Igre 
Makronu se kockanje obilo o glavu: Posle velikog trijumfa desnice u prvoj rundi "veliki zid" mu je poslednja nada
Komentari01/07/2024
-22:00
Francuski predsednik Emanuel Makron srlja iz jednog poraza u drugi, još teži, na osnovu sinoćnih rezultata prvog kruga vanrednih parlamentarnih izbora, koje je raspisao kao odgovor na ubedljivu pobedu desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) na izborima za Evropski parlament.
Umesto da iznenadnim odmeravanjem snaga "saseče" nalet stranke Marin Le Pen i Žordana Bardele pre nego što dodatno ojača, koalicija "Zajedno" predvođena njegovom partijomm Preporod zauzela je tek treće mesto sa 20,76 odsto glasova, dok su ispred bili RN sa 33,15 posto i levičarski Novi narodni front Žan Luka Melanšona sa 27,99 procenata. Na četvrtom mestu su Republikanci sa 9,7 odsto glasova.
Makronovo kockanje donelo je RN-u istorijsku pobedu jer su 2022. izborili 89 mesta u parlamentu sa 577 poslanika, dok bi posle drugog kruga 7. jula mogli da osvoje od 240 do 270, prema projekcijama agencije Ifop. To je ostvareno uz ogromnu izlaznost od 66,7 odsto (najviše od 1997.) i više od 10,6 miliona birača je zakružilo Bardelinu listu na listiću. Sa druge strane, vladajuća koalicija je doživela katastrofu i sa 250 poslanika bi, prema projekcijama, trebalo da padne na manje od 100. Makronovi kandidati za skupštinu su eliminisani u polovini izbornih jedinica.
profimedia
Francuski parlamentarni izborni sistem funkcioniše tako da prva dva kandidata ulaze u drugi krug automatski, ako nemaju apsolutnu većinu, kao i svaki kandidat sa više od 12,5 odsto glasova. "Trouglova", gde su sva tri kandidata u drugom krugu ima čak 306. Duela će biti 190, uz pet "kvadrata", gde su po četiri kandidata prešla crtu. Apsolutnu većinu je osvojilo 76 kandidata, među kojima je i Le Pen.
Ovo će biti suština političkih manevara i kombinatorike u nedelji pred nama. Sa pozicije centra i levice, kako koncentrisati snagu na po jednog najjačeg kandidata po "trouglu", a sa pozicije desnice kako privući ideološki slične glasače čiji su kandidati ispali, a zadržati visoku izlaznost sopstvenih.
S obzirom na ogroman broj "trouglova" jako je teško predvideti ishod drugog kruga, posebno zato što se još uvek ne zna koliko kandidata na trećem mestu će pristati da se povuče zarad formiranja "zida" protiv desnice.
Šta je taktika desnice, a šta levice i centra pred drugi krug?
Ubedljiv trijumf ipak ne garantuje da će desničari formirati vladu jer je za apsolutnu većinu potrebno 289 poslanika, a sam Bardela je rekao da mu ne bi odgovaralo ništa manje od toga zbog toga što će morati da deli vlast sa Makronom do predsedničkih izbora 2027.
Povezane vesti
"Neću biti deo toga, jer je to zamka koju je postavio Makron. Takođe sam ubeđen da ako dobijemo apsolutnu većinu, on mora da se natera da ode. Dokle god je on tu, ne možemo da sprovedemo ceo naš program zato što su nam potrebne izmene ustava", kazao je mladi lider RN-a.
On je takođe zahvalio glasačima i pozvao ih da "ostanu mobilisani" 7. jula.
"Glas koji će dati sledeće nedelje je jedan od najvažnijih u istoriji Pete Republike. Ako pogledate rezultate, predsednički tabor je u velikoj meri dezavuisan i više nije u stanju da prevlada, a povišeni rezultat krajnje levice izaziva veliku zabrinutost", rekao je Bardela.
Zabrinutost je obostrana jer su i levičari, ali i Makronovi centristi u panici kako da iz pozicije "trougla" u drugom krugu naprave "zid" da bi po svaku cenu zaustavili Bardelu.
Levica je već organizovala demonstracije protiv desnice, koji su prerasli u sukobe sa policijom i nerede u centru Liona, Renu, predgrađima Pariza...
