Kriza za krizom: 11 situacija koje su definisale prethodni mandat Ursule fon der Lajen u Evropskoj komisiji

U istoriju je ušla kada je izabrana za prvu ženu predsednika Evropske komisije. Sada želi reprizu, pa bi po drugi put mogla da vodi najmoćniju instituciju u Evropskoj uniji.

Prošlog meseca, 27 lidera je izabralo šezdesetpetogodšinju Nemicu kao kandidata za predsednika EK i u narednih pet godina.

Nakon što je prebrodila niz kriza koje su zauvek transformisale Uniju, Fon der Lajen ima želju da vodi blok i kroz dalju neizvesnu i nestabilnu budućnost.

Njena nominacija se, međutim, suočava sa teškom borbom u Evropskom parlamentu, koji treba da je izabere sa najmanje 361 glasom.

Dok se "cenjka" sa glavnim strankama kako bi prikupila neophodnu podršku, Euronews se osvrće na 11 trenutaka koji su definisali njeno prethodno predsedavanje.

Istorijski izbor

AP/Jean-Francois Badias

Ursula fon der Lajen se naizgled pojavila kao iz vedra neba.

Majka sedmoro dece rođena u Briselu bila je relativno nepoznata ličnost u gradu kada su se lideri okupili u julu 2019. i, pod snažnim uticajem francuskog predsednika Emanuela Makrona, izabrali nju da nadgleda izvršnu vlast. Fon der Lajen, koja je tada bila ministarka odbrane u Nemačkoj, uopšte nije učestvovala u razgovoru o najvišim poslovima, tako da je njeno "unapređenje" bilo potpuno iznenađenje.

Evropski parlament je burno reagovao na izvršenje sistema Spitzenkandidaten po kratkom postupku i umalo je odbio, međutim Fon der Lajen je dobila 383 glasa "za" - samo devet iznad minimalnog cenzusa.

"Za mene postoji samo jedna opcija: ujediniti i ojačati Evropu", rekla je ona.

Noseći belo, boju koja se tradicionalno povezuje sa pokretom sufražetkinja, Fon der Lajen je postala tako prva žena koja je izabrana za predsednicu Evropske komisije.

"Čovek na mesecu"

AP/Francisco Seco

Ubrzo nakon ulaska u Palatu Berlejmont, Fon der Lajen je saopštila nešto što će definisati njen ceo mandat.

Naime, ona je 11. decembra 2019. godine predstavila Evropski zeleni dogovor, dalekosežnu mapu puta za transformaciju ekonomije bloka i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. Model rasta zasnovan na fosilnim gorivima, rekla je "nije bio u skladu sa planetom" i morao bi da bude zamenjen novom strategijom koja "vraća više nego što oduzima".

"Još nemamo sve dogovore. Danas je početak putovanja. Ali ovo je trenutak 'čovek na mesecu' za Evropu", izjavila je ona.

Tako je započeo impresivan niz zakonskih predloga koji su uključivali prvi u istoriji granični porez na ugljenik, postepenu zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem i poseban fond od 65 milijardi evra za podršku građanima koji su najviše ugroženi tranzicijom.

Iako je Fon der Lajen uspela da pogura Zeleni dogovor napred uprkos globalnim krizama koje su pogodile blok, svaki zakon koji je donosila postao je fokus sve veće kontroverze.  

Fond za oporavak

AP/Lisa Leutner

Pandemija kovida 19 dovela je EU do potpunog zastoja: fabrike, firme, prodavnice, škole, restorani, pozorišta, klubova - svi su bili primorani da se zatvore. Paraliza je izazvala iznenadnu i brutalnu recesiju koja je ugrozila egzistenciju miliona radnika, podstičući strah od masovne nezaspolenosti i siromaštva.

Na osnovu zajedničkog predloga Angele Merkel i Emanuela Makrona, Fon der Lajen je dizajnirala fond za oporavak od 750 milijardi evra kako bi pokrenula uspavanu ekonomiju, modernizovala njenu infrastrukturu i podstakla zelenu tranziciju. Fond je podeljen na grantove i zajmove sa niskom kamatom, dodeljene prema nacionalnim zahtevima.

