Novi izveštaj usled rastućih tenzija: Ima li NATO dovoljno PVO sistema da zaštiti istočnu Evropu od invazije?

Zemlje centralne i istočne Evrope mogle bi biti izuzetno ranjive u slučaju invazije zbog slabe vazdušne odbrane NATO-a, navodi se u novom izveštaju koji je objavio Financial Times.

Vojna alijansa ima nešto manje od pet odsto efikasnih protivvazdušnih sistema potrebnih da zaštite obližnje regione od ruskog napada, izvestio je u sredu FT pozivajući se na stručnjake koji su upoznati sa odbrambenim planovima NATO-a.

Jedan od zvaničnika NATO-a je za FT rekao da su "sposobnosti Alijanse i odbrambeni planovi poverljivi", ali je primetio da su zalihe PVO sistema "smanjene".

Isti zvaničnik, koji je hteo da ostane anoniman dodao je da je NATO uveren u činjenicu da njegovo odvraćanje od Rusije "ostaje snažno".

Inače, izveštaj FT dolazi usred pojačanih zabrinutosti da bi se NATO mogao naći u ratu sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu 2022.

U februaru je estonska spoljno-obaveštajna služba saopštila da očekuje "značajno povećanje ruskih snaga u blizini estonske granice u narednim godinama".

"Kremlj verovatno predviđa mogući sukob sa NATO-om u narednoj deceniji", saopštila je obaveštajna agencija.

Ruski lider Vladimir Putin nagovestio je u utorak da bi Rusija mogla da uzvrati evropskim zemljama koje pozivaju Ukrajinu da direktno napadne Rusiju.

"Dakle, ovi zvaničnici iz zemalja NATO-a, posebno oni sa sedištem u Evropi, u malim evropskim zemljama, treba da budu potpuno svesni šta je u pitanju", rekao je Putin novinarima.

"Oni treba da imaju na umu da su njihove zemlje male i gusto naseljene, što je faktor na koji treba da računaju pre nego što počnu da pozivaju na udare duboko u rusku teritoriju. Ova beskrajna eskalacija može dovesti do ozbiljnih posledica", dodao je.

Kriza eskalira u najopasniju fazu

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je najgori krah u odnosima sa Zapadom u poslednjih 60 godina, a kriza eskalira u, kako diplomate kažu, njenu najopasniju fazu do sada.

Ruska invazija punog obima na Ukrajinu izazvala je smrt desetine hiljada ukrajinskih civila, naterala milione da pobegnu u inostranstvo, a naselja i čitave gradove pretvorila u ruševine.

Rusija, koja već kontroliše 18 odsto Ukrajine, sada napreduje i otvorila je novi front u oblasti Harkova, što je izazvalo debatu na Zapadu o tome šta još može da uradi nakon što je Kijevu dala stotine milijardi dolara pomoći, oružja i obaveštajnih podataka.

Kako piše Reuters, čini se da su zapadni lideri i Ukrajina umanjili ruska upozorenja o riziku da dođe do šireg rata koji bi uključio Rusiju, najveću svetsku nuklearnu silu i NATO, najmoćniji svetski vojni savez predvođen SAD.

I visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj upozorio je juče da se Evropa suočava sa dva "brutalna rata" u blizini njenih granica i sa mnogo tenzija bi vrlo lako mogle izmaći kontroli.

Tanjug AP/Virginia Mayo

Borelj je, obraćajući se na kraju Šumanovog bezbednosnog i odbrambenog foruma u Briselu, upozorio da bi neke od tih kriza mogle da eskaliraju u veliku globalnu konfrontaciju "u vreme kada je svet postao multipolaran, a multilateralni sistem koji bi trebalo da održava mir je duboko oslabljen".

"Mi, Evropljani, suočavamo se sa dva brutalna rata u blizini naših granica i sa puno tenzija koje vrlo lako mogu da izmaknu kontroli – u Libiji, u Sahelu, na Zapadnom Balkanu, na Kavkazu, u Sudanu, na Rogu Afrike, na granicama (Demokratske) Republike Kongo, u Zalivu, u Južnom kineskom moru, u Južnoj Aziji, (i) bandama i narko kartelima u Latinskoj Americi i Centralnoj Americi", rekao je Borelj.

On je dodao da zna da je "geografija važna" i da su "ratovi koji su nam blizu važniji od ratova koji su daleko".

"Ali svi oni su međusobno povezani. Svaki rat, svaka kriza bilo gde utiče na bilo koje drugo mesto u svetu", poručio je Borelj i dodao da su ugrožena javna dobra, od cena energenata do slobode plovidbe.

"Zapaljiva" izjava Stoltenberga

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg dodao je "ulje na vatru" postojećim tenzijama kada je pozvao saveznike da povuku zabranu koja nalaže Ukrajini da ne sme koristiti oružje Alijanse za napade na vojne ciljeve na ruskoj teritoriji.

"Sada kada se vode mnoge borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu”, rekao je on u intervjuu za "Economist".

List navodi da je Stoltenbergova jasna meta, bila politika koju vodi predsednik SAD Džozef Bajden, a kojom on određuje ciljeve koje Ukrajina može da napadne američkim naoružanjem.

Tanjug/AP/Sergei Ilnitsky

Ubrzo se oglasio i ruski ministar Sergej Lavrov koji je izjavio da je Stoltenberg ovakvom izjavom "prekoračio svoja ovlašćenja".

"Sumnjam da generalni sekretar može da preuzme takvu odgovornost i da govori u ime članica bloka, kada se o toj temi razgovaralo u okviru NATO-a. Ne mislim na nivou sekretarijata i generalnog sekretara, već unutar bloka, koji uključuje zemlje članice, a on sprovodi njihovu volju. Mislim da je prekoračio svoja ovlašćenja”, kazao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, Stoltenberg, koji je dao takvu izjavu o udarima na rusku teritoriju, "već je bio pod opsadom samih članica NATO-a".

Međutim, Stoltenberg je u utorak takođe priznao da je NATO povećao svoju "budnost" usred povećanja "ruskih obaveštajnih aktivnosti" u zemljama članicama Alijanse.

Tanjug AP/Efrem Lukatsky

Upitan o nedavnim sumnjama u ruske sabotaže i pokušaje požara u skladištima, tržnim centrima i domaćinstvima širom zemalja EU i NATO, Stoltenberg se uzdržao od direktnog prebacivanja odgovornosti na Kremlj. Ali je zato jasno ukazao da Alijansa prati događaje i podvukao značaj krivičnih istraga na nacionalnom nivou.

"Videli smo povećanu rusku obaveštajnu aktivnost širom Alijanse, stoga smo povećali svoju budnost, imamo svoje službe koje pažljivo prate šta Rusi rade", rekao je on.

"Važno je da i nacije preduzmu mere hapšenjima i pravnim procesima koji su sada počeli u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Poljskoj i drugim zemljama", dodao je on.

Kako kaže, države saveznice moraju da budu spremne i dele obaveštajne podatke kako bi se suprotstavile različitim vrstama hibridnih akata koji imaju za cilj "podrivanje sposobnosti NATO saveznika da pruže podršku Ukrajini".