Resetovanje odnosa EU i Velike Britanije: Kakvi su izgledai za bližu saradnju posle "medenog meseca" vlade u Londonu

Period "medenog meseca" britnske laburističke vlade se bliži kraju, a ona sada mora da se upusti u suštinu resetovanja odnosa sa EU.

U Briselu i Londonu postoje velike nade da će nova britanska vlada Kira Starmera zasući rukave da bi redefinisala odnos Velike Britanije sa EU.

Starmer nije gubio vreme u postavljanju temelja za obećani "reset". Samiti NATO-a i Evropske političke zajednice u julu su bili prilika za novog britanskog premijera da ubrza susrete sa kolegama iz EU, a njegovi ministri su od tada, išli po kontinentima da bi ponovo pokrenuli bilateralne odnose.  

Njegova poruka – da Velika Britanija želi da popravi zategnute veze sa EU - savršeno je preneta julskim selfijem sa kolegama iz Nemačke i Španije, Olafom Šolcom i Pedrom Sančezom. Selfi je nastao tokom duela Engleske protiv Španije u finalu Evropskog prevenstva u fudbalu 2024. godine u Berlinu.

Ali, iako je ton drugačiji, suština Starmerovih planova da prilagodi okvire koji definišu saradnju između dve strane ostaje neizvesna.

Tokom predizbonre kampanje, Starmer je obećao da će ponovo pregovarati o onome što je nazvao "promašenim dogovorom" Borisa Džonsona o Bregzitu, ali je pažljivo isključio mogućnost ponovnog pridruživanja EU ili carinskoj uniji, kao i ponovnog uspostavljanja slobodnog kretanja preko granice EU i Ujedinjenog Kraljevstva.  

Na stolu su sada zapravo mere za pojednostavljivanje trgovinskih odnosa, ali i ambiciozni bezbednosni pakt. Postoji politička volja sa obe strane kanala da se prione na posao.  

Predstavnici EU su bili u veoma brzom kontaktu sa novim britanskim premijerom, rekao je jedan diplomta EU i dodao da to nije samo pitanje bezbednosti i odbrane, već da ima mnogo pitanja o kojima treba da se razgovara.  

Uklanjanje trgovinskih problema 

Jedan od prvih prioriteta Starmerove vlade biće ublažavanje trgovinskih problema posle Bregzita koji su opteretili britanska preduzeća.

On je obećao da će voditi pregovore o novom sanitarnom i fitosanitarnom sporazumu, koji je poznat i kao “veterinarski sporazum”, kojim bi se smanjile kontrole i prepreke u trgovini poljoprivrednim proizvodima.  

Otkako je Ujedinjeno Kraljevstvo formalno napustilo blok u decembru 2020. godine, EU je primenila potpune granične kontrole kada je reč o britanskom uvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, zahtevajući sveobuhvatne provere i potpis veterinara da bi se osigurala usklađenost sa standardima EU. Velika Britanija je povukla slične provere uvoza iz EU u januaru ove godine.  

Tanjug AP/Stefan Rousseau/PA via AP, Pool

Prethodna vlada Ujedinjenog Kraljevstva je procenila da su provere uvoza životinja i biljaka koštale kompanije 390 miliona evra godišnje, a industrija ih je procenjivala na oko 3,5 milijardi. Zato bi novi sporazum mogao da donese ekonomske koristi obema stranama, ublažavajući nezadovoljstvo među evropskim poljoprivrednicima, ali i smanjujući cenu potrošačkih korpi.  

Izvršna vlast u EU će verovatno tražiti da se Velika Britanija, sada i u budućnosti, potpuno uskladi sa relevantnim poljoprivredno-prehrambenim propisima jedinstvenog tržišta, što je poznato i kao "dinamičko usklađivanje". Spremnost Velike Britanije da to učini, što bi podrazumevalo i prihvatanje nadležnosti Evropskog suda pravde, mogla bi da predstavlja iskorak koji bi pokrenuo bližu saradnju u nizu drugih oblasti.  

"Laburisti nisu isključili ulogu Evropskog suda pravde i o tome veoma pozitivno govore – ne samo kada je reč o oblasti veterine, već i kad je reč o hemikalijama", rekao je za Euronews Luiđi Skazijieri, viši naučni saradnik Centra za evropske reforme.  

"To je nešto što Velika Britanija već radi spontano, pa zašto da se to ne formalizuje da bi preduzećima bio olakšan izvoz na tržište EU", dodao je.  

