Igre 
Udvostručena granica NATO i Rusije i promena bezbednosne slike Baltika: Kakve mogućnosti finska vojska donosi Alijansi?
Komentari04/04/2023
-19:07
Ispred sedišta NATO u Briselu od danas se vijori još jedna zastava - Finska je postala nova članica ovog vojnog saveza, i to u najbržem procesu prijema do sada. "Ovo je istorijski trenutak za nas", naveo je finski predsednik Sauli Ninisto, a šef Alijanse je poželeo dobrodošlicu Finskoj rekavši da je to "dobra stvar za bezbednost".
"Era vojnog nesvrstanosti u našoj istoriji se završila. Počinje nova era", rekao je finski predsednik Sauli Ninisto u saopštenju.
On je, međutim, dodao da „članstvo Finske nije potpuno bez članstva Švedske“, pošto su njihove prijave podnete zajedno kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Zahvalnost "saveznicima na poverenju" uputila je i odlazeća premijerka Finske Sana Marin.
Iako je njena partija, koja je glasno zagovarala NATO članstvo, izgubila na parlamentarnim izborima tokom vikenda, podrška pristupanju Alijansi bila je jasna širom finskog političkog spektra, navodi Euronews.
Saveznici pozdravili pristupanje Finske NATO
Generalni sekretar NATO je istakao da će Finska sada postati bezbednija zemlja, ali da će i Švedska biti sigurnija kao rezultat ulaska svog suseda u savez.
"(Ruski) Predsednik Putin hteo je ratom protiv Ukrajine da se NATO smanji. Dobio je upravo suprotno, NATO je veći", dodao je Stoltenberg.
Povezane vesti
Uazak Finske u NATO je potez koji radikalno menja bezbednosnu sliku baltičkog regiona i Arktika.
"Finskoj je potreban NATO, ali i NATO-u je potrebna Finska koja gleda u lice agresivnoj Rusiji", rekao je Džejmi Šej, bivši visoki NATO zvaničnik koji je sada saradnik Četam hausa za Glas Amerike i dodao: "Sada će kolektivna odbrana NATO protiv Rusije biti lakša zbog pristupa teritoriji Finske i zbog mogućnosti koje Finska donosi na sto".
Tanjug AP/Johanna Geron, Pool Photo via AP
Britanski državni sekretar za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Džejms Kleverli rekao je u saopštenju da će „današnji dan ući u istorijske knjige NATO-a kao odbrambene alijanse. 31 zemlja jaka, pozdravljamo Finsku za sto“.
„Rusija je mislila da će nas njena agresija podeliti. Umesto toga, mi smo čvršće povezani zajedno, odlučni u našoj odbrani principa slobode i vladavine prava“, dodao je on.
Premijerka Estonije Kaja Kalas je ulazak Finske u NATO opisala kao „monumentalnu bezbednost regiona Baltičkog mora i cele Alijanse“.
„Finska je sada članica NATO-a – ovo je dobra vest i pobeda za transatlantsku bezbednost. Sa Finskom naš odbrambeni savez raste sa snažnim prijateljem. Očekujemo i pristupanje Švedske koja ima našu punu podršku!“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u saopštenju da je „ponosan što može da dočeka Finsku kao 31. saveznika NATO-a”.
Povezane vesti
„Kada je Putin pokrenuo svoj brutalni rat agresije protiv naroda Ukrajine, mislio je da može da podeli Evropu i NATO. Pogrešio je. Danas smo ujedinjeniji nego ikad. I zajedno – ojačani našim najnovijim saveznikom Finskom – nastavićemo očuvanje transatlantske bezbednosti, odbranu svakog pedlja teritorije NATO-a i odgovorićemo na sve izazove sa kojima se suočavamo“, dodao je on, takođe ohrabrujući Mađarsku i Tursku da završe proces ratifikacije za Švedsku „bez odlaganja“.
Značajno je i to što članstvo Finske pomaže NATO-u da dominira Baltičkim morem, i da obezbedi nove rute sa snabdevanje. Analitičar Jan Kalberg, viši saradnik u Centru za analizu evropske politike je istakao da Finska donosi Alijansi u odbrani tankog pojasa norveške teritorije koja se graniči sa Rusijom.
"Do ovog trenutka, vazdušne snage NATO su zavisile od nekoliko norveških aerodroma koji bi mogli biti meta u ranoj fazi sukoba. Sada Finska doprinosi sa još baza", istakao je.
Povezane vesti
Poslednji parlament koji je ratifikovao ulazak Finske u NATO bio je onaj u Ankari, a nekoliko dana pre toga to je učinjeno i u Mađarskoj. Time su uklonjene sve prepreke za finsko članstvo, jer je za prijem nove zemlje neophodan jednoglasni pristanak svih članica.
Švedska, sa druge strane, i dalje čeka "pred vratima", jer Mađarska i Turska odbijaju da ratifikuju njen zahtev za članstvo.
AP/Czarek Sokolowski
Turska smatra da Švedska ne čini dovoljno kako bi isporučila kurdske grupe koje Ankara smatra terorističkim. U Budimpešti kao razlog za odugovlačenje navode kritike iz Švedske upućene Orbanovoj vladi, mada analitičari misle da će, kada Turska odobri članstvo, isto učiniti i Mađarska, prenosi Rojters.
A Alijansa se sada nada da će Mađarska i Turska ratifikovati prijem Švedske do sredine jula, kada će se lideri zemalja NATO-a okupiti u Viljnusu, u Litvaniji, na samitu, prenosi Euronews.
Udvostručena granica NATO i Rusije - šta vojska Finske donosi savezu?
