Otkrivene tone droge u pošiljkama tunjevine: Nova zaplena kokaina u Španiji ponovo baca svetlo na Balkanski kartel

Ove nedelje desila se jedna od najvećih zaplena kokaina u Evropi. Naime, šapnska policija je u utorak, u dve odvojene akcije, zaplenila čak 11 tona kokaina koji su se nalazili u pošiljkama tunjevine iz Južne Amerike, a kako se navodi, za šverc ovog narkotika bio je zadužen Balkanski kartel. 

Nadležni kažu da je ovaj kartel jako dugo aktivan, da mu je najveći fokus tržište u Evorpi, kao i da vremenom menja svoj obrazac delovanja.

Naime, poslednja zaplena dogodila se krajem novebra i početkom decembra u Galiciji, regionu koji dugo služio kao kapija kroz koju droga ulazi u Evropu preko Latinske Amerike. Ovo mesto se takođe doživljava i kao lokacija koja već duže vreme naglašava moć Balkanskog kartela koji se inače i rangira kao jedan od najpoznatijih u svetu.

"Za nedelju dana uspeli smo da uklonimo 11 tona kokaina sa tržišta", rekao je ovim povodom na konferenciji za novinare u Madridu Antonio Martinez Duarte, šef Centralne brigade jedinice za drogu i organizovani kriminal španske policije.

Naime, kako je objasnio, droga je stigla iz Kolumbije preko Ekvadora i pronađena je u kontejnerima koji su stigli u luke Vigo, u Galiciji i Valensiji. U prvoj operaciji policija u Vigu zaplenila je 7,5 tona kokaina skrivenog u smrznutim filetima tunjevine. Druga operacija, piše Euronews, bila je u Valensiji i rezultirala je zaplenom od 3,4 tone kokaina skrivenog u duplom dnu pomorskog kontejnera.

Profimedia

U ove dve akcije uhapšeno je ukupno dvadesetoro ljudi. Većina su bili Albanci, ali je među njima bilo i Kolumbijanaca, Dominikanaca i nekoliko Španaca uključujući i galicijskog preduzetnika koji je koristio svoj posao uvoza ribe da organizuje transport droge.

Duarte objašnjava da su se dve akcije odvijale odvojeno, ali da imaju neke sličnosti. 

"Veza između akcija je da ta da verujemo da iza svih tih organizacija leže ljudi koji su albanskog porekla", rekao je on ističući da mafija jugoistočne Evrope, Balkanski kartel, već duže vreme privlače pažnju evropske policije.

"Albanske mafije već neko vreme monopolizuju transport droge. Ne samo u Evropi, već i u Latinskoj Americi. Ove organizacije su se afirmisale u mestu porekla (Latinska Amerika) i kontrolišu transport droge od početka do kraja", dodao je on.

Prema rečima komesara Karlosa Gomeza, šefa Centralnog odeljenja za drogu, kontrola trgovine kokainom u Evropi se promenila.

"Prešli smo od hermetičkih, zatvorenih organizacija, poput starih kolumbijskih i meksičkih organizacija koje su kontrolisale ceo proces, do mnogo otvorenijih, atomizovanih, internacionalizovanih organizacija koje idu toliko daleko da stvaraju kriminalne zadruge za deljenje resursa“, objasnio je on.

Upozoravajući izveštaj o trgovini kokainom u svetu, Balkanski kartel vodeći

Inače, prema poslednjem izveštaju Agencije za borbu protiv narkotika i kriminala pri Ujedinjenim nacijama (UNODC) o kojem je Euronews Srbija ranije pisao, Severna Amerika i Zapadna i Centralna Evropa su i dalje najveće tržišne destinacije kokaina. 

Kao glavni igrači na evropskom tržištu kokaina ističu se grupe koje govore albanski, ali je, kako se ističe, primetan sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža koje čine akteri različitog etničkog porekla. Prema izveštaju UNODC-a, zahtevi za nabavku kokaina u svetu su sve veći, a gajenje biljke koke i proizvodnja kokaina bili su na rekodnim nivoima 2021. godine.

