Medijski ratovi postaju sve brutalniji: Kako utvrditi šta se zaista dešava na frontu

Pored rata Izraela i Hamasa na terenu, vodi se i rat na društvenim mrežama, a broj lažnih vesti je bez presedana. Štaviše, društvene mreže u postojećem konfliktu ne uspevaju da se izbore sa količinom lažnih vesti i informacija, koja je bez presedana.

Lažne vesti zauzimaju društvene mnogo brže nego što novinari, specijalizovani za proveru tzv. fektčekeri uspevaju da ustanove da li su prave ili lažne. Mnogi smatraju da je to bila i namera propagandista u ovom ratu.

Lažni ili nasilni sadržaji na mrežama nisu novost, ali novost je to da su dostigli ekstremne razmere u aktuelnom sukobu između Izraela i Hamasa. Milioni ljudi širom sveta pokušavaju da na društvenim mrežama u realnom vremenu prate dešavanja u Pojasu Gaze, ali je veliki priliv "botova" uticao negativno i na novinare, i na obične čitaoce.

Specifičnost ovog rata je i upotreba veštačke inteligencije. Naime, istraživači su pronašli mnogo lažnih snimaka i fotografija koje se vezuju za aktuelni sukob, a koje su nastale uz pomoć AI . Dodatni problem je i što ljudi sada obacuju i prave snimke i fotografije, tvrdeći da su neautentične i veštački generisane.

Kako utvrditi verodstojnost vesti

"Mislim da je jedini pravi način informisanja ukrštanje vesti koje dolaze sa više strana, što podrazumeva ulaganje izvesnog truda, praćenje više medija, ali i velikog broja lokalnih medija u Izraelu i u Gazi, pa i regiona. Nije lako razabrati šta se zaista dešava, ali kao i u svakom drugom ratnom sukobu, gde propaganda igra važnu ulogu, onaj ko želi da stekne objektivnu sliku, mora da se bavi medijima na takav način", kaže u emisiji Euronews Srvet Momir Turudić, novinar i jedan od urednika portala "Oko".

Govoreći o slučaju BBC-ja koji se našao na udaru kritika jer je umesto izraza "teroristi" koristio reč "militanti", Turudić kaže da mediji ne treba nikome da se pravdaju sve dok njihovo izveštavanje ispunjava profesionalne kriterijume koje su postavili sebi ili su opštepoznati svim medijima.

"Naravno da je čak i BBC, kao i mediji širom sveta pod pritiskom vlasti - ili otvorenim, ili diskretnim, posebno u ovakvoj situaciji kada je u pitanju rat koji će se ticati ne samo Izraela i Palestine, već čitavog regiona i ostatka sveta, pa se od medija očekuje da na neki način izveštavaju onako kako bi vlada želela", rekao je on i nastavio:

"Važna je rečenica koju je izgovorio direktor BBC-ja: 'mi izveštavamo na takav način da gledaoci i slušaoci izvode svoj zaključak na osnovu onoga što je izrečeno i pokazano, a ne na osnovu toga kako bi vlada očekivala da mediji izveštava'. Ta vrsta suprotstavljanja i postavljanja granice između medija i vlasti u bilo kojoj državi, veoma je važna, naročito u ovakvim situacijama kada ljudi formiraju svoje mišljenje na osnovu toga što vide, čuju i pročitaju u medijima"

Od 1991. sve veća uloga medija u ratovima

Turdić kaže da su ratovi u medijima sve brutalniji i da to ide samo u gorem pravcu.

"Ako vratimo sećanje unazad i na prvi televizijski rat - napad Amerike na Irak 1991, od tada, pa nadalje, uloga medija postaje sve veća i veća. Imamo primer rata u Rusiji i Ukrajini gde mediji igraju ogromnu ulogu u polarizaciji i zamagljivanju činjenica, ne u pokušaju da predstave šta se zaista dešava nego šta očekuje njihova javnost i vlast u određenim zemljama. Ovaj slučaj pokazuje da brutalnost raste", ističe.

Neophodno je voditi računa o tome šta se pokazuje i govori jer era društvenih mreža doprinosi ne samo rastu eskalacija, već i "krvoločnim očekivanjima" o tome kako će rat odvijati, bez razmišljanja o posledicama takvog medijskog izveštavanja, smatra Turudić.

"Nije bilo lako izveštavati u bilo kom ratu - u svakom slučaju se treba držati osnovnih etičkih pravila profesije, toga što je definisano svim mogućim međunarodnim normama - nema opravdanja za civilne žrtve o bilo kome da se radi, da nema opravdanje za kidnapovanje, ubijanje žena i dece. Dakle, bilo ko izveštava mora prvestveno o tome da vodi računa, a objašnjavanje uzroka podrazumeva i dobru informisanost koja treba da je osnova novinarskog posla", zaključuje Turudić.