Šarl Mišel o istraživanju Euronewsa: Demokratija, slobode i ljudska prava pod pritiskom i to ne samo unutar EU

Ekskluzivno istraživanje Euronewsa i Ipsosa koje je obuhvatilo skoro 26.000 ljudi u 18 zemalja koje predstavljaju 96 odsto stanovništva EU prvo je te vrste uoči evoizbora koji će se održati u junu i donosi više nego značajne podatke - sve veću podršku desnici i kolaps Zelenih i liberala uoči evroizbora u junu. Istraživanje je, između ostalog pokazalo i da 46 odsto ispitanika želi manji uticaj evropskih institucija poput Evropskog saveta, Evropske komisije, odnosno da se više moći prenese na nacionalne vlade.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel bio je gost Euronews sesije Globalni razgovoru u Briselu, te je tom prilikom prokomentarisao rezultate istraživanja i rekao da "ne može reći da je iznenađen".

- Ali, mogu da kažem da mnogi ljudi širom EU vrlo dobro znaju da kada smo imali krizu kovida 19, odgovor je bio na nivou Evropske unije. Isto i kada su nastupile energetska kriza, inflacija i drugi izazovi poput klimatskih promena - potrebno nam je više Evropske unije da koordiniramo akcije. I mislim da je pogrešno mešati stvari na nacionalnom nivou sa onim na nivou Evropske unije. Ako imamo snažne zemlje članice, imaćemo i snažnu Evropsku uniju i to osete svi naši građani, širom EU.

Jeste li zabrinuti zbog ozbiljnog zaokreta krajnje udesno, što se takođe vidi u istraživanjima javnog mnjenja i verujete li da će to imati uticaj na Evropski parlament kada je reč o nizu prava građana poput prava žena, prava radnika, imigracije?

- Da, istraživanja su istraživanja i neće biti prvi put u istoriji da ona pokažu neke greške. Hajde da sačekamo da vidimo šta će biti ishod ovih izbora. Ali, veoma je jasno da su naš demokratski model, fundamentalne slobode i ljudska prava pod pritiskom - i to ne samo unutar EU, već i pritisaka spolja. Zato ne smemo zaboraviti da bazični projekat mora da bude zasnovan na vrednostima, ali naši prinicipi moraju biti i da to isporučujemo. Naši građani očekuju to od nas, da im popravimo uslove života, da im garantujemo više prosperiteta, da inoviramo, kao i da im garantujemo više slobode i štitimo mir u Evropi.

Screenshot/Euronews

Kada je reč o tome, o miru u Evropi, pre neki dan ste rekli da “ako sada ne damo dovoljnu podršku Ukrajini da se suprotstavi Rusiji, mi smo sledeća meta”. E sad, čuli smo mi to puno puta u protekle dve godine, ali je trenutno na delu neka vrste urgencije. Recimo, španska ministarka odbrane je rekla da ljudi “ne shvataju u koliko smo velikoj opasnosti upravo sada”. Ali zašto vi to sada govorite, koje dokaze imate i na koje to akcije pozivate?

- Prvo, mora se govoriti istina ljudima. I mi se suočavamo s velikim izazovom oko te odluke. To što je Rusija izvela invaziju na Ukrajinu nije samo izazov za Ukrajinu, već za sve nas koji verujemo u fundamentalne principe, u demokratske principe. I potpuno sam ubeđen da ljudi vide Rusiju kao pretnju. I mislim da činimo ono što je neophodno. Mi smo na početku doneli jedinstvenu odluku da podržimo Ukrajinu i sankcionišemo i izvršimo pritisak na Rusiju. Ali, to nije dovoljno. Moramo da učinimo više i moramo da delujemo brže. I zato opet u Briselu imamo sednice Evropskog saveta i iznova pokušavamo da dogovorimo konkretne poteze kako bismo dostavili više vojne opreme Ukrajini, više finansijske podrške i pojačali pritisak na Rusiju. To je neophodno ako verujemo u mir i bezbednost - ali, i prosperitet. To su temeljna obećanja utemeljivača projekta Evropske unije.

Ali idete mnogo dalje od toga, vi tražite da se pređe na “ratnu ekonomiju”, u suštini da mobilišete sve sektore ekonomije širom Evrope. To je temeljna promena promena struktura društva.

- Da, potpuno ste u pravu i želim da učinimo više. Ako samo posmatramo poslednje decenije, ovaj evropski projekat je izgrađen na zajedničkim vrednostima i da moramo sarađivati za sveobuhvatan napredak. I to se pokazalo kao uspešan projekat. Mi smo tu mnogo uradili ako se uporedimo s ostatkom sveta. To je pod jedan. Ali, suštinski, možda to nije bio lak izbor da ne uzmemo u obzir naše međusobne odgovornosti u smislu sigurnosti i odbrane. To su dividende mira, ali i realnosti koje moramo branimo uz pomoć glasača. Zato je to prioritet. I sa ovim ratom koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine svi smo postali svesni da moramo da adaptiramo ekonomski model, da investiramo daleko više u našu industrijsku bazu za odbranu. Moramo baš na evropskom nivou da sarađujemo čvršće kako bismo ojačali naše sposobnosti u budućnosti. Moramo da štitimo našu bezbednost i sigurnost.