"Ovo je trenutak za Evropu. Naša spremnost da delujemo mora da ispuni izazove sa kojima se svi suočavamo", rekla je ona u maju 2020. dok je predstavljala nacrt.

Pod nazivom "EU sledeće generacije", fond je predviđao da 70 odsto bespovratnih sredstava bude dodeljeno u 2021. i 2022, dok je preostalih 30 odsto bilo dodeljeno 2023. Kriterijumi za raspodelu 2021. i 2022. bili su stopa nezaspolenosti, a 2023. kumulativni pad realnog BDP-a uočen tokom perioda 2020-2022.

Kupovina vakcina

profimedia

Kupovina vakcina potiv kovida 19 bila je još jedna ambiciozna inicijativa za Fon der Lajen.

Na papiru, ideja je bila jednostavna: Evropska komisija bi pregovarala o uslovima sa farmaceutskim kompanijama kako bi garantovala iste cene za sve zemlje članice i sprečila jaz između najbogatijih i najsiromašnijih.

"Danas počinjemo da okrećemo stranicu ove teške godine", rekla je ona u decembru 2020, nazvavši početak vakcinacije "dirljivim trenutkom jedinstva".

Ali, ubrzo je sve pošlo po zlu. Fajzer i AstraZeneka nisu uspeli da isporuče onoliko doza koliko se očekivalo što je dovelo do odlaganja kampanja vakcinacije i besa mnogih država. U strahu da se vakcine proizvedene u EU šalju u Britaniju, tim Fon der Lajen je reagovao propisom za kontrolu izvoza, što je žestoko kritikovan kao "protekcionistički".

Novi zaokret bio je kada je otkriveno da je Fon der Lajen pregovarala o dogovoru vrednom više milijardi dolara direktno sa Fajzerovim izvršnim direktorom Albertom Burlom. Kada je komisija odbila da objavi tekstove njihovog razgovora, "New York Times" je podneo tužbu, a ombudsman je otvorio istragu. Tako je počeo tzv. Fajzergejt.

Sofagejt

profimedia

Fon der Lajen je otputovala u Tursku u aprilu 2021. u pratnji Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, kako bi se sastala sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i njegovim tadašnjim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom, gde su razgovarali o načinima poboljšanja odnosa EU i Turske.

Ali turski domaćini su postavili samo dve stolice u sali za sastanke: jednu za Erdogana i jednu za stranu EU. Mišel je otišao napred i zauzeo slobodnu stolicu, dok je Fon der Lajen bila "gurnuta" na obližnju sofu naspram Čavušoglua.

Pomalo neprijatan prizor odmah je postao viralan i inspirisao komentare o seksizmu u politici. Pod kritikom zbog uloge koju je imao u incidentu, Mišel je objavio poduže objašnjenje, ali nedovoljno da ubedi kritičare. Nekoliko dana kasnije, Fon der Lajen se obratila u parlamentu.

"To se desilo zato što sam žena. Da li bi se ovo desilo da sam nosila odelo i kravatu. Osećala sam se povređeno i usamljeno", rekla je ona pred poslanicima EP.

Takozvani Sofagejt izneo je na videlo uzavrelo rivalstvo između Fon der Lajen i Mišela, koje se, umesto da se oporavlja, samo pogoršavalo tokom godina.

Prva nedelja rata

AP/Adam Schreck

Odluka Vladimira Putina da napadne Ukrajinu 24. februara 2022. dovela je na prag EU najveći oružani sukob od Drugog svetskog rata.

S obzirom na to da je kancelarka Angela Merkel tek smenjena, a predsednik Emanuel Makron ismevan zbog (neuspešnih) pokušaja da promeni Putinovo mišljenje, Fon der Lajen se prikladno pozicionirala kao vodeći glas bloka u sukobu.

