Britaniju potresaju nemiri, Ilon Mask tvrdi da je "građanski rat neizbežan", a upravo zbog njega su zvaničnici zabrinuti
Komentari07/08/2024
-12:16
Društvene mreže odigrale su veliku ulogu u podsticanju nemira protiv migranata koji su zahvatili gradove u Velikoj Britaniji.
A glavni agitator Ilon Mask ne sedi po strani. Izvršni direktor Tesle i vlasnik platforme X objavio je u nedelju na platformi da je "građanski rat neizbežan" kao odgovor na objavu u kojoj su nasilne demonstracije nazvane posledicom "masovnih migracija i otvorenih granica".
U ponedeljak se portparol britanskog premijera osvrnuo na Maskov komentar, rekavši novinarima da "za to nema opravdanja".
Maskova odluka da pojača antimigrantsku retoriku naglašava ulogu koju lažne informacije koje se šire internetom igraju u podsticanju nasilja u stvarnom svetu – pitanje koje sve više brine vladu Ujedinjenog Kraljevstva, koja je u utorak obećala da će privesti pravdi odgovorne za nerede, ali i njihove onlajn "navijače".
Kasnije u utorak, 28-godišnji muškarac u Lidsu, u severnoj Engleskoj, postao je prva osoba koja je optužena za korišćenje "pretećih reči ili ponašanja sa namerom da izazove rasnu mržnju" na mreži, prema UK Crown Prosecution Service. Optužbe se odnose na "navodne objave na Facebooku", rekao je u saopštenju Nik Prajs, direktor pravnih službi u tužilaštvu.
Haos na ulicama zbog dezinformacija
Proteklih dana demonstranti su oštetili brojne javne zgrade, palili automobile i gađali policajce ciglama. Oni su takođe zapalili dva hotela "Holidej In" u severnoj i centralnoj Engleskoj za koje se veruje da su u njima smešteni tražioci azila koji čekaju odluku o svojim zahtevima. Stotine ljudi je uhapšeno.
Neredi su izbili prošle nedelje nakon što su ekstremno desničarske grupe na društvenim mrežama tvrdile da je osoba optužena za izvođenje užasnog napada nožem u kojem je poginulo troje dece muslimanski azilant. Kampanja dezinformacija na mreži izazvala je gnev usmeren na imigrante
Osumnjičeni, koji je kasnije imenovan kao 17-godišnji Aksel Rudakubana, rođen je u Velikoj Britaniji, navodi policija.
Ali lažne tvrdnje o napadu - najgorem masovnom napadu nožem u Britaniji na decu tokom brojnih decenija, a verovatno i ikada - brzo su se proširile internetom i nastavile da skupljaju preglede čak i nakon što je policija razjasnila situaciju.
Prema istraživačkom centru Instituta za strateški dijalog (ISD), do sredine popodneva 30. jula, dan nakon napada, lažno ime koje je kružilo internetom za navodnog tražioca azila pomenuto je više od 30.000 puta samo na mreži X, sa više od 18.000 jedinstvenih naloga.
"Lažno ime koje se pripisuje napadaču je organski cirkulisalo, ali je takođe preporučeno korisnicima od strane algoritama platforme", navodi se u saopštenju ISD-a.
"Platforme su stoga pojačavale dezinformacije korisnicima koji inače nisu bili izloženi, čak i nakon što je policija potvrdila da je ime lažno".
Prema vladi Velike Britanije, botovi, za koje je rekla da bi mogli biti povezani sa akterima koje podržava država, možda su pojačali širenje lažnih informacija.
Borba protiv "onlajn kriminala"
Iako kompanije koje vode društvene mreže imaju sopstvene interne politike koje zabranjuju govor mržnje i podsticanje nasilja sa svojih platformi, one se zapravo dugo bore da ih sprovedu.
"Problem je oduvek bila primena zakona", rekla je za CNN Izabel Franses-Vrajt, stručnjak za tehnologiju u ISD-u.