Melanšon iz levičarske "Nepokorne Francuske" (LFI) obavezao se da će se povući iz drugog kruga svi kandidate ove stranke koji su zauzeli treće mesto kako bi povećao šanse preostalim kandidatima da poraze desničare.
"Naše instrukcije su proste, direktne i jasne. Nijedan jedini glas i nijedno mesto više za RN", kazao je on, mada socijalisti i zeleni iz koalicije nisu dali tako jako obećanje.
Tanjug AP/Louise Delmotte
Povezane vesti
Lider LFI Manuel Bompard, inače članice Novog narodnog fronta, izjavio je da se nada da će ta koalicija dobiti apsolutnu većinu poslaničkih mesta u drugom krugu, kao i da predsednik Emanuel Makron više nije u poziciji da poziva na okupljanje oko sebe.
"Postoji hipoteza o kojoj je juče odlučeno, a to je da Gabrijel Atal više neće biti premijer i da predsednički tabor ne može da ima apsolutnu većinu. Tako da ne mislim da je Makron u poziciji da pozove na okupljanje oko sebe", kazao je on.
Pored podizanja zida pojavili su se i prvi pozivi na formiranje široke koalicije. Odlazeća predsednica parlamenta Žael Braun-Pive (Preporod) pozvala je u ponedeljak na „veliku koaliciju od Republikanaca do ekologa i komunista“ koja bi upravljala Francuskom dan posle parlamentarnih izbora.
"Danas nemam viziju Nacionalnog okupljanja sa apsolutnom većinom. Vidim da ima mnogo duela, puno trouglova, mnogo mesta gde naši kandidati ili kandidati republikanske sfere mogu da pobede“, izjavila je ona za medije. Mesecima, godinama se zalažem za ovu republikansku koaliciju progresivnih snaga, dakle na bazi vrednosti, prenosi Parisien.
Pojašnjenja radi, "republikanci" sa malim "r" nisu isto što i članovi konzervativne partije Republikanci (Les Républicains), već mnogi anti-desničarski političari tako nazivaju političke snage koje smatraju odanim Francuskoj republici, u praksi one koji nisu iz RN-a.
Eric Čioti, vođa Republikanaca kojeg su pokušali da izbace iz stranke jer je pozvao na savez sa RN, je u nedelju izrazio nadu da će ta koalicija napraviti desničarsku vladu koja će "ponovo uspostaviti red na ulicama i boriti se protiv masovne migracije". Inače Republikaci su osvojili 10,23 odsto glasova i projektovano im je 30 do 50 mesta u parlamentu, ali RN za sada ostaje pri stavu da ne želi koaliciju. Drugi problem je što Republikanci nisu ujedinjeni i postoji frakcija koja se oštro protivi savezu sa RN.
profimedia
Politico: Makron hteo da zaustavi posrnuće, a postigao suprotno
Konsenzus analitičara širom Evrope je da je Makron najveći gubitnik parlamentarnih izbora koje je sam tražio. U analizi Politica piše da je francuski predsednik raspisao vanredne izbore, nakon katastrofalnog poraza na evropskim izborima u junu, sa samo jednim ciljem, a to je kako da zaustavi posrnuće Francuske do krajnjih granica, međutim, ocenjuje se, postigao je upravo suprotno. Francuska će se, prema Politicu, naći u nepoznatim vodama ako 7. jula desničari osvoje većinu, a da je pitanje da li bilo šta, ili bilo ko, to može da zaustavi.
Koliko će se Le Penova približiti apsolutnoj većini zavisi od toga kako će druge stranke, i Makron, reagovati na njenu veliku pobedu, ostavljaju li razlike po strani i ujedinjuju se da bi pobedili krajnju desnicu, piše Politico.
Kako se navodi sada se Makronovi centristički saveznici iz koalicije suočavaju sa ogromnim pritiskom da se povuku iz trke u mnogim oblastima i savetuju svoje pristalice da glasaju za Novi narodni front, ne bi li nekako zaustavili RN.
Otašević: Makron je igrao poker i izgubio, uveo je zemlju u politički haos
Ana Otašvić, novinarka lista "Le Monde Diplomatique" smatra da će dinamika biti jako interesantna u predstojećih nedelju dana i da je Makron nesumnjivo doživeo veliki poraz.
