Igre 
"Vin-vin" situacija: Upornost Đorđe Meloni i Makronovo gostoprimstvo bili ključni da Kijev dobije novac ali ne za oružje
Komentari02/02/2024
-12:06
Mađarski premijer Viktor Orban podržao je u četvrtak dogovor o paketu pomoći Ukrajini u iznosu od 50 milijardi evra. Iako se nagađalo da bi Orban na jučerašnjem sastanku Evropskog saveta opet mogao da blokira briselski dogovor, sastanak je trajao svega sat vremena, nakon čega je objavljeno da su dogovor podržale sve zemlje članice. Prema oceni analitičara, nekoliko je razloga zbog kojih je Orban odlučio da ovog puta da svoj doprinos evropskom jedinstvu, međutim, sve je više uverenja da su ključnu ulogu u "ubeđivanju" mađarskog premijera odigrale njegove kolege - italijanska premijerka Đorđa Meloni i francuski predsednik Emanuel Makron.
Odluka koja je donesena u četvrtak u Briselu bila je ključna za čelnike EU koji su sa jedne strane želeli da pokažu podršku Ukrajini, a sa druge da dokažu da su i dalje u stanju da "obuzdaju" mađarsko protivljenje. Pre samog sastanaka, lideri EU sugerisali su da bi, iako je dogovor bez Mađarske moguć, to signaliziralo Rusiji na nedostatak evropskog jedinstva.
Zanimljiva je, međutim, uloga koju je imala Đorđa Meloni. Kako je preneo Politiko, ljudi bliski Meloni rekli su da je ona započela svoj takozvani "diplomatski rad" pre nekoliko meseci, da je održavala razgovore i sastanke na kojima su učestvovali razni ministri i zvaničnici, čak i pre nego što 27 čelnika nije uspelo da postigne dogovor o pomoći Ukrajini u decembru. Ove nedelje je Meloni takođe podržala svoje napore, razgovarajući sa Orbanom preko telefona, sastavši se sa njim u otmenom briselskom hotelu Amigo na sat vremena razgovora i ponovo u četvrtak ujutru pre početka samita.
Profimedia
Italijanska agencija ANSA navela je da je kabinet italijanske premijerke "veoma zadovoljan" zbog toga što je na vanrednom samitu EU sporazum postignut jednoglasno jer se to "nije očekivalo".
U sredu uveče francuski predsednik Emanuel Makron takođe se sastao sa Orbanom, nakon što je nedeljama pokušavao da "izgradi mostove" sa njim. Ranije ove godine pokušao je da pridobije mađarskog čelnika tokom ručka u Jelisejskoj palati. Tokom tog ručka Makron je zamolio Orbana da podeli svoju viziju kako bolje integrisati istočne zemlje EU.
Makron je, kako navodi Politiko, odigrao ključnu ulogu u ovim pregovorima, navode diplomate koje su ostale enonimne.
"Nikad nije želeo da antagonizuje Orbana, već je želeo da ga pridobije za sebe. To je pristup koji se danas isplatio", rekao je izvor blizak francuskom predsedniku.
Profimedia
Povezane vesti
Ove "diplomatske ofanzive" omogućile su predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu da odmah započne samit objavom dugo očekivanog dogovora. Mišel je preskočio formalnosti, brzo izlažući detalje sporazuma sa Orbanom. Mađarska je razvoj situacije predstavila kao "pobedu" Budimpešte.
Da li je došlo do "vin-vin" situacije?
Govoreći za Euronews Srbija, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) rekao je da je nekoliko stvari dovelo do toga da se mađarski premijer "ubedi" da se priključi pomoći Ukrajini.
"Prva stvar, glavni Orbanov uslov između ostalog je bilo i odblokiranje onoga što je Mađarskoj bilo blokirano, a to su bila sredstva iz strukturnih fondova. U jednom momentu mu je odblokirano 11 milijardi i to je ono što je bilo ključno. S druge strane, u poslednjih nekoliko dana bili su vrlo intenzivni pregovori između Orbana i Đorđe Meloni, italijanske premijerke, koji su očigledno urodili plodom. Takođe, jedan od Orbanovih uslova takođe je bio, što se tiče same pomoći Ukrajini, da ove tranše godišnje koje idu budu predmet revizije, ali da se svake godine donosi odluka koja bi takođe trebala usvajati jednoglasno. To bi za samu Evropsku uniju predstavljalo potencijalno jako veliki problem, zato što će doći neki novi lideri koji će biti u Evropskom savetu, tako da je postala mogućnost da u nekoj sledećoj iteraciji ne samo Orban, već, na primer Gert Vilders iz Holandije, koji je verovatno i sledeći premijer, takođe blokira pomoć Ukrajini. Dakle, ovo nije 50 milijardi odjednom, nego to ide u godišnjim tranšama", rekao je Novaković.
Zanimljivo je da i jedni i drugi govore o takozvanoj "vin-vin" situaciji. Orban tvrdi da je zadovoljan jer, kako kaže, mađarski novac "neće završiti u Ukrajini".
"Ja mislim da je to izjava za unutrašnju upotrebu. Nisam upoznat do kraja kako je to strukturirano, ali u principu, ako je nešto budžet Evropske unije, to je zajednički novac i sigurno će neka kontribucija ići tamo. Ali u svakom slučaju treba opet imati na umu da ovo nisu pare za rat, odnosno za vojne napore Ukrajine, već za održavanje njihove administracije tokom sledeće četiri godine. Dakle, civilne uprave, pošto je ukrajinska ekonomija pod jako velikim pritiskom zbog samog rata", dodao je Novaković.
Profimedia
Kada je reč o jedinstvu u Evropskoj uniji, Novaković istiće da se signalizira da je EU i dalje odlučna da pomaže Ukrajini bez obzira na prilično lošu situaciju na frontu, te da će u nekom budućem periodu to nastaviti da radi.
"Videtćemo kako će biti nakon ovog celog niza izbora koji će se održati u EU, posebno na zapadu, i da li će ovakva odluka biti preispitivana. Mada u principu ovaj deo budžeta sad kad je usvojen se verovatno neće menjati u toku sledeće četiri godine", napomenuo je on.
Povezane vesti
Kako je dodao, ono što su do sada bili uslovi prema Mađarskoj su donekle olakšani i to se vidi po objašnjenjima kako je Mađarskoj odblokirana pomoć, odnosno sredstva iz strukturnih fondova.
"Same reči su ublažene u tom kontekstu, ali kako će se to sve sprovoditi u praksi nakon ovoga je veliko pitanje. U svakom slučaju Evropskoj uniji nikako nije odgovaralo da oni primene član 7, odnosno da Mađarskoj privremeno ukinu prava glasanja u Savetu EU iz prostog razloga, zato što je to nuklearna opcija i otvara mogućnost, u stvari, unutrašnjeg sukoba u budućnosti, a svakako pitanje je i kako bi sama, između ostalog, Slovačka glasala, odnosno da li bi ona podržala ovaku odluku protiv Mađarske. Tako da, u principu, ovo je jedan, verovatno, najsrećnji ishod i ponovno dokaz da kultura kompromisa, koja vlada u Europskoj Uniji, je i dalje živa i zdrava", napomenuo je Novaković.
Komentari (0)