Govoreći sa govornice u Berlejmontu, ona je najavila niz sankcija protiv Kremlja, uključujući zamrzavanje sredstava Ruske centralne banke bez presedana i proširenje vanbudžetske šeme za finansiranje isporuka oružja Ukrajini, čime je prekinut dugogodišnji tabu u miroljubivoj Uniji.

Prva nedelja rata završena je intervjuom za Euronews u kojem je izjavila da je Ukrajina "jedna od nas" i da "želi da uđe" u EU.

Manje od dva meseca kasnije, ukrcala se u voz za Kijev, posetila mesta masakra u Buči i predala Volodimiru Zelenskom zvanični upitnik za početak procesa pridruživanja EU.

Veliki govor o Kini

AP/Jean-Francois Badias

Govor o Kini je oduvek bio težak zadatak za EU: neke države članice zagovaraju bliže veze radi podsticanja ekonomskog rasta; druge preferiraju "tvrdu liniju" i osuđuju kršenje ljudskih prava i nepoštene trgovinske prakse. Ovu diplomatsku kakofoniju Peking je pametno iskoristio da unapredi svoje interese.

Dana 30. marta 2023. Fon der Lajen je pokušala da ispravi rekord četrdesetominutnim govorom o odnosima između EU i Kine koji je bio upečatljiv i hrabar. Ona je optužila Peking da maltretira male zemlje, sprovodi kampanje dezinformacija, spaja vojni i komercijalni sektor i promoviše alternativni svetski poredak "gde su prava pojedinaca podređena nacionalnoj bezbednosti".

"Ove eskalacijske akcije ukazuju na Kinu koja postaje sve represivnija kod kuće i sve asertivnija u inostrantvu", rekla je ona.

Govor je predstavio novu strategiju "smanjivanja rizika", koju je G7 kasnije usvojio kao zvaničnu politiku za obračun sa Kinom i postavio temelje za praktični pristup koji je doveo do prve strategije ekonomske bezbednosti, višestruke trgovinske istrage i nametanja carina na električna vozila kineske proizvodnje.

Dogovor sa Tunisom

AP/Tunisian Presidency

Reformisanje veoma sporih, često zanemarenih migracionih pravila EU bio je jedan od glavnih prioriteta Fon der Lajen od prvog dana kada je preuzela dužnost.

"Novi pakt o migraciji i azilu" prošao je kroz žestoke pregovore i na kraju uspeo, ali to nije bilo dovoljno.

Dana 16. jula 2023, Fon der Lajen je otputovala u Tunis da bi potpisala Memorandum o razumevanju kojim je, između ostalih projekata koje finansira EU, opredeljeno 150 miliona evra za budžetsku podršku i 100 miliona evra za upravljanje migracijama. Logika dogovora je bila očigledna: blok bi podržao nestabilnu ekonomiju Tunisa i, zauzvrat, Tunis bi pojačao granične kontrole kako bi sprečio odlazak tražilaca azila.

"U vremenima geopolitičke neizvesnosti, važno je produbiti saradnju sa našim strateškim partnerima", rekla je Fon der Lajen.

Potpis su pohvalili i drugi lideri EU, uključujući Marka Rutea i Đorđu Meloni, koji su se pridružili na ovom putovanju, ali su izazvali gnev poslanika EP, stručnjaka za migracije i humanitarnih organizacija, koji su oštro zamerili Fon der Lajen što je podelila toliko novca predsedniku Tunisa Kaisu Saiedu, čoveku optuženom za promovisanje autoritarne politike, rasističkog narativa i zavera krajnje desnice.

Bez straha, Fon der Lajen je nastavila svoju turneju i potpisala više ugovora sa Tunisom, ali i drugim susednim zemlljama kao što su Mauritanija, Egipat i Liban.

Putovanje u Izrael

profimedia

Napad na Izrael predvođen Hamasom izazvao je grub odgovor Fon der Lajen koja je osudila "terorizam u njegovom najodvratnijem obliku" i osvetlila Berlejmont izraelskom zastavom.

