Igre 
"Proces može da se zaustavi na pola puta": Orban napustio salu pred glasanje o Ukrajini, šta blokada pomoći znači za EU?
Komentari15/12/2023
-20:02
Na istorijskom samitu Evropskog saveta donesena je odluka o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, dok je Gruziji dodeljen status kandidata za članstvo. Reči je bilo i o Bosni i Hercegovini, koja će, kako je rekao predsednik Saveta Šarl Mišel, otpočeti pregovore onda kada bude postignut neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo. Međutim, pored ovih važnih odluka, danas u fokusu je jedna druga tema - Mađarska. Mađarski premijer Viktor Orban odustao je od veta na otvaranje pregovara sa Ukrajinom, ali je neposredno pre glasanja izašao iz sale, čime je praktično obezbedio konsenzus među članicama. Samo nekoliko sati kasnije, Mađarska je blokirala 50 milijardi evra pomoći Evropske unije namenjene Kijevu.
Vlada u Budimpešti neće podržati novi paket pomoći Evropske unije Ukrajini sve dok EU ne isplati sva sredstva namenjena Mađarskoj koja je zamrznula Evropska komisija, izjavio je danas mađarski premijer Viktor Orban.
Orban je nedeljama insistirao da će blokirati otvaranje pregovora sa Kijevom, za šta je bilo potrebno jednoglasno odobrenje država članica. U nameri da ga spreči u tome, Mišel je čak nedavno posetio Budimpeštu. U potezu koji su kritičari opisali kao mito, Evropska komisija je odrmzla oko 10 milijardi evra namenjenih Mađarskoj, tvrdeći da je zemlja uspešno završila reforme pravosuđa.
Orban jeste na kraju popustio, ali, kako je kasnije rekao, Mađarska i dalje može da zaustavi proces otvaranja pregovora. Kako piše Politiko, nakon tri sata zastoja u pregovorima lidera Evropske unije o početku pregovora o članstvu Ukrajine, nemački kancelar Olaf Šolc predložio je premijeru Mađarske da napusti prostoriju kako bi razgovori mogli da se nastave, uz reči: "Možda da popijete kafu ispred".
Šolc je svoj predlog lideru Mađarske izneo ispred kolega okupljenih na samitu EU, nakon čega je Orban napustio salu, otvorivši put istorijskoj odluci Unije da otvori pregovore s Kijevom, prenosi Politiko.
"Ovo je loša odluka, nije trebalo krenuti u ovom pravcu, savest Mađarske nije opterećena ovom lošom odlukom, a proces može da se zaustavi na pola puta. Osam sati sam ih ubeđivao da to ne rade. Tražili su da ih ne opstruišem", rekao je on i naveo da nije želeo da učestvuje u donošenju te odluke, pa je umesto toga izašao kad je glasano.
Kako piše Gardijan, dani neizvesnosti kakva će biti odluka Evropskog saveta istakli su da, uprkos svemu, Orban predstavja "usamljenu figuru" na evropskoj sceni.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo, File
Povezane vesti
"Orban je postigao ono što se očekivalo. On se samoizolovao, po sopstvenom izboru", rekao je neimenovani visoki diplomata EU.
Ipak, obračun Brisela sa Orbanom poslužio je kao podsetnik na težak put koji je pred EU dok se blok priprema za proširenje. Spekuliše se da bi Orban mogao da se kladi na dobar učinak evropske krajnje desnice na izborima uskoro, čekajući vreme kada bi za stolom moglo da sedne još lidera istomišljenika. Blok se već suočava sa pitanjima kao što su vladavina prava i spoljnopolitičke razlike u zemljama kao što je Mađarska, a mnogi lideri priznaju da bi EU morala da se reformiše interno pre nego što dođe do proširenja.
Saveznici "izneverili" Ukrajinu
Iako je jasno da proces pridruživanja Ukrajine može da potraje godinama, u Kijevu odluku Evropske unije da započne pregovore vide kao preokret.
"To toliko znači ukrajinskom narodu. Učinili smo sve da se to dogodi", rekao je jedan ukrajinski zvaničnik, prenosi Gardijan.
Uzbuđenje je, međutim, splasnulo već tokom večeri, pošto je stigla vest da je Mađarska blokirala paket finansijske pomoći. Orban je tvrdio da Ukrajina ne bi trebalo da dobije tako velike sume novca iz budžeta EU jer nije deo bloka. Međutim, drugi lideri uveravaju Kijev da bi mogli da usmere pomoć Ukrajini van budžeta EU, ako Mađarska i dalje rampu bude držala spuštenom.
Za neke ukrajinske i zapadne zvaničnike koji blisko sarađuju sa Kijevom, ova epizoda sa Mađarskom je samo najnoviji dokaz da se konačno dešava ono čega su se najviše plašili - umor prema Ukrajini.
Ukrajinska političarka Kira Rudik rekla je da su Ukrajinci "zaista bili ushićeni" nakon vesti o pregovorima o članstvu u EU, rekavši da to pokazuje da "Ukrajina sada ima budućnost". Ali ona je rekla da je osećaj sada "gorko-slatki" zbog blokiranja finansiranja, što je nazvala "ogromnom frustracijom".
Povezane vesti
"Nemoguće je imati evropsku budućnost bez pobede u ratu", rekla je ona za BBC.