Zašto kažete da je ratna ekonomija potrebna sada? Je li to zbog situacije u Ukrajini koja je u pat poziciji i bez predvidivih značajnih napredovanja?

- Vi imate pogled na čitavu ovu stvar od pre dve godine. Štaviše, kada je ovaj rat počeo pre dve godine, mnogi od nas nisu verovali da će Ukrajina biti u stanju da se odupre i nismo verovali da ćemo mi biti u poziciji da budemo ujedinjeni, da jedinstveno delujemo. I verovatno smo iznenadili ne samo Putina, već i sami sebe. Ali, sve to sada više nije dovoljno. S jedne strane, mislim da je dobro što je Ukrajina uspela da se odupre i da odbaci ruski udar, ali to nije dovoljno da se preuzme više kontrole nad Crnim morem. Ali isto tako, i to nije tajna, Rusija je u vojnom smislu u daleko boljoj situaciji, pre svega kada je reč o municiji i vojnoj opremi i zato osećamo hitnost da obezbedimo više vojne opreme za Ukrajinu odmah, a ne za dve godine. Za dve godine će biti kasno. Zato podržavamo recimo, ovu inicijativu Češke i ja se zahvaljujem na odluci vlade Češke da predloži drugim vladama da zajednički kupuju vojnu opremu kako bi ona mogla brže da bude isporučena Ukrajini.

Screenshot/Euronews

Deo Vaše uloge, kao predsednika Evropskog saveta jeste da izgradite konsenzus oko  kompleksnih pitanja među zemljama članicama EU. Možemo da vidimo scene iz Gaze koje slamaju srca, a sve kao rezultat odgovora Izraela na teroristički napad Hamasa na Izrael 7. oktobra. Međutim, sada se izgladnjivanje koristi kao metoda ratovanja, rekao je Žozep Borelj, a tu je i strašan smrtni bilans poginule dece, stalan nedostatak medicinskih zaliha… Da li je EU oslabljena ovime? Nisu li ovde na delu dupli standardi, zašto nema dovoljno empatije prema palestinskim civilima kao prema ukrajinskim?

- Pre svega, vidim da smo i tu sve više i više ujedinjeni na nivou Evropske unije. Ali, morali bismo da kažemo istinu - odmah posle napada koji je pokrenuo Hamas, jedinstveno smo osudili Hamas. Međutim, imali smo određene poteškoće oko toga kako da to definišemo. Zašto? Zato što naše zemlje članice imaju svoje odnose prema Izraelu, prema Palestini i sve to ima svoju istoriju. Ipak, ono što je važno jeste da smo mi ostvarili ogroman napredak prema tom jedinstvu koje smo zasnovali na nekoliko fundamentalnih stubova. Prvo, humanitarni pristup - nijedan civil ne sme biti izostavljen i tu je EU sasvim jasna. To je neophodno i da bi EU bila kredibilna na međunarodnom nivou. Pod dva, moramo uraditi sve moguće da izbegnemo bilo kakvo regionalno širenje sukoba. Mislim na Liban i na Crveno more i to je od vrhunske važnosti za diplomatiju. I pod tri, mi smo u celosti na poziciji podrške rešenju o dve države. O tome se svih 27 država članica slaže i vrlo smo aktivni u nastojanju da što pre dođemo do mirovnih razgovora na čemu rade Žozep Borelj, šefovi država i vlada prema našim arapskim partnerima i Sjedinjenim Državama. Verujem da ćemo i na sledećim sastancima potvrditi jedinstvenu i važnu poruku.

Ali, da li vi verujete da postoje dupli standardi?

- Biću veoma iskren sa vama. Što se tiče kovida 19, bili smo jako dobri. Oko klimatskih promena postavljamo ton, a uspeli smo da ostanemo jedinstveni i oko Ukrajine. Za Bliski istok prihvatam kritike. Potrebno je više vremena jer različite zemlje imaju različite odnose sa jednima i drugima. Poslednjih meseci smo ostvarili određeni napredak. Istina je, bilo je zbunjujućih izjava nekih lidera država, a to je koristilo Putinu, koristilo je Kremlju da pothrani tu ideju o takozvanom licemerju Zapada. A istina je da puno radimo i sa zemljama Globalnog juga, u Africi i jugoistočnoj Aziji. I osećam da svi od nas očekuju da promovišemo međunarodno pravo, uključujući i na Bliskom istoku.