Drugi manji zahtevi laburista koji su predstavljeni u njihovom manifestu uključuju sporazum o ublažavanju administrativnih zahteva za umetnike na turnejama u EU i u Velikoj Britaniji, kao i međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Oni zahtevi, iako marginalni po svom ekononomskom značaju, mogli bi da obezbede ranu pobedu laburistima jer imaju za cilj da "ispeglaju" neravnine u širokim ekonomskim odnosima dve strane.  

Prvo ispunjavanje starih, pa onda novi dogovori

Izvršna vlast u Briselu će, međutim, oklevati da Britaniji dozvoli da bira svoj put ka boljim odnosima sve dok se tekući problemi ne reše.

Ujedinjeno Kraljevstvo bi tek trebalo da počne da se pridržava nekih graničnih provera robe koja je uvezena iz EU i koje se zahtevaju u skladu sa sporazumom o trgovini i saradnji iz 2020. godine ili zakonima za označavanje sporazuma prema Vindzorskom okviru. Dok se to ne učini, novi dogovor neće biti na stolu.  

Brisel će takođe verovatno želeti da izgladi tekuća pitanja u vezi sa pravima građana EU koji žive u Velikoj Britaniji. Hiljade od njih su se suočile sa poteškoćama u tome da njihova prava ostanu nepromenjena posle Bregzita. Nerešeni ostaji i aranžmani u vezi sa Gibraltarom.  

"Prethodna vlada je više volela da izbegne neka od ovih pitanja jer su teška, i prihvatila je statičan odnos. Ako laburisti zaista žele korak napred, moraju da se pozabave tim pitanjima", rekao je za Euronews istraživač Džoel Reland. 

AP/Virginia Mayo

Ipak, objašnjava: "Koliko god bilo dobro pokazati da ste prijateljski raspoloženi prema EU, Komisija će nerado gledati na oblike nove saradnje dok se ne reše tekuće obaveze".  

Ističe još jedan zahtev koji je visoko na listi Brisela, a to je sporazum o mobilnosti mladih koji bi mladim Britancima i Evropljanima olakšao prelazak granice. Evropska komisija je u aprilu predložila otvaranje pregovora o sporazumu o mobilnosti mladih, ali su laburisti tokom kampanje u više navrata odbacivali to pitanje iz straha da će to biti pogrešno protumačeno kao povratak slobodnom kretanju. To je nešto što se uvek smatra neprijatnim pitanjem u većini zemalja.  

Reland veruje da laburisti sada imaju dilemu kada odlučuju da li da se protive toj šemi kao što su to činili tokom kampanje, ili da pokušaju da sklope neki razvodnjeni dogovor koji je prihvatljiv i za EK i za EU, ali i za skeptične delove domaće javnosti.

Privilegovani bezbednosni partner

Diplomate EU kažu da, u sve opasnijem i geopolitički nestabilnijem svetu, i sa mogućnošću da se Donald Tramp vrati u Belu kuću, vlada u Londonu sve više otvara vrata ka bližim vezama po pitanju bezbednosti i odbrane.  

"Očigledno je da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti privilegovan partner u spoljnoj i bezbednosnoj politici za nas", rekao je evropski diplomata.  

I prethodna konzervativna vlada koju je vodio Riši Sunak bila je takođe viđena kao konstruktivan bezbednosni partner, ali zvaničnici EU sada vide priliku da formalizuju partnerstvo bezbednosnim paktom.

"Bezbednosni pakt nije potpuno razrađen, ali iz onoga što mi je rekao ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lemi, ideja bi bila da se ide veoma široko i da postoji niz aranžmana koji omogućavaju Velikoj Britaniji i EU da bliže sarađuju - o same spoljne poltiike, do oblasti kao što su migracije, energetska bezbednost, zdravstvena bezbednsot i kritične sirovine", dodao je.  

Povećano je učešće u vojnim i civilnim misijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU, a pojačana saradnja po pitanjima bezbednosti kao što su ilegalna migracija, kontrola granica i terorizam verovatno će biti brzo postignuta.

Ali Skazijeri veruje da će Brisel verovatno ograničiti bezbednosne ambicije koje imaju "ekonomski ugao" zbog straha da bi to mogao da bude način da se zaobiđe sporazum o trgovini i saradnji iz 2020. godine.

To bi moglo da znači da Ujedinjeno Kraljevstvo neće nastojati da se pridruži bilo kakvim novim aranžmanima novog komesara za odbranu. Očekuje se da on biti imenovan u narednim nedaljama od strane predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, i on će imati zadtaak da usmeri odbrambenu industriju bloka da bi bila efikacnijsa i interoperabilnija.  

"To bi zahtevalo da Velika Briatnija pruži finansijski doprinos programima EU, a sumnjam da za to postoji vlika blokada u Londonu", rekao je Skazijeri.