Dana 13. oktobra 2023, manje od nedelju dana nakon napada, Fon der Lajen je otputovala u Izrael da izrazi solidarnost i poseti mesto masakra. Putovanje je uključivalo sastanke sa predsednikom Isakom Hercogom i premijerom Benjaminom Netanjahuom.

"Pred ovom neizrecivom tragedijom, postoji samo jedan mogući odgovor: Evropa je uz Izrael", rekla je Fon der Lajen stojeći pored Netnajahua. "I Izrael ima pravo da se brani. U stvari, on ima dužnost da brani svoj narod".

Njena puna podrška viđena je kao jednostrana jer nije uspela da istakne patnju palestinskog stanovništva. Nekoliko dana pre njene posete, Izrael je proglasio "potpunu opsadu" Pojasa Gaze.

Postupci Fon der Lajen nakon rata između Izraela i Hamasa imali su suprotan efekat i bili su u oštrom kontrastu sa njenim hvaljenim i ujedinjenim odgovorom na rusku agresiju. Iako se ona potom okrenula balansiranju retorike, putovanje je uzelo veliki danak kada je njena reputacija u pitanju.

Reakcija na proteste poljoprivrednika

profimedia

Poljoprivrednici su postavili još jedan izazov političkom položaju Fon der Lajen tako što su organizovali proteste širom Evrope kako bi se žalili na rast troškova života, nelojalnu konkurenciju, sporazume o slobodnoj trgovini i birokratiju.

Protestni pokret predstavljao je direktnu pretnju njenom Zelenom dogovoru, pošto su farmeri istakli ekološke propise kao jedan od razloga za svoje muke. Uz sve veće spekulacije o njenoj kandidaturi za reizbor, Fon der Lajen je saterana u ćošak, između klimatskog nasleđa i zahteva svoje političke porodice Evropske narodne partije desnog centra (EPP), koja se brzo preobrazila u "partiju poljoprivrednika".

Rezultat je bila šokantna reakcija koja je uključivala na brzinu osmišljeno pojednostavljenje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) koje je smanjilo ekološke zahteve, ali je zadržalo netaknuti nivo subvencija, i predlog da se olakša ponovna primena carina na uvoz ukrajinskog žita. Fon der Lajen je takođe pokrenula Strateški dijalog sa poljoprivrednim sektorom, povukla sporni zakon i pesticidima koji se smatra osuđenim na propast, i začinila svoje javne intervencije oduševljenjem i pohvalama za evropske farmere.

"Samo ako naši farmeri mogu da žive od zemlje, oni će ulagati u budućnost", rekla je ona Evropskom parlamentu i nastavila: "Samo ako zajedno ostvarimo naše klimatske i ekološke ciljeve poljoprivrednici će moći da nastave da zarađuju za život"

Kampanja za reizbor

profimedia

Novi mandat Fon der Lajen stavljen je pod mikroskop nakon što je objavila svoju kandidaturu za reizbor, kao Spitzenkandidat EPP-a, odnosno vodeći kandidat. Taj potez je pokrenuo kampanju koja je dovela do izdražaja njene političke instinkte.

S jedne strane, Fon der Lajen je pokazala snažne rezultate u debatama protiv drugih vodećih kandidata, a s druge, kampanja je razotkrila njen karakter podele, ohrabrujući kritičare i sprečavajući je da poseti neke zemlje članice.

Kontroverzno je to što je Fon der Lajen sve eksplicitnije upućivala na italijansku premijerku Đorđu Meloni i njenu krajnje desničarsku grupu, što je zapravo razbesnelo naprednjake i oslabilo njenu centrističku poziciju.

Nakon pet godina u Berlejmontu, njen povratak u "maloprodajnu" politiku pokazao se prilično nespretnim. Ali na kraju se isplatilo: EPP je udobno pobedila na izborima i lideri EU su nominovali Fon der Lajen za drugi mandat.

"Pokazala sam u svom prvom mandatu šta snažna Evropa može da postigne", rekla je ona u izbornoj noći. Sada je spremna za drugi.