Najvažniji samit EU za 20 godina i ključno pitanje - hoće li Ukrajina dobiti zeleno svetlo: Članice zasad bez kompromisa

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

14/12/2023

16:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Lideri Evropske unije okupljaju se danas i u petak na samitu Evropskog saveta, na kojem će razgovarati o politici proširenja EU, uključujući proces stabilizacije i pridruživanja i naredne korake u tom pogledu. Za mnoge ovo će možda biti i najvažniji samit u poslednjih 20 godina kada je proces proširenja u pitanju, ali s obzirom na to da konsenzus oko određenih pitanja ne postoji, spekuliše se da bi njegovo trajanje moglo da bude produženo i za vikend.

U ova dva dana, kada lideri budu razgovarali o temi proširenja, Srbija i većina zemalja Zapadnog Balkana neće biti toliko u fokusu. On se pomera na zemlje istočnog partnerstva, na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, a što se tiče Zapadnog Balkana, svakako će najviše pažnje da bude usmereno na Bosnu i Hercegovinu.

Lideri EU trebalo bi da razgovaraju i o najnovijim dešavanjima u ratu u Ukrajini i podršci EU Kijevu. Očekuje se da će pitanje otvaranja pregovora sa Ukrajinom biti glavno, s obzirom na to da je mađarski premijer Viktor Orban ranije zatražio da to pitanje, kao i finansijska pomoć Kijevu od 50 milijardi evra, budu skinuti sa dnevnog reda samita.

Na agendi bi trebalo da se nađu zaključci o proširenju, koji su u utorak usvojeni na sastanku Saveta za opšte poslove EU, a u kojima se, u delu koji se odnosi na Srbiju, traži od Evropske komisije i visokog predstavnika EU da hitno predlože Savetu, pre kraja janara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije kako bi se, kako se navodi, "odrazile obaveze Srbije" koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog implementacionog aneksa.

U zaključcima se navodi da će napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom nastaviti da određuju ukupni tempo pregovora o pristupanju Srbije EU.
Beograd i Priština pozivaju se da u potpunosti poštuju i sprovode sve obaveze, bez daljeg odlaganja i preduslova, što uključuje osnivanje Zajednice sprskih opština.
Na dnevnom redu biće i situacija na Bliskom istoku, pitanja odbrane i bezbednosti, kao i određena pitanja u vezi sa spoljnom politikom.

Borelj: Moramo da podržavamo Ukrajinu, egzistencijalno pitanje za Evropu

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je u Briselu da EU mora da podržava Ukrajinu "što više može" i istakao da je to egzistencijalno pitanje za Evropu. Borelj je, po dolasku na samit EU lidera, rekao novinarima da EU mora da se drži toga da podržava Ukrajinu što više može iz perspektive proširenja, vojne podrške i finansijske podrške. On je istakao da će tokom samita izvestiti lidere o radu u vezi sa bezbednosnim obavezama Ukrajine.

"Nastaviću da im tražim da razumeju, a siguran sam da razumeju, da je to egzistencijalno pitanje za Evropu. Da naša podrška Ukrajini mora da bude kontinuirana i povećena, jer to nije samo rat protiv Ukrajine, to je i zbog naše bezbednosti", naveo je Borelj.

Borelj je rekao da je sada vreme da se dobiju "političke smernice" od lidera koji se okupljaju na Evropskom savetu. On je naveo da će se na samitu razgovarati i o situaciji u Pojasu Gaze i da EU mora da uzme u obzir glasanje u Generalnoj skupštini UN, kada je o tome reč.

"Situacija svakako zahteva humanitarni prekid borbi kako bi se oslobodili taoci i izbegla humanitarna katastrofa. Moramo da počnemo da razmišljamo o tome kako da rešimo problem političkim pristupom", rekao je Borelj.

On je podsetio da su arapske zemlje već rekle da neće učestvovati u obnovi Gaze osim ako ne postoji snažna posvećenost međunarodne zajednice za rešenje o dve države.

"Moramo da se fokusiramo na to. Moramo da se fokusiramo na političko rešenje problema jednom za svagda", rekao je Borelj.

Na pitanje da li će Evropski savet razgovarati samo o paketu proširenja ili o svakoj zemlji posebno, Borelj je rekao da će se razgovarati o proširenju, posebno u slučaju Ukrajine.

"Ukrajina je učinila neverovatan napor da ispuni uslove. Mi u Komisiji smo dali pozitivnu ocenu i nastavićemo da branimo pozitivnu ocenu za otvaranje pregovora sa Ukrajinom", naglasio je Borelj.

Kada je reč o Izraelu, rekao je da ne zna šta će biti rezultat razgovora imajući u vidu da su države članica UN imale različite pristupe po tom pitanju.

Surlić: Nemamo za sada bilo kakvu potvrdu o kompromisu

Komentarišući za Euronews Srbija današnji samit Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka rekao je da Evropska unija u ovom trenutku nije spremna za proširenje i ono što čine prema Ukrajini i Moldaviji tumačio bi politički i simbolički.

Euronews TV

"Paradoksalno je da se istovremeno otvaraju, odnosno započinju pregovori sa Ukrajinom koja je u ratu, a da Bosna koja je izašla iz rata pre više od 30 godina i dalje čeka otpočinjanje tog procesa. Tako da, ekonomija, finansije jesu sfera u kojoj Evropska unija može da pomogne i ta jedan vrlo ambiciozni paket da ponudi. Što se Zapadnog Balkana tiče, čeka i politička odluka da zaista Zapadni Balkan ima jasnu perspektivu i oročenu perspektivu budućeg članstva u Evropskoj uniji", rekao je Surlić.

Evropska unija je sinoć, inače odmrzla sredstva Mađarskoj uoči ove rasprave u vrednosti od 10,2 milijarde evra, koje je zamrzla pre godinu dana zbog spornog pitanja vladavine prava i zabrinutosti o korupciji u toj zemlji. Sa druge strane, Mađarska preti vetom na početak pristupnih pregovora Ukrajine.

"To je nešto što je očekivano u odnosu na stav Mađarske, jer Mađarska ne veruje u proces proširenja, pogotovo ne na zemlje koje su u ratu. Iako postoji ta jedna simbolička povezanost zapravo među zemljama Evropske unije, mi vidimo da se Mađarskoj sada pridružuje i Austrija, jer povezuje pitanje Balkana koja je njoj mnogo bliže sa pitanjem Ukrajine i Moldavije. Paradoksalno je da dolazimo u situaciju da Ukrajina i Moldavija i taj politički razlog njihovoj podršci zbog rata i agresije od strane Rusije zapravo stimulišu zapadni Balkan i stavljaju temu integracije Zapadnog Balkana na sto u Briselu. Ali po svemu sudeći videćemo kako će se odviti događaj, ipak nemamo za sada bilo kakvu potvrdu o kompromisu. Izgleda da će samo finansijska sredstva zapravo Ukrajini biti ono što će biti odobreno, naravno Mađarska i to uslovljava odblokiranjem njihovog paketa iz budžeta, a da zapravo nikakvog dogovora neće biti o procesu otvaranja pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom", dodao je Surlić.