Samit lidera EU u "odlučujućem momentu": Nekoliko ključnih tema u fokusu, očekuje se i odluka o Bosni i Hercegovini

Lideri EU sastaju se u Briselu na dvodnevnom samitu, a glavne teme će biti odbrana, proširenje, migracije i spoljni poslovi. Evropa je pred odlučujućim momentom - poručio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivu šefovima država i vlada. Pitanje koje je značajno za region Zapadnog Balkana tiče se Bosne i Hercegovine jer se očekuje da na samitu bude doneta odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa tom zemljom.

Oči cele Evrope tokom naredna dva dana biće uperene ka Briselu gde se sastaju najviši zvaničnici država članica Evropske unije. O tome šta će biti ključne teme sastanka može se nazreti iz pisma Šarla Mišela koje je upućeno u 27 prestonica država članica EU.

"U trećoj godini ruske agresije na Ukrajinu suočavamo se sa odlučujućim momentom. Imperativ su hitnost u odlučivanju, intenzitet i nepokolebljiva odlučnost. Naš glavni zadatak je da brzo pružimo vojnu pomoć Ukrajinii, ali i brza nabavka i isporuka municije, kao što je to slučaj sa nedavnom inicijativom Češke”, naveo je Mišel.

Dodao je da na samitu lideri moraju da se fokusiraju na efikasnu primenu i sprovođenje sankcija protiv Rusije i na unapređenje napora na korišenju neočekivanog profita od zamrznute ruske imovine.

Osim toga, poručio je da će se samit fokusirati na odbranu, Bliski istok, i poljoprivredu.

"Moramo pomoći odbrambenoj industriji da pristupi privatnim i javnim fondovima i da smanji regulatorna opterećenja. Izgradnja strateški bezbednosnog načina razmišljanja zahteva snažno liderstvo i dobro razumevanje hitnosti pretnji sa kojima se suočavamo. Očekujem da će Evropski savet odgovoriti na te zadatke", napisao je Mišel.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Kada je reč o situaciji na Bliskom istoku, MIšel je napisao: "Zločini tokom napada 7. oktobra i rat koji je usledio zagazili su u nehumanost. Previše civila je stradalo. Previše nevinih života je ugroženo zbog katastrofalne huhmanitarne situacije u Gazi i rastuće gladi".

Poručio je da međunarodno pravo mora da bude u potpunosti poštovano, da je održivo primirje hitno potrebno da bi se zaštitili civili, da bi se omogučio bezbedan povratak talaca i da bi se osigurala dostava humanitarne pomoći.

Osvrnuo se i na proteste poljoprivrednika u Evropi rekavši da su oni izneli svoje brige jasno i glasno.

"Moramo odlučno da delujemo po pitanju izazova sa kojima se oni suočavaju. To znači sagledavanje dosadašnjeg rada i osiguranje da se napredak postigne bez odlaganja, naročito kada je reč o položaju poljoprivrednika u lancu snabdevanja hranom, ali i u pogledu fer konkurencije, kako na unutrašnjem tržištu, tako i na globalnom nivou", istakao je Mišel.

Ukrjaini hitno potrebna pomoć

Ono što je izvesno, to je da će i ovim samitom dominirati pitanje rata u Ukrajini. EU Observer piše da će evropski lideri pozvati da se poveća vojna podrška Kijevu, kroz zajedničku inicijativu ili kroz bilateralne sporazume između zemalja EU i Kijeva. Ukrajini su hitno potrebni PVO sistemi, municija i projektili.

Lideri su prethodno dogovroili reformu Evropskog instrumenta mirovne pomoći, odnosno povećanje fonda za pet milijardi evra.

Razgovori o odbrani će biti fokusirani na to da se smanji zavisnost EU od SAD, stavljajući akcenat na strtegiju i program investicija. Očekuje se da će se evropski lideri obavezati na povećanje izdataka za odbranu.

Međutim, pitanje koje je kontroverzno jeste odluka da se iskoristi ruska zamrznuta imovina, koja je prvobitno predviđena za obnovu Ukrajine, u svrhu kupoivine vojne opreme za Kijev. 

Dok se Nemačka sada zalaže za korišćenje sredstava u te svrhe, nekoliko članica EU i dalje nije raspoloženo da podrži tu ideju.

Trebalo bi da bude održana i video konferencija sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i ministrom spoljnih poslova Ukrajine Dmitrom Kulebom.

"Katastrofalna humanitarna situacija u Gazi"

Očekuje se i da lideri EU pozovu na momentalnu humanitarnu pauzu koja bi vodila ka održivom primirju u Gazi, piše u nacrtu zaključaka Samita u koji je EUobserver imao uvid.  

U tekstu se govori o "katastrofalnoj" humanitarnoj situaciji i ističe se rizik od gladi, ali i od regionalne eskalacije konflikta.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Takođe se očekuje da se apeluje na Izrael da se susdrži od planova za napad na Rafu u južnoj Gazi, gde je stacionirano oko 1,5 miliona ljudi. Lideri će osuditi i napad Hamasa od 7. oktobra i pozvaće na oslobađanje talaca.

Međutim, ono što može biti nezgodno za određene države članice jeste pitanje UNRWA (Agencija UN za palestinske izbeglice), zato što su se neke zemlje povukle iz finansiranja te organizacije zbog optužbi da je 12 zaposlenih u agenciji umešano u napade od 7. oktobra.  

Da li će Bosna i Hercegovina dobiti "zeleno svetlo"

Jedna od tema koja je značajna u poslednjih nekoliko samita jeste proširenje Unije. Pred liderima bloka je izbor da li da pokrenu naredne korake ka pristupanju Ukrajine i Moldavije ili da čekaju sa tim pitanjem dok se ne okončaju evropski izbori. Takođe, na stolu će biti i napredak Bosne i Hercegovine.  

Očekuje se da će pred najviše zvaničnike država članica EU stići pisani izveštaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini, ali i usmene ocene o Ukrajini i Moldaviji.  

Prema poslednjoj verziji nacrta zaključaka od 19. marta, u koju je uvid imao Euractiv, očekuje da će biti doneta odluka o otvaranju pregovora sa Bosnom i Hercegovinom.

Istraživanje Euronewsa: Značajan rast podrške desnici na evroizborima, proevropska koalicija opstaje "na mišićima" 

Inače, evropski lideri će na samitu morati da se pozicioniraju uoči predstojećih evropskih izbora u junu. 

Ekskuluzivno istraživanje koje je agencija Ipsos sprovela za Euronews je pokazalo da sve veća podrška krajnjoj desnici i kolaps Zelenih i liberala neće promeniti osnovnu aritmetiku za poslanike u Evropskom parlamentu. Ali ipak, pokazalo se da će podrška desnici, kako umerenoj tako i krajnjoj, verovanto porasti u narednom sazivu Evropskog parlamenta.

Istraživanje Euronewsa i Ipsosa obuhvatilo je skoro 26.000 ljudi u 18 zemalja koje predstavljaju 96 odsto stanovništva EU i prvo je te vrste uoči značajnih izbora koji će se održati u junu.