"Naročito u vremenima krize i sukoba, kada postoji ogroman porast sadržaja, u kom trenutku se čini da se njihovi ionako krhki sistemi moderiranja sadržaja - raspadaju".
Ne pomaže ni to što je sam Musk promovisao zapaljivi sadržaj na X platformi koju su evropski regulatori prošlog meseca optužili da obmanjuje i dovodi u zabludu korisnike. Ako on to može, zašto ne i drugi?
Na primer, ubrzo nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra i izbijanja rata u Gazi koji je usledio, samoproglašeni "apsolutista slobode govora" javno je podržao antisemitsku teoriju zavere popularnu među belim supremacistima. Mask se kasnije izvinio za, kako je rekao, svoju "najgluplju" objavu na društvenim mrežama ikada.
Od njegovog preuzimanja, Twitter/X je takođe ublažio svoje politike moderiranja sadržaja i vratio nekoliko prethodno blokiranih naloga. To uključuje ekstremno desničarske ličnosti poput Tomija Robinsona, koji je objavio niz postova u kojima podstiče proteste u Ujedinjenom Kraljevstvu, istovremeno kritikujući nasilne napade.
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva ove nedelje je obećala da će krivično goniti "onlajn kriminal" i naterala kompanije koje su vlasnici društvenih mreža da preduzmu mere protiv širenja lažnih informacija.
Može li zakon da "obuzda" društvene mreže?
"Društvene mreže su podmetnule raketne pojačivače... ne samo dezinformacijama već i podsticanju nasilja", rekla je u ponedeljak ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Ivet Kuper.
"To je potpuna sramota i ne možemo ovako da nastavimo", rekla je ona za BBC Radio 5 u intervjuu, dodajući da će policija goniti "onlajn kriminal" kao i "oflajn kriminal".
Tokom sastanka kabineta u utorak, premijer Velike Britanije Kir Starmer rekao je da će oni koji su umešani u nerede - lično i onlajn - "osetiti punu snagu zakona i biti podložni brzoj pravdi", prema dokumentu u koji je imao uvid CNN.
Na istom sastanku, Peter Kile, ministar za nauku i tehnologiju, rekao je da je u razgovorima sa predstavnicima kompanijama koje su vlasnici društvenih mreža jasno stavio do znanja njihovu odgovornost da pomognu "zaustavljanje širenja dezinformacija i podsticanja mržnje".
X, Facebook Meta i TikTok nisu odgovorili na zahteve CNN-a za komentar.
Nejasno je da li vlada Velike Britanije uopšte ima alate da platforme društvenih mreža učini odgovornim za njihovu ulogu u neredima.
Britanski zakon o onlajn bezbednosti, usvojen prošle godine, postavlja nove obaveze za platforme društvenih mreža, uključujući obavezu uklanjanja nelegalnog sadržaja kada se pojavi.
Takođe predstavlja krivično delo objavljivanje lažnih informacija na mreži "sa namerom da se nanese šteta koja nije trivijalna".
Ali zakon još nije na snazi jer se regulator zadužen za njegovo pridržavanje, Ofcom, još uvek konsultuje o kodeksima prakse i smernicama.
U saopštenju od ponedeljka, Ofcom je rekao da je borba protiv nelegalnog sadržaja na mreži "glavni prioritet". Nadzorni odbor očekuje da će prvi set obaveza prema novom zakonu, u vezi sa nelegalnim sadržajem, stupiti na snagu "otprilike krajem ove godine". Kada zakon bude na snazi, Ofcom će moći da kažnjava kompanije do 10 odsto njihovog globalnog prihoda.
"Kao deo našeg šireg angažmana sa tehnološkim platformama, već radimo na tome da shvatimo koje akcije preduzimaju u pripremi za ova nova pravila", dodao je Ofcom.
Komentari (0)