Udarac za albansku mrežu krijumčara droge: U Italiji i Albaniji uhapšeno 59 osoba zbog dilovanja, kako su funkcionisali?

Početak ove godine obeležila je velika akcija evropske policije. Naime, italijanska i albanska policija preduzele su akciju protvi velike mreže koja se bavi trgovinom droge i koja deluje u obe zemlje. 

Uz podršku Jurodžast i Evropola tokom ove operacije uhapšeno je 59-oro ljudi, a u Italiji je još desetoro osumnjičenih podvrgnuto drugim merama opreza. U akciji su učestvovale i vlasti iz Nemačke, Velike Britanije i Španije.

Kako je Evorpol saopštio, mreža je uglavnom krijumčarila heroin, kokain, hašiš i marihuanu u Nemačku i Španiju koristeći automobile sa duplim dnom ili tajnim pregradama.

Prve istrage protiv albanske kriminalne grupe OKG, pokrenula je 2019. godine Kancelarija javnog tužioca u Firence – Okružna uprava za borbu protiv mafije. 

Od januara 2020. godine, italijanske i albanske vlasti Specijalne strukture za borbu protiv korupcije (SPAK) u Tirani kontaktirale su Agenciju Evropske unije za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa (Eurojust) radi koordinacije prekogranične pravosudne saradnje protiv OKG. 
Pravosudnu saradnju Evrope i Albanije olakšava Jurodžast (Eurojust), jer je to jedna od 11 zemalja van EU koja ima tužioca u Agenciji. 

Na zahtev italijanskih i albanskih vlasti, Jurodžast je podržao stvaranje namenskih zajedničkih istražnih timova između Javnog tužilaštva u Firenci i SPAK-a i pružio finansijsku, logističku i operativnu podršku operacijama.

Prošle godine, 21 osumnjičeni je uhapšen u prvoj policijskoj akciji protiv iste organizovane kriminalne grupe i tom prilikom je zaplenjena droga u vrednosti od 2,7 miliona evra.

Eksperti Evropola takođe su pružili opsežnu analitičku podršku i ekspertizu o albanskom organizovanom kriminalu, omogućavajući identifikaciju ključnih meta i mapiranje njihovih kriminalnih aktivnosti širom Evrope. 

Dva službenika Evropola bila su raspoređena na terenu u Albaniji i Italiji tokom dana akcije da podrže nacionalne vlasti u njihovim istražnim merama.

"Droga sakrivena u pošiljkama tunjevine": Još jedna velika akcija bila u decembru - među uhapšenima najviše Albanaca

Ovoj akciji prethodila je još jedna velika akcija evropske policije koja se desila u decembru prošle godine. I tada su u fokusu bili zaplena i hapšenje zbog dilovanja drogom.

Španska policija je tada u dve odvojene akcije aplenila čak 11 tona kokaina koji su se nalazili u pošiljkama tunjevine iz Južne Amerike, a kako se navodi, za šverc ovog narkotika bio je zadužen Balkanski kartel.

Kako su svetski mediji tada prenosili, reč je o jednoj od najvećih zalena kokaina. Nadležni kažu da je inače saradnja kartela u Evropi i svetu jako razvijena, a Balkanski kartel se definiše kao jedan od najećih i najaktivnijih. Fokus im je usmeren ka Evropi, ali vremenom menjaju svoj obrazac delovanja.

Šef Centralne brigade jedinice za drogu i organizovani kriminal španske policije Antonio Martinez Duarte rekao je ovim povodom da većina ljudi koje hapes u ovim akcijama jesu albanskog porekla, pored Kolumbijanaca, Dominikanaca i Španaca.

"Veza između akcija je da ta da verujemo da iza svih tih organizacija leže ljudi koji su albanskog porekla", rekao je on ističući da mafija jugoistočne Evrope, Balkanski kartel, već duže vreme privlače pažnju evropske policije

"Albanske mafije već neko vreme monopolizuju transport droge. Ne samo u Evropi, već i u Latinskoj Americi. Ove organizacije su se afirmisale u mestu porekla (Latinska Amerika) i kontrolišu transport droge od početka do kraja", dodao je tada on.

Komesar Karlos Gomeza šef Centralnog odeljenja za drogu, objašnjavao je kako inače ovi karteli deluju,  i naveo da se kontrola trgovine kokainom u Evropi se promenila.

"Prešli smo od hermetičkih, zatvorenih organizacija, poput starih kolumbijskih i meksičkih organizacija koje su kontrolisale ceo proces, do mnogo otvorenijih, atomizovanih, internacionalizovanih organizacija koje idu toliko daleko da stvaraju kriminalne zadruge za deljenje resursa", objasnio je.

