Švedska i Finska - dva nova NATO aduta: Šta njihovo članstvo znači za trku u naoružavanju Arktika i koja je uloga Kine?
Komentari31/05/2024
-19:56
Nakon pristupanja Švedske i Finske NATO alijansi, sedam od osam članica Arktičkog saveta boriće se na krajnjem severu planete protiv pretnje Rusije, koja je imala značajnu vojnu prednost poslednjih decenija.
Rusija je decenijama imala vojnu prednost na Arktiku, ali NATO se nada da bi nedavno pristupanje Švedske i Finske moglo da pomogne vojnom savezu da brzo uhvati korak.
Prema Međunarodnom institutu za strateške studije, Moskva ima "značajne" odbrambene sposobnosti dugog dometa koje "sigurno predstavljaju izazov" NATO-u na Arktiku. Prema izveštaju Reutersa i Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), osam od 11 podmornica koje Rusija ima i koje su sposobne da lansiraju nuklearno oružje dugog dometa nalazi se na arktičkom poluostrvu Kola.
Rusija je ispred ostalih arktičkih zemalja po militarizaciji regiona, rekao je za Euronews naučni saradnik Arktičkog instituta Nima Horami. Ipak, NATO zatvara ovaj jaz, dodao je on.
Kao ključni igrači u Arktičkom krugu, Švedska i Finska razvijaju svoje vojne i odbrambene sposobnosti protiv pretnji koje predstavlja susedna Rusija. Njihovo pristupanje NATO-u, u martu 2024. za Stokholm i aprilu 2023. za Helsinki, znači da je sedam od osam članica Arktičkog saveta, vodećeg međuvladinog foruma koji promoviše saradnju na Arktiku, u vojnoj alijansi. To uključuje Kanadu, Dansku, Finsku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Island, Norvešku, Rusiju, Švedsku i Sjedinjene Države.
NATO tek treba da izradi plan za uključivanje svoje dve najnovije članice u svoju arktičku strategiju, ali "Rusija se nalazi u nepovoljnom položaju zbog članstva sedam arktičkih država u NATO-u", rekao je Horami.
"Ovo članstvo im omogućava da razviju zajedničku percepciju pretnji na Arktiku, što zauzvrat olakšava bolju i bržu koordinaciju“, dodao je on. "NATO može da poboljša svoj stav i brže rasporedi svoje resurse, pojačavajući tako značajno svoje bezbednosno prisustvo na Arktiku".
Arktički region Švedske ključan za razvoj Evrope
Švedska i Finska su razvile "važne arktičke sposobnosti", rekla je za Euronews Sofi Arts, programski službenik German Marshall Fund for the United States. Stokholm povećava svoj budžet za odbranu i razmišlja o tome kako da poveća broj svog osoblja zbog ruske pretnje u regionu, rekla je Arts. Pre nego što su ušle u NATO, dve zemlje su radile sa saveznicima kao što je Norveška na svom razvoju na Arktiku, dodala je ona.
Švedska, Finska i Norveška su 2022. potpisale sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa posebnim fokusom na Arktik. Prema sporazumu, zemlje su se složile da ojačaju zajedničke operativne procese na krajnjem severu.
Arktički region Švedske bio je ključan za razvoj Evrope. Državna rudarska kompanija LKAB odgovorna je za oko 80 odsto železne rude u Evropi. Švedska takođe ima jedini kompleks za lansiranje orbitalnih satelita u EU, Esrange, koji približava evropski blok takmičenju u svemirskoj trci između Sjedinjenih Država, Kine i Rusije. Švedska stvara veliki centar za podatke u severnom delu zemlje. Facebook ima svoj centar podataka u Lulei od 2017.
Ipak, jedan od glavnih izazova za NATO jeste nedostatak svesti o situaciji na Arktiku zbog čega je alijansa izložena potencijalnim pretnjama, rekla je Arts. Jedno od velikih pitanja je "kako NATO može da integriše svoje snage i odbrambene planove u različitim scenarijima i domenima kako bi se uverio da stvara pristup bezbednosti od 360 stepeni", rekla je ona.
NATO mora da ostane "budan"
U oktobru 2023. godine, predsednik Vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, upozorio je na neposrednu pretnju koju predstavljaju Rusija i Kina u arktičkom regionu i pozvao alijansu da ostane "budna" za neočekivane poteze rivala.
"Pojačana konkurencija i militarizacija u arktičkom regionu, posebno od strane Rusije i Kine, je zabrinjavajuća. Led koji se topi na Arktiku stvara nove pomorske puteve koji bi olakšali kretanje velikih plovila i skratili vreme plovidbe. Ne možemo biti naivni i ignorisati potencijalno zle namere nekih aktera u regionu", rekao je admiral Bauer tokom Skupštine Arktičkog kruga.
Pored pretnji Rusije, Kina takođe traži svoj uticaj na krajnjem severu. Peking je sebe nazvao "skoro arktičkom državom" i pristao je da Moskva proširi svoj pristup. Saveznici su prošle godine najavili partnerstvo za promovisanje razvoja Severnog morskog puta, koji je jedan od primarnih brodskih puteva na Arktiku.
Kina i Rusija su takođe pokrenule zajedničke projekte proizvodnje prirodnog gasa na Arktiku, dajući pekinškom gigantskom tržištu tečnog prirodnog gasa (LNG) novi izvor gasa. Ratni brodovi dve zemlje su 2022. godine izveli zajedničku vežbu u Beringovom moru, koje razdvaja Aljasku i Rusiju.
U oktobru te godine, Norveška je podigla nivo vojne pripravnosti.
Za Liselot Odgard, višeg saradnika na Hadson institutu, pristupanje Finske i Švedske NATO-u imaće više koristi za Baltičko more nego za Arktik. Zbog geografskih faktora, druge zemlje kao što su Norveška i Danska imaju "legitimne odgovornosti patroliranja" u oblastima u kojima bi Rusi mogli da prošire svoj uticaj.
"Ruske nuklearne rakete koje su stacionirane na Arktiku će najverovatnije biti ispaljene kroz vazdušni prostor Grenlanda jer postoji tako malo nadzora nad tim vazdušnim prostorom. To znači da Danska treba da ima više mogućnosti za nadzor"“, rekla je Odgard za Euronews.
Prema Odgard, nijedna zemlja NATO-a nema brodove ojačane ledom sa protivvazdušnim i protivpodmorničkim sposobnostima. Ruske nuklearne podmornice, koje su u stanju da pokrenu napad do Severne Amerike, mogu da putuju od Barencovog mora do Grenlanda, a da ne budu otkrivene. „Ovo ostavlja velike praznine u odbrambenom stavu NATO-a“, rekla je Odgard.
Komentari (0)