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ekonomski gubici usled poslednjih poplava u centralnoj Evropi su značajni. Prve procene pokazuju da bi samo troškovi sadašnjih poplava mogli da pređu milijardu evra, ali precizni troškovi tek treba da se zbroje jer obilne padavine oluje "Boris" nastavljaju da zasipaju region, ostavljajući za sobom sve veći broj žrtava i znatnu štetu.

Jedna procena sugeriše da bi račun mogao da se kreće od nekoliko stotina miliona evra do više od milijardu evra, preneo je "Reuters", pozivajući se na rane procene agencije za kreditni rejting "Morningstar DBRS".

Mario De Ćiko, potpredsednik globalnog rejtinga osiguranja i penzija u Morningstar DBRS, rekao je za "Euronews Business" u komentaru poslatom mejlom da "na osnovu najnovijih dostupnih informacija, najveći osigurani gubici bi mogli da se jave u Češkoj, jednoj od zemalja koje su najviše pogođene nedavnim nepovoljnim vremenskim prilikama", dodajući da je osiguranje od elementarnih nepogoda zastupljenije u ovoj zemlji nego u ostalim pogođenim.

Kako su pogođene države?

U Evropi su poplave već najskuplja prirodna nepogoda, prema britanskoj konsultantskoj firmi za životnu sredinu "JBA Risk Management". Samo poplave reka koštaju 7,8 milijardi evra svake godine i očekuje se da će se povećati kako ekonomija nastavi da raste u područjima sa visokim rizikom od poplava, a klimatske promene dovode do većih i intenzivnijih padavina.

Ovog puta, poplave su zahvatile delove Austrije, Češke, Poljske i Rumunije, a očekuje se da će pogoditi i Slovačku i Mađarsku.

Vlada Poljske, Rumunije i Austrije opredelile su stotine miliona evra sredstava iz rezerve, a češka vlada razmatra izmenu svog budžeta za 2024. zbog štete izazvane poplavama.

Sveukupna šteta naneta infrastrukturi, zgradama i imovini, kao i povećanje troškova za spasavanje i pomoć, takođe mogu da izazovu smanjenje proizvodnje i ekonomske aktivnosti, kaže Gžegož Druždž, tržišni analitičar u kompaniji "Conotoxia Invest".

"Ovi faktori obično dovode do negativnog uticaja na budžete i trgovinu, koji se manifestuje povećanjem deficita i pogoršanjem trgovinskog bilansa, usled smanjenja izvoza i rasta uvoza. Poplave sa kojima se trenutno suočavaju Poljska, Češka i Austrija sigurno će sada biti veoma bolne i skupe za stanovništvo i negativno će uticati na već opterećene budžete", rekao je Druždž.

Na koji način su pogođena preduzeća?

Najveća poljska kompanija za osiguranja PZU suočava se sa 10 odsto profita zbog šteta u vezi sa vremenskim prilikama, prenosi "Bloomberg" pozivajući se na podatke brokerske kuće "Ipopema".

Neke od fabrika i prodavnica pogođenih poplavama zatvorile su proizvodne linije, među kojima su hemijska fabrika "BorsodChem" u Ostravi u Češkoj Republici, češki proizvođač pića "Kofola CeskoSlovensko" i koksara "OKK Koksovny" - jedan od najvećih proizvođača livničkog koksa u Evropi, koje je zaustavila proizvodnju hemikalija, preneo je "Reuters".

Obustavljene su i prekogranične železničke usluge između Poljske i Češke, kao i Mađarske i Austrije.

Dugoročne perspektive privrede

Što se tiče ukupnog uticaja na ekonomiju, analitičari "Erste" Grupe očekuju ograničen uticaj, dodajući da je prerano da se to jasno vidi.

Katažina Žentaževska, glavni makroanalitičar "Erste" Grupe za CIE, rekla je za "Euronews": "Na primer, u Češkoj vidimo kombinovani ekonomski uticaj u vezi sa štetama na imovini i proizvodnji koji bi mogao da bude 0,2-0,5 odsto BDP-a sa ukupnim uticajem na rast BDP-a koji je mnogo manji, verovatno na donjem kraju ovog opsega", kaže ona.

Ona očekuje da će kratkoročno (do kraja ove godine) industrijski sektor dobiti negativan impuls u svim zemljama pogođenim poplavama, a turizam u regionima takođe može da strada.

"Konačno, štete na usevima mogu imati inflatorne efekte. Analitičari se takođe slažu da je na duži rok slika sasvim drugačija, jer će radovi na obnovi dati podsticaj građevinskom sektoru, "dodavajući rastu BDP u srednjoročnom horizontu", rekla je Žentaževska.

Dok je Gžegož Druždž zaključio da "to takođe može stimulisati nova ulaganja u modernu tehnologiju, kao i otporniju i razvijeniju infrastrukturu".