"Crna ovca" geopolitike: Estonci izneli zapanjujuće tvrdnje o planovima Kremlja, Nemačka u strahu od špijunaže

Strah kolektivnog Zapada i nepoverenje koje je vladalo prema Rusiji, a posebno je izraženo od njene invazije na Ukrajinu pre dve godine, dovelo je do niza novih optužbi na račun Kremlja. Dok Estonija tvrdi da ima podatke o tome da Rusija priprema oružani sukob sa Zapadom u narednoj deceniji, nemački političari su gotovo ubeđeni da Putin vrši špijunažu koristeći desničarsku partiju AfD. Francuska takođe tvrdi da je razoktrila novu mrežu ruske propagande koja je imala za cilj da smanji podršku Ukrajini u Evropi i utiče na rezultat evroparlamentarnih izbora.

Opravdan ili ne, strah Zapada povodom sledećeg koraka Rusije, bila je i tema Putinovog intervjua sa američkim novinarom Takerom Karlsonom. Rusija, koju kolektivni Zapad definiše kao "crnu ovcu" geopolitičkog poretka pak, tvrdi da nema takve namere. Ali, ono što ostaje misterija jeste da li je Putin stvarno govorio istinu ili su evropske obaveštajne službe zaista na pragu ozbiljnih pretnji koje dolaze iz Kremlja.

"Rusija u narednoj deceniji sprema obračun sa Zapadom"

Estonska spoljna obaveštajna služba objavila je u utorak izveštaj u kojem je navela da se Rusija priprema za "potencijalan oružani sukob sa zapadnim zemljama u narednoj deceniji".

"Prema mišljenju Kremlja, oni se ne bore samo protiv Ukrajinaca, već njihov izabrani put uključuje dugoročnu konfrotaciju sa celim kolektivnim Zapadom", rekao je Kaupo Rosin, šef estonskog tajnog tela, preneo je Politico.

Iako su šanse za vojni napad Rusije ove godine male, smatra Rosin, buduća bezbednost Evrope i granica Estonije zavisi od sposobnosti Ukrajine da odvrati rusku agresiju uz podršku saveznika.

U izveštaju se navodi značajan porast vojne proizvodnje Rusije, uključujući artiljeriju i oklopna vozila, što povećava sposobnost Moskve da nastavi borbu. Taj porast mogao bi da nadmaši proizvodnju Ukrajine osim ako Zapad ne eskalira proizvodnju i isporuku artiljerije, navode estonski obaveštajci.

Prema Međunarodnom institutu za strateške studije, Rusija bi mogla da zadrži sadašnji nivo angažovanja u Ukrajini još tri godine, uz ovaj tempo proizvodnje oružja.

Estonski obaveštajci su takođe označili veliku promenu u ruskoj vojsci: formiranje Lenjingradskog i Moskovskog vojnog okruga, usmerenih na Finsku koja je članica NATO-a. Takođe su napomenuli da Rusija planira da proširi svoju vojsku sa 1,15 miliona na 1,5 miliona pripadnika do 2026. u pripremi za potencijalni sukob sa NATO-om.

Tanjug AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je još u decembru izjavio da Evropa mora da pojača svoje bezbednosne i odbrambene sposobnosti kako bi se suočila sa pretnjom koju Rusija predstavlja. U januaru je takođe upozorio da bi sve ratoborniji ruski predsednik Vladimir Putin mogao da napadne NATO saveznike za manje od jedne decenije, a istog meseca Letonija, Litvanija i Estonija su se dogovorile da formiraju zajendičku baltičku odbrambenu zonu na svojim granicama sa Rusijom i Belorusijom.

I Georgita Vlad, načelnik Generalštaba Rumunije je ranije ovog meseca rekao da je "više nego uveren" da će politika predsednika Putina "eskalirati u bliskoj budućnosti".

Moskva je još pre Putinovog intervjua sa Takerom Karlsonom umanjila važnost upozorenja sa Zapada, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je odbacio strahove da se Rusija neće zaustaviti na Ukrajini, kao "apsurdne".

"Špijunaža preko AfD-a"

Dok je Pistorijus upozorio da bi Rusija mogla da eskalira sukob, nemački političari upozoravaju na jednu skoriju pretnju, odnosno špijunažu koju Kremlj sprovodi preko krajnje desničarske partije AfD.

"Za AfD, alternativa za Nemačku je autoritarna Rusija", rekao je juče u Berlinu političar Zelene partije Konstantin fon Noč dodajući:

"Moramo strahovati od toga da blizina poslanika AfD-a diktaturama poput Rusije, Kine, Sirije i Severne Koreje nije samo ideološka"

Poslanici su ovlašćeni da rukuju poverljivim informacijama čak i bez bezbednosnih provera, upozorio je Fon Noč koji je vođa poslaničkog kluba Zelenih i predsednik parlamentarnog odbora za reviziju. To se ne odnosi samo na odbor za odbranu, već i na druge odbore i tela Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta, kako kaže, takođe u pogledu "potencijalnih špijunskih aktivnosti".

