Pukotine na ulicama kao poslednje upozorenje: Island u strahu od najavljene erupcije vulkana, hiljade ljudi evakuisano