Invazija Rusije na Ukrajinu zabrinula je mnoge zemlje u svetu i Evropi, a najviše one koje se nalaze u neposrednoj blizini, i sada moraju da razmišljaju o svojoj bezbednosti. Upravo zato, Švedska, a posebno Finska, podnele su zahtev za NATO članstvo.
Prva i osnovna stvar koja će se se promeniti finskim članstvom u Alijansi, jeste duplo duža granica između NATO i Rusije, jer Finska i Rusija dele granicu dugačku 1.300 kilometara.
Druga stvar, naravno, jeste to što je članstvom Finska dobila mogućnost da može da aktivira Član 5, odnosno kolektivnu odbranu prema kojoj bi sve zemlje NATO mogle da se uključe u odbranu jedne od članica ukoliko je neko napadne.
profimedia
Neophodno bi bilo da sve NATO članice jednoglasno potvrde da je zemlja koja zahteva aktivaciju Člana 5 zapravo pod napadom, i onda se obavezuju da će "preduzeti sve akcije koje smatraju neophodnim, uključujući i vojnu snagu, da se povrati i održi bezbednost Severnoatlantskog područja".
Važno je ovde napomenuti i da, dok Finska dobija mnogo veće bezbednosne garancije nego do sada, NATO dobija veoma dobro utreniranu vojsku.
Finska je jedna od zemalja koja, za razliku od mnogih članica Alijanse, nije smanjila izdvajanja iz budžeta za vojsku nakon Hladnog rata. Njena vojska je velika i dobro obučena, i konstantno se održava visok nivo spremnosti, prenosi Euronews.
Mina Alander iz Finskog Instituta za međunarodne odnose je rekla za Glas Amerike da je Finska jedna od retkih evrpskih zemalja kojia nikada nije prestala da se priprema za potencijalni rat.
"Finska sada ima 280.00 vojnika i ukupnu rezervu od 870.000 ljudi. Sa 1.500 sistema, Finska ima jednu od najvećih artiljerija u Evropi i konstantno ulaže u PVO", rekla je ona.
Mnogi vojni zvaničnici ističu iskustvo Finske u zimskim uslovima ratovanja, kao i planiranu kupovinu novih američkih aviona.
"Na kopnu su veoma sposobni, deluju u najtežim uslovima i podržani su snažnomartiljerijom“, rekao je visoki zapadni zvaničnik za AFP navodeći da se planira kupovina lovaca F-35.
Kada je počeo otklon od neutralnosti?
Da opreznost Finske nikada nije pala, svedoči i izjava koju je dao prošle godine finski podsekretar za spoljnu politiku i bezbednost Kai Sauer, a u kojoj navodi da je ta zemlja "već dugo realistična u vezi sa rizikom od konflikta".
"Postoji veoma visoka spremnost da se brani zemlja. Možda zvuči staromodno, ali to je posledica naše prošlosti i geografske pozicije", naveo je on za "Vašington post".
Uprkos tome što su formalno bile neutralne, i Finska i Švedska su ipak dugo na neki način sarađivale sa NATO i zapadnim partnerima u vojnom smislu.
Tokom Hladnog rata, NATO je sarađivao sa Švedskom, koja je dozvoljavala Alijansi da koristi njen vazdušni prostor. Sa druge strane, SSSR nikada zapravo nije ostavljao Švedsku na miru, a poznat je i slučaj iz 1981. godine kada se jedna sovjetska opdmornica nasukala na obale Švedske.
U najvećoj meri, ipak, stvari su se promenile nakon raspada SSSR, kada su Finska i Švedska odbacile tvrdnje o neutralnosti i umesto toga proglasile da su "vojno nesvrstane", što je mnogo uže određenje koje ne uključuje političku saradnju. Obe zemlje su se pridružile Evropskoj uniji 1995. godine.
Dalji odmak od Rusije desio se nakon aneksije Krima 2014. godine, kada su obe zemlje odlučile da zvanično sarađuju sa NATO, a konačna odluka o članstvu u Alijansi nastupila je upravo nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.
Iz Moskve stižu upozorenja
Rusija se, logično, protivi članstvu Finske i Švedske u NATO, i još otkako su te zemlje najavile da će podneti aplikaciju, zvaničnici iz Moskve upozoravaju da do toga ne bi trebalo da dođe.
"Kremlj smatra da je ovo još jedna eskalacija i da širenje NATO predstavlja pretnju našoj bezbednosti i interesima Ruske Federacije. Preduzećemo kontramere kako bismo osigurali sopstvenu bezbednost i taktički i strateški", upozorio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, istakavši da će Rusija odgovoriti onako kako smatra da treba, preneo je TASS.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je juče, nakon vesti o tome da će Finska i zvanično postati NATO članica, da će u odgovoru na to Rusija ojačati svoje vojne kapacitete u zapadnim i severozapadnim regionima.
"Ojačaćemo naš vojni potencijal u zapadnom i severozapadnom pravcu. Ukoliko se NATO snage i resursi rasporede u Finskoj, preduzećemo dodatne korake kako bismo osigurali rusku vojnu bezbednost", poručio je Gruško.
Upozorenja protiv članstva su, prošle nedelje, stigla i iz ruske ambasade u Stokholmu.
"Ako iko veruje da će to nekako poboljšati evropsku bezbednost, možete biti uvereni da će nove članice neprijateljskog bloka biti legitimna meta ruskih mera odmazde, uključujući vojne", navela je ruska ambasada na Fejsbuku.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Šojgu rekao je prošle godine da će Rusija preduzeti "adekvatne kontramere" u slučaju članstva Finske i Švedske u NATO, i da će formirati 12 jedinica i divizija u zapadnoj vojnoj oblasti, preneo je Rojters.
Komentari (0)