Pavković: Jasan signal da EU otvara svoja vrata
Ukrajina i susedna Moldavija su podnele zahtev za pridruživanje EU nakon što je Rusija pokrenula invaziju u punom obimu na Ukrajinu u februaru 2022. Obe zemlje su dobile status kandidata prošlog juna, dok je Gruzija tada stavljena na čekanje.
Miloš Pavković iz Centra za evropske politike kaže za Euronews Srbija da je jučerašnja odluka Evropskog saveta bila očekivana, ali da kao novina dolazi dodeljivanje statusa kandidata Gruziji.
Povezane vesti
"U nekom trenutku se pojavio potencijalni veto Mađarske, međutim on je prevaziđen. Pre svega zato što Mađarska koristila institut takozvane konstruktivne uzdržanosti, što je prvi put koristi, pogotovo u kontekstu politike proširenja. Dakle, Mađarska je izašla i nije glasala i omogućila da se konsenzus preostalih 26 članica omogući. Ono što možda dolazi kao novina jeste status kandidata Gruziji, s obzirom na to da je prošli put Gruziji nije odobren status kandidata, pre svega sa aspekta saradnje i spajanja politika u Evropskoj uniji. Sada vidimo da je doneta jedna politička odluka EU, da se i Gruziji dodeli status kandidata, a otvoreni su pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom. Što je jasan signal da EU ide kra proširenju i da otvara svoja vrata", rekao je on.
Govoreći o Mađarskoj, Pavković ističe da je jedna od tačaka ovog samita bila i reviziija višegodišnjeg finansijskog okvira, tako da veruje da će Savet nastaviti da razgovara dodatno o reviziji budžeta i da će se onda u okviru toga naći rešenje i u slučaju dogovora sa Mađarskom.
"Pretpostavljam da je problem Mađarske zapravo to što su neka sredstva zamrznuta za Mađarsku zbog nepoštovanja vladinih prava i da će onda to biti deo pregovora da se zapravo odmrznu Mađarskoj kako bi se omogućila i ova tranzicija za Ukrajinu", dodao je on.
Šarl Mišel je napisao da će EU početi pregovore i sa Bosnom i Hercegovinom kada bude postignut neophodan stepen usaglašavanja sa kriterijumima za članstvo. Pavković ističe da je tu reč o 14 ključnih prioriteta koje je prethodna EK formulisala još 2009. godine.
A kada je reč o narednoj fazi posle ovog samita, Pavković ističe da se očekuje organizovanje prve međuvladine konfeencije sa Moldavijom i Ukrajinom, ali da proces otvaranja i zatvaranja pregovora može dosta dugo da traje i da se to vidi na primeru i Srbije i Crne Gore.
"Ne treba imati dileme i ne treba se zavaravati da će i Ukrajina i Moldavija brzo ili brže od Zapadnog Balkana završiti taj proces. Tako da, to je ono što će trajati dosta dugo, posebno imajući u vidu da i Moldavija i Ukrajina imaju slične probleme kao i Srbija, a to su teritorijalni sporovi, nekontroliranje čitave teritorije, secesije i tako dalje. To će dodatno opteretiti njihov proces pristupanja, pogotovo dok traje rat u Ukrajini, ne očekujemo neke velike i brze progrese same Ukrajine", zaključio je Pavković.
Ćerimagić: Pred BiH 14 ključnih prioriteta koji uključuju puno teških pitanja
Govoreći o jučerašnjoj odluci Evropskog saveta, Adi Ćerimagić, analitičar Inicijative za evropsku stabilnost iz Berlina, kaže da sve što se dešavalo u poslednja 22 meseca od kada su Ukrajina, Moldavija i Gruzija podnele zahtev za članstvo u EU, pokazuje da EU veruje da ima interes to da gura, odnosno da ide politikom proširenja.
"I kada zemlje kandidati to isto žele, onda je moguće stvoriti dinamiku u kojoj zemlje kandidati provode reforme i zahvaljujući dobronamernom i zaista ogromnom podrškom Evropske komisije, moguće doći do trenutka da se kaže da su zemlje sprovele određene reforme i da onda, bez obzira na sve prepreke, uključujući ovu jučerašnju Mađarske, je moguće prevazići zato što je u interesu većeg dela zemalja članica Evropske unije da se taj proces gura napred. To je nešto što u slučaju zemalja Zapadnog Balkana već dugo, nažalost, ne postoji", rekao je on.
Kada je reč o BiH, Ćerimagić kaže da se radi se o jednom paradoksu.
"Ono gde je u stvari Evropska unija napravila grešku prema BiH, a puno je grešaka u poslednjih nekoliko decenija, u odnosu prema Ukrajini i Moldaviji, gde je pred Ukrajinom i Moldavijom za otvaranje pregovora bilo postavljeno devet, odnosno sedam koraka koje su pratile preporuku za kandidatski status i koje nisu tako komplikovane, koje su u pitanju, su određeni broj zakona, određeni broj akcionih planova i tako dalje, nešto što je poznato široj javnosti u našem regionu. Dok je za BiH prošlog decembra rečeno je da pored jedne takve liste je nužno da se sprovede i 14 ključnih prioriteta iz 2019. godine koje uključuju nekoliko ustavnih reformi i jako puno teških političkih, ustavnih i svakih drugih pitanja i u tom smislu u startu je stavila BiH u jednu puno težu situaciju u odnosu na Ukrajinu i Moldaviju. Nažalost, ni jučerašnji, odnosno ovonedeljni sastanci zemalja članica Europske unije tu nisu dali puno jasnoće", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)