Za samo četiri godine, od 2013. do 2017, uzgoj se udvostručio, dostižući vrhunac 2018. godine, a nakon korone ponovo je došlo do naglog porasta 2021. godine. Paralelno sa tim i organi reda zaplenjuju veće količine kokaina, a poslednjih godina prisutan je trend rasta zaplena u većini regiona.

Prema UNDOC-u, iako kokain iz Latinske Amerike i dalje u najvećoj meri završava u Severnoj Americi i Centralnoj i Zapadnoj Evropi, brže rastu tržišta na jugoistoku starog konitinenta u koje ova Agencija svrstava Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, uključujući i Kosovo, koje je kao teritorija posebno razmatrano u izveštaju. Prognozira se da će uloga ovih zemalja Jugoistočne Evrope u trgovini kokainom verovatno nastaviti da raste.

Jugoistočna Evropa jedna je od ulaznih tačka za kokain namenjen prvenstveno evropskim tržištima. Na osnovu zaplenjenih količina čini se da se kokain sve više krijumčari preko Turske, čija se uloga ističe, pre svega, kao tranzitne zemlje, iako deo završava i na domaćem tržištu.
Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri trgovine velikim količinama kokaina u istočnoj Evropi, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o srpskim kriminalnim grupama, u izveštaju UNDOC-a navodi se da one obezbeđuju prisustvo u zemljama u kojima se proizvodi kokain.

"Posebno se čini da srpske kriminalne grupe imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom iz Ekvadora na Balkan", stoji u izveštaju. Srbija se, između ostalih zemalja, pominje i kada je u pitanju trgovina kokainom iz Kolumbije i Perua. Kako dodaju, srpske kriminalne grupe, ali i albanske, uglavnom snabdevaju i manje istražena tržišta u Istočnoj Evropi.

Kako funkcioniše Balkanski kartel i na koji način zarađuje?

Kriminalni kartel je sofisticarni savez višestrukih kriminalnih organizacija i ćelija koje dugo sarađuju i koje su pod vođstvom šefova u nekoliko zemalja. Mediji i agencije za sprovođenje zakona, uključujući i Evropol, često pominju dominaciju "Balkanskog kartela", kome glavni prihod dolazi od trgovine drogom, piše sajt Global initiative koji je nezavisna organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Naime, prema njihovim navodima, kriminalni kartel proizvodi, transportuje i distribuje drogu uz pomoć članova svojih organizacija širom sveta koje blisko sarađuju sa određenim kartelima. Takođe, njihov posao je i da peru novac od trgovine drogom. 

"Balkanski kartel" bi prema pisanju ovog sajta bio "veza krmimialnih organizacija iz Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije".

Organizacije imaju čvrstu hierarhijsku strukturu i svoje vođe, a indicije govore da oni nisu ujedinjeni već da sarađuju do određenong nivoa, dok se u nekom drugom nivou doživljavaju i kao suparnici.

Takođe, Global initiative piše da "Balkanski kartel" uglavnom deluje u svojevrsnoj "jugosferi" kriminala. Obično pokazuju atribute kriminalnih mreža koje su uključene u nezakonitu trgovinu robom, ali nemaju teritorijalnu kontrolu ili bilo koje druge karakteristike mafijaških grupa. Obično su transnacionalne i sarađuju preko granica etničkih grupa.

Takođe, prema pisanju Global initative, među njma postoji i suparništvo u vidu rivalstva, pa tako klan iz Crne Gore često kao svoje supranike gleda Albance.

Grupe sa Balkana su takođe efikasne i u radu sa kolegama van regiona, na primer dobro su povezane sa dobvljačima kokaina u Latinskoj Americi ili distributerima u Zapadnoj Evropi. Ukratko, većina organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu deluje u više kriminalih mreža.