Skupoća bi mogla da odredi evroizbore u junu: "Jednom kada cene odu gore, nema nazad"

Komentari

Autor: Euronews Greece/T.T.

12/04/2024

15:59

Skupoća bi mogla da odredi evroizbore u junu: "Jednom kada cene odu gore, nema nazad" - Copyright AP Photo/Petros Giannakouris

veličina teksta

Aa Aa

Dva meseca neposredno pred evroizbore, ankete pokazuju da je glavna briga birača u Grčkoj upravo rast cena. Građani Grčke ne kriju razočarenje i nezadovoljstvo navodeći da će to i pokazati na evroizborima. Kako ističe jedan od anketiranih građana, jednom kada cene odu gore, nema nazad, a primećuje se da poskupljenja prevazilaze 30 odsto. I to ne samo u Grčkoj - uprkos naporima evropskih vlada i Evropske centralne banke, rast cena ostaje zastupljen u većini država.

"Naravno da će visoki troškovi života uticati na rezultate evroizbora. To će se negativno odraziti na našu vladu jer nije uradila ništa povodom rasta cena hrane i struje. Sada, vlada kaže da će pomoći poljoprivrednicima sa cenama đubriva. Međutim, do sada nismo videli ništa. Zbog toga će biti kažnjeni na evroizborima", kaže jedan od grčkih poljoprivrednika za Euronews Greece.

Grčka vlada pak, institira na tome da je za povećanje cena kriva geopolitička situacija. Pavlos Marinakis, portparol grčke vlade kaže da je problem poskupljenja proritetno pitanje za vladu i da je u rešavanje tog pitanja krenula "ciljanim intervencijama koje treba da ojačaju običnog čoveka u toj borbi".

Čak je i grčki premijer Kirjakos Micotakis u razgovoru za "Antenu" priznao da postoji problem.

"To ima više veze sa supermarketima i još više je fokusirano na inflaciju hrane, što smanjuje kupovnu moć Grka i raspoloživi prihod. Ovo je realnost koju ne možemo osporiti. To ne potvrđuju samo zvanični podaci, to potvrđuje svaki građanin koji ode u supermarket", rekao je on dodajući da je vlada uvela četiri mere koje imaju za cilj da obuzdaju cene, od kojih su dve privremene, a dve stalne.

Premda je stopa rasta u Grčkoj jedna od najviših u evrozoni, uvedene mere ne prave značajnu razliku kada su u pitanju sveukupni troškovi života. To dokazuje koliko je rast cena problematično pitanje za grčku vladu, ali i za građane koji će nezadovoljstvo neminovno pokazati na evroizborima.

"Svaka mera koju grčka vlada uvede za smanjenje cena je pozitivna. Ali, pitanje je da li donosi rezultate. Prema mom mišljenju, te mere nemaju uticaja na realnost", izjavio je za Euronews Greece Jorgos Kavatas, predsednik Panhelenskog saveza ugostiteljskih i srodnih profesija (POESE).

Ista pitanja muče i Kiprane

Predsednica Predstavničkog doma Kipra i predsednica stranke DISI, Anita Dimitriju u razgovoru za Euronews Greece potvrdila je da će jedno od dva glavna pitanja koja će presuditi glasove na evroizborima, svakako biti i kontinuirani rast cena.

Kako kaže, EU se u ovom trenutku suočava sa više teških pitanja, od kojih je najvažnije da se pozabavi odbranom principa i vrednosti i jačanjem demokratije koja je u ozbiljnom padu.

"Sama evropska demokratija potkopana je ekstremnim političkim izborima koji dovode u pitanje značaj same institucije", rekla je ona.

Kada je u pitanju rast cena, Dimitriju smatra da Evropski parlament mora da zauzme zajednički stav i odluči kako će krenuti u borbu.

"EU mora da dokaže da je bliska građanima u onome što ih se tiče, u onome sa čime se svakodnevno suočavaju. Glavno pitanje su pre svega migracije i to se tiče skoro svih zemalja članica. Stavljam to na prvo mestu jer ima veze i sa ekonomskim pitanjima, i sa svakodnevnim životom građana"

Ističe da je što pre potrebno da dođe do "debriselizacije" Evrope.

"Mora se prestati sa preispitivanjem svega. Građani treba da osete Evropu bliže sebi, a moramo da istaknemo i predsnosti našeg učešća u ovom projektu. Mnogo puta zaboravljamo koje su prednosti članstva u EU", rekla je Dimitriju.

Može li novi koridor da zadovolji Evropljane?

Prema poslednjim prognozama Evrostata, inflacija će se u EU tokom 2024. kretati na tri odsto, što će dodatno opteretiti ionako visoke troškove života, posebno cene hrane i doprineti nezadovoljstvu Evropljana. Napori EU da učini nešto, a posebno pre evroizbora, padaju u vodu sa svakom novom krizom, a trenutno ih je više - rat u Ukrajini, napadi Huta u Crvenom moru i napeti odnosi SAD i Kine.

"Sve krize, svaka sa svoje tačke gledišta, utiču na globalne trgovinske puteve", naglašava u razgovoru za Euronews Greece dr Dimitris Ralis, geleralni sekretar Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju.

"Teško je i ne bi bilo u redu da se krizama daje prioritet, naprotiv, sa svakom morate da se nosite u isto vreme. Sve se to - u krajnjoj liniji, pretvara u povećane troškove: transporta, bezbednosti i komunikacije. Sve to opterećuje troškove proizvodnje i transporta proizvoda, a naravno dolazi i do samog potrošača"

Do povećanja troškova života u Evropi došlo je pre svega zbog poremećaja u transportnim koridorima i lancima snabdevanja. Stoga, da bi se obezbedilo da prodavnice širom Evrope imaju proizvode u dovoljnim količinama i po pristupačnim cenama, neophodno je razviti nove transportne koridore između Azije i Evrope, objasnili su stručnjaci na 5. Balkansko-crnomorskom forumu održanom u Atini. To bi ujedno bilo i jedno od rešenja kojim bi EU podigla zadovoljstvo svojih stanovnika.

"Počeli smo da tražimo alternativne trasnporne koridore između Evrope i istočne Azije", rekao je za Euronews Greece Rengvi Huang, izvršni direktor Instituta za pojas i put i globalno upravljanje "Fudan".

Od tri alternativna koridora, smatra se da bi najpouzdaniji bio Srednji koridor koji prolazi kroz Crno more i u kojem Grčka može igrati odlučujuću ulogu.

Do tada, na međunarodnom nivou je zastupljena velika debata o tome da li će velike sile intervenisati u obuzdavanju inflacije u Evropi jer, kako stručnjaci smatraju, ako se ovaj trend nastavi u daljim mesecima, povećanje troškova biće dramatično i za džep Evropljana, ali za političare koji njome upravljaju.