"U francuskoj vlada jedna atmosfera groznice, izborne groznice kakva nije viđena. Ja je nisam videla, a dugo pratim izbore u Francuskoj i zato što postoji opasnost da zapravo partija Nacionalnog okupljenja dobije ne samo većinu, to je skoro čak i izvesno, nego da dobije apsolutnu većinu što će potpuno promeniti francusku politiku. Ovo je veliki neuspeh Emanuela Makrona koji je igrao partiju pokera i izgubio. Ovo je kraj njegove ideje njegove ideje centra onako kako je gradio od početka svog prvog mandata", rekla je novinarka za Euronews Srbija.
Po njenoj oceni, Makron se zaigrao u trenutku koji je izuzetno politički kritičan, to jest usred kriza koja već dugo traje.
"On je uveo zemlju u neku vrstu haosa, političkog haosa. I to je ono čemu sada prisustvujemo. Njegov ulog koju je u toj partiji igrao nije mu doneo ono što je očekivao", kaže Otašević.
Tanjug AP/Thibault Camus
Novinarka takođe navodi da je politička elita doživela šok raspuštanjem skupštine, što je odluka koju je Makron gotovo sam doneo i tako uveo zemlju u jednu jako neizvesnu situaciju i period i kome se ne zna u kojem će pravcu ići Francuska, ali i sama Evropa.
Što se tiče formiranja "zida" Otašević misli da će to možda dovesti do zabune kod glasača Makronovih centrista. Ona napominje da je premijer Gabrijel Atal pozvao na sličnu taktiku sa povlačenjem trećeplasiranih kandidata, ali da mišljenje unutar partija centra nije jedinstveno.
"To je ono što želi ujedinjena levica i to je jutrašnja naslovna strana Libérationa. Napravimo blok, napravimo branu ekstremnoj desnici i napravimo branu jednoj partiji i jednoj političkoj opciji koja se smatra nerepublikanskom. Dakle, potpuno suprotnoj tradiciji Francuske pete republike", kaže novinarka.
Otašević ipak ne misli da će RN dobiti apsolutnu većinu i predviđa period kohabitacije sa Makronom na mestu predsednika.
"Nacionalno okupljenje će verovatno dobiti većinu. Pitanje je da li će dobiti apsolutnu većinu. Ankete pokazuju da je to malo verovatno i to će zavisiti od ove složene izborne kombinatorike između dva kruga. Postoji jedna neizvednost. Ne možemo sa sigurnošću reći da neće osvojiti apsolutnu većinu. Ali najverovatnije da će imati većinu koja će onda uvesti parlament i celu Francusku u jednu situaciju kohabitacije koja neće biti jednostavna i u kojoj će verovatno biti dosta blokade političkog života kako smo videli i do sada", ocenjuje naša sagovornica.
Žili: Uspeh RN-a objašnjava se željom glasača da ih političari saslušaju
O uzrocima političkog zemljotresa ovolikih razmera za Euronews Srbija govorio je i Frederik Žili, profesor na pariskom Institutu političkih nauka, koji ukazuje da među francuskim biračima postoji potreba da ih političari saslušaju. Upravo to je utisak koji, po njemu, odaje RN za razliku od pojedinih predstavnika elite.
"Ako analiziramo klasično, ljudi traže socijalnu pravdu i red, ali ono što je iza svega toga, što objašnjava neke rezultate, postoji želja za demokratijom. Kada slušamo ne samo ono kako ljudi glasaju, već kako to obrazlažu, čujemo da su ljudi očajni jer ih niko ne sluša i niko ih ne čuje od strane rukovodećih elita. To je demokratski problem. I zbog toga ponekad postoji protivrečje u analizi ovih rezultata. Naime, jedan deo elita smatra da su to rezultati koji ukazuju na sklonost Francuza da se upute ka autoritarizmu. Ja mislim da je suprotno. To ne znači jednostavno da Nacionalno okupljanje nije autoritarna stranka, već da je tražnja glasača drugačija. Pošto je Nacionalno okupljanje jedno od jedinih stranaka koje odaje utisak da sluša narod, ljudi se okreću njima. Da druge stranke daju osjećaj da će bolje da čuju i slušaju narod, možda bi imali bolje rezultate, ali većina današnjih političkih stranaka daju utisak da imaju rešenja, a da nisu nikako pitali narod za to. Francuzi žele da ih neko čuje", objašnjava Žili.
Komentari (0)