Tanjug AP/Bernd von Jutrczenka/dpa via AP

Političar zadužen za odbranu konzervativne opozocione stranke CDU, Reberih Kizeveter, takođe je rekao da AfD "u Nemačkoj deluje kao prudžena ruka Rusije" i kao oruđe hibridnog ratovanja.

"Ne može se isključiti da poslanici ili njihovo osoblje koje imaju pristup bezbednosnim informacijama takođe prenose takve informacije", rekao je on i napomenuo da postoje indicije da ruska ambasada "širi propagandu AfD-a".

"Potencijalna špijunaža se ne može isključiti u tom pogledu i može se sprečiti ili zaustaviti samo svešću i kontrolom obaveštajnih službi", zaključio je Kizeveter.

"Propaganda protiv Ukrajine i evroizbora"

Da istovremeno jača i ruska propaganda tvrdi i Francuska koja navodi da je otkrila "mrežu" automatskih naloga, trolova i lažnih vesti sa desetine sajtova koji su regrutovani od strane široke mreže "struktuisane i koordinisane ruske propagande" iz Kremlja, piše Economist.

Economist je citirao izveštaj VIGINUM-a, francuske vladine agencije koja se fokusira na digitalne smetnje iz inostranstva, a koji naglašava da se mreža sastoji od najmanje 193 veb sajtova, koji "ne proizvode primarni sadržaj, već reemituju publikacije uglavnom sa ruskih ili ruski nastrojenih naloga na društvenim mrežama, ruskim novinskim agencijama i zvaničnim sajtovima organizacija ili tela".

Navode i da je ruska "tradicija" ove vrste tehnike dezinformisanja preko interneta duga i datira najmanje od 2014. godine. Tada je cilj ruskih "botova" bio da opravdaju invaziju na Krim. Deceniju kasnije, ruske metode i tehnike su se znatno poboljšale, a Moskva je, prema pisanju Economista, spremna da pokrene još veću kampanju.

VIGINUM kaže da je otkrio pripreme za kampanju deziformacija koja je targetirala Francusku, Nemačku, Poljsku i druge evropske zemlje, kao i da su te pripreme vezane za drugu godišnjicu početka rata u Ukrajini i evropske izbore u junu.

Tanjug/AP Photo/Alexander Zemlianichenko

U izveštaju se navodi da su veb stranice napravljene da šire "obmanjujući ili lažni" sadržaj o ratu u Ukrajini na internetu i društvenim medijima sa ciljem da se podriva podrška Ukrajini u Evropi.

Inače, prošlog novembra, francusko minsitarstvo spoljnih poslova osudilo je "operaciju ruskih digitalnih smetnji" koja je distribuirala fotografije Davidovih zvezda isklesanih na zidovima u pariskom kvartu u pokušaju da se podstaknu unutrašnje tenzije u Francuskoj ubrzo nakon što je počeo rat u Izraelu.

VIGINUM je otkrio mrežu od 1.095 botova na mreži X, koji su objavili 2.589 podstova. Ta mreža je bila povezana sa ruskim onlajn klasterom za koji se veruje da je kriv za "kloniranje" veb sajtova zapadnih medija radi širenja lažnih vesti.

A šta kaže Putin o napadu na zemlje NATO-a?

Ruski predsednik je u nedavnom razgovoru sa novinarom Takerom Karlsonom rekao da će se Rusija boriti za svoje interese "do kraja", ali da nema interes da širi svoj rat u Ukrajini na druge zemlje kao što su Poljska i Letonija. On je rekao da su zapadni lideri shvatili da je nemoguće naneti strateški poraz Rusiji i da se pitaju "šta dalje".

Upitan da li može da zamisli scenario po kojem bi poslao ruske trupe na Poljsku, članicu NATO-a, Putin je odgovorio:

"Samo u jednm slučaju - ako Poljska napadne Rusiju. Zašto? Zato što nemamo interesa za Poljsku, Letoniju ili bilo koju drugu zemlju. Zašto bismo to radili? Jednostavno ne postoji interes"

Tanjug AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin

On je takođe rekao da SAD moraju da brinu o hitnim domaćim pitanjima, kao i da bi bilo bolje da "pregovaraju" sa Rusijom oko Ukrajine.

"Zar nemate pametnija posla?", upitao je Putin - "Imate probleme na granici, probleme sa migracijama, javnim dugom. Zar nije bolje da pregovarate sa Rusijom"