Upozoravajući izveštaj o trgovini kokainom u svetu

Inače, prema poslednjem izveštaju Agencije za borbu protiv narkotika i kriminala pri Ujedinjenim nacijama (UNODC) o kojem je Euronews Srbija ranije pisao, Severna Amerika i Zapadna i Centralna Evropa su i dalje najveće tržišne destinacije kokaina. 

Kao glavni igrači na evropskom tržištu kokaina ističu se grupe koje govore albanski, ali je, kako se ističe, primetan sve veći nivo saradnje između kriminalnih mreža koje čine akteri različitog etničkog porekla. Prema izveštaju UNODC-a, zahtevi za nabavku kokaina u svetu su sve veći, a gajenje biljke koke i proizvodnja kokaina bili su na rekodnim nivoima 2021. godine.

Za samo četiri godine, od 2013. do 2017, uzgoj se udvostručio, dostižući vrhunac 2018. godine, a nakon korone ponovo je došlo do naglog porasta 2021. godine. Paralelno sa tim i organi reda zaplenjuju veće količine kokaina, a poslednjih godina prisutan je trend rasta zaplena u većini regiona.

Prema UNDOC-u, iako kokain iz Latinske Amerike i dalje u najvećoj meri završava u Severnoj Americi i Centralnoj i Zapadnoj Evropi, brže rastu tržišta na jugoistoku starog konitinenta u koje ova Agencija svrstava Tursku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju i zemlje bivše Jugoslavije - BiH, Crnu Goru, Hrvatsku, Severnu Makedoniju i Srbiju, uključujući i Kosovo, koje je kao teritorija posebno razmatrano u izveštaju.

europol.europa.eu

Prognozira se da će uloga ovih zemalja Jugoistočne Evrope u trgovini kokainom verovatno nastaviti da raste.

Jugoistočna Evropa jedna je od ulaznih tačka za kokain namenjen prvenstveno evropskim tržištima. Na osnovu zaplenjenih količina čini se da se kokain sve više krijumčari preko Turske, čija se uloga ističe, pre svega, kao tranzitne zemlje, iako deo završava i na domaćem tržištu.
Organizovane kriminalne grupe sa Balkana glavni su akteri trgovine velikim količinama kokaina u istočnoj Evropi, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o srpskim kriminalnim grupama, u izveštaju UNDOC-a navodi se da one obezbeđuju prisustvo u zemljama u kojima se proizvodi kokain.

"Posebno se čini da srpske kriminalne grupe imaju dugu aktivnost u trgovini kokainom iz Ekvadora na Balkan", stoji u izveštaju. Srbija se, između ostalih zemalja, pominje i kada je u pitanju trgovina kokainom iz Kolumbije i Perua. Kako dodaju, srpske kriminalne grupe, ali i albanske, uglavnom snabdevaju i manje istražena tržišta u Istočnoj Evropi.

Kako funkcioniše Balkanski kartel i na koji način zarađuje?

Kriminalni kartel je sofisticarni savez višestrukih kriminalnih organizacija i ćelija koje dugo sarađuju i koje su pod vođstvom šefova u nekoliko zemalja. Mediji i agencije za sprovođenje zakona, uključujući i Evropol, često pominju dominaciju "Balkanskog kartela", kome glavni prihod dolazi od trgovine drogom, piše sajt Global initiative koji je nezavisna organizacija civilnog društva sa sedištem u Ženevi.

Naime, prema njihovim navodima, kriminalni kartel proizvodi, transportuje i distribuje drogu uz pomoć članova svojih organizacija širom sveta koje blisko sarađuju sa određenim kartelima. Takođe, njihov posao je i da peru novac od trgovine drogom. 

"Balkanski kartel" bi prema pisanju ovog sajta bio "veza krmimialnih organizacija iz Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije, Srbije".

Organizacije imaju čvrstu hijerarhijsku strukturu i svoje vođe, a indicije govore da oni nisu ujedinjeni već da sarađuju do određenong nivoa, dok se u nekom drugom nivou doživljavaju i kao suparnici.

Takođe, Global initiative piše da "Balkanski kartel" uglavnom deluje u svojevrsnoj "jugosferi" kriminala. Obično pokazuju atribute kriminalnih mreža koje su uključene u nezakonitu trgovinu robom, ali nemaju teritorijalnu kontrolu ili bilo koje druge karakteristike mafijaških grupa. Obično su transnacionalne i sarađuju preko granica etničkih grupa.

Takođe, prema pisanju Global initative, među njma postoji i suparništvo u vidu rivalstva, pa tako klan iz Crne Gore često kao svoje supranike gleda Albance.

Grupe sa Balkana su takođe efikasne i u radu sa kolegama van regiona, na primer dobro su povezane sa dobvljačima kokaina u Latinskoj Americi ili distributerima u Zapadnoj Evropi. Ukratko, većina organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu deluje u više kriminalih mreža.