Evropol u borbi protiv Balkanskog kartela koji je značajan igrač u švercu kokaina - kako je izgledala poslednja akcija?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/06/2024

14:01

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Evropol je saopštio sinoć da su uhapšene četiri osobe u dva španska grada, u Malagi i Tenerifama, i to u okviru trogodišnje istrage protiv Balkanskog kartela u kojoj je učestvovala i Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Srbije.

Kako su naveli, tokom akcije je preteseno ukupno sedam kuća i tom prilikom su zaplenjeni nakit, luksuzni satovi, oružje, municija, izuzetna količina novca kao i elektronska oprema. Služba Guardia Civil (španske civilne snage), koja je bio na čelu istrage, je saopštila da je međunarodna policijska saradnja "bez presedana" uspela da demontira zapadnoafričke logističke centre koje je kartel koristio.

"Operacija je rezultirala zaplenom skoro osam tona kokaina, 40 hapšenja u različitim zemljama, zaplenom 12,5 miliona evra u gotovini u različitim evropskim zemljama, tri miliona dolara u Brazilu i zamrzavanjem više od 50 miliona evra u Srbiji", naveli su.

Guardia Civil je u saradnji sa evropskim policijama godinama unazad otkrivao da je Balkasnki kartel, grupa kojoj pripadaju uhapšeni, koristila ligistička čvorišta u zapadnoj Africi i Kanarima za krijumčarenje kokaina iz u Evropu, prenosi "The Guardian".

Kada stigne droga u Evorpu, ona na se potom distribuirala širom kontinenta koristeći centre u Belgiji, Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji.

"Odatle su upravljali kontrolnim i komandnim centrima kriminalne mreže. Istrage u ovoj mreži identifikovala je značajnu pretnju – sposobnost kriminalnih aktera da blisko sarađuju i dugoročno raspoređuju kriminalne saradnike na lokacijama kako bi olakšali svoje velike operacije trgovine drogom", saopštila je agencija za sprovođenje zakona EU.

Evropol naovdi da se saradnja između devet nacionalnih snaga, Brazila, Belgije, Hrvatske, Nemačke, Italije, Srbije, Španije, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata pokazala ključnom za uklanjanje mreže.

Kako je izgledala akcija proteklih godina?

Uključenost španske policije počela je u septembru 2020. godine kada su pripadnici ovih snaga presreli jedrenjak sa hrvatkom zastavom koji je išao na Kanarska ostrva i koji je prevozio tonu kokaina. Ispostavilo se da je čamac preuzeo pošiljku droge sa teretnog broda iz Gvinejskog zaliva.

Inače, i prošle godine se desila slična situacija. U jednoj velikoj akciji španske policije takođe je zaustavljen čamac koji je, kako se ispostavilo, prevozio oko 700 kilograma kokaina. U njemu je tada bila italijansko-hrvatska posada i oni su pokušali da prevezu kokain iz Brazila.

Evropol je nakon toga ukrstio obaveštajne podatke sa policijama evropskih zemlja. Ispostavilo se da u najmanje tri zemlje, među njima i Srbija, policije tragaju za istim ljudima. Državljani zemalja Zapadnog Balkana su se u poslednjih nekoliko godina pokazali kao važne karike u lancu globalnog šverca kokaina.

Upozoravajući izveštaj o trgovini kokainom u svetu, Balkanski kartel vodeći

Inače, prema poslednjem izveštaju Agencije za borbu protiv narkotika i kriminala pri Ujedinjenim nacijama (UNODC) o kojem je Euronews Srbija ranije pisao, Severna Amerika i Zapadna i Centralna Evropa se vode kao neka od najvećih tržišnih destinacija kokaina.

Kao glavni igrači na evropskom tržištu kokaina ističu se grupe koje govore albanski, ali je, kako se ističe, primetan sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža koje čine akteri različitog etničkog porekla. Prema izveštaju UNODC-a, zahtevi za nabavku kokaina u svetu su sve veći, a gajenje biljke koke i proizvodnja kokaina bili su na rekodnim nivoima 2021. godine.

Za samo četiri godine, od 2013. do 2017, uzgoj se udvostručio, dostižući vrhunac 2018. godine, a nakon korone ponovo je došlo do naglog porasta 2021. godine. Paralelno sa tim i organi reda zaplenjuju veće količine kokaina, a poslednjih godina prisutan je trend rasta zaplena u većini regiona.

Prema UNDOC-u, iako kokain iz Latinske Amerike i dalje u najvećoj meri završava u Severnoj Americi i Centralnoj i Zapadnoj Evropi, brže rastu tržišta na jugoistoku starog konitinenta u koje ova Agencija svrstava Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, uključujući i Kosovo, koje je kao teritorija posebno razmatrano u izveštaju. Prognozira se da će uloga ovih zemalja Jugoistočne Evrope u trgovini kokainom verovatno nastaviti da raste.

Jugoistočna Evropa jedna je od ulaznih tačka za kokain namenjen prvenstveno evropskim tržištima. Na osnovu zaplenjenih količina čini se da se kokain sve više krijumčari preko Turske, čija se uloga ističe, pre svega, kao tranzitne zemlje, iako deo završava i na domaćem tržištu.
Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri trgovine velikim količinama kokaina u istočnoj Evropi, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o srpskim kriminalnim grupama, u izveštaju UNDOC-a navodi se da one obezbeđuju prisustvo u zemljama u kojima se proizvodi kokain.

"Posebno se čini da srpske kriminalne grupe imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom iz Ekvadora na Balkan", stoji u izveštaju. Srbija se, između ostalih zemalja, pominje i kada je u pitanju trgovina kokainom iz Kolumbije i Perua. Kako dodaju, srpske kriminalne grupe, ali i albanske, uglavnom snabdevaju i manje istražena tržišta u Istočnoj Evropi.

Kako funkcioniše Balkanski kartel i na koji način zarađuje?

Kriminalni kartel je sofisticarni savez višestrukih kriminalnih organizacija i ćelija koje dugo sarađuju i koje su pod vođstvom šefova u nekoliko zemalja. Mediji i agencije za sprovođenje zakona, uključujući i Evropol, često pominju dominaciju "Balkanskog kartela", kome glavni prihod dolazi od trgovine drogom, piše sajt Global initiative koji je nezavisna organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Naime, prema njihovim navodima, kriminalni kartel proizvodi, transportuje i distribuje drogu uz pomoć članova svojih organizacija širom sveta koje blisko sarađuju sa određenim kartelima. Takođe, njihov posao je i da peru novac od trgovine drogom.

"Balkanski kartel" bi prema pisanju ovog sajta bio "veza krmimialnih organizacija iz Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije".
Organizacije imaju čvrstu hierarhijsku strukturu i svoje vođe, a indicije govore da oni nisu ujedinjeni već da sarađuju do određenong nivoa, dok se u nekom drugom nivou doživljavaju i kao suparnici.

Takođe, Global initiative piše da "Balkanski kartel" uglavnom deluje u svojevrsnoj "jugosferi" kriminala. Obično pokazuju atribute kriminalnih mreža koje su uključene u nezakonitu trgovinu robom, ali nemaju teritorijalnu kontrolu ili bilo koje druge karakteristike mafijaških grupa. Obično su transnacionalne i sarađuju preko granica etničkih grupa.

Takođe, prema pisanju Global initative, među njma postoji i suparništvo u vidu rivalstva, pa tako klan iz Crne Gore često kao svoje supranike gleda Albance.

Grupe sa Balkana su takođe efikasne i u radu sa kolegama van regiona, na primer dobro su povezane sa dobvljačima kokaina u Latinskoj Americi ili distributerima u Zapadnoj Evropi. Ukratko, većina organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu deluje u više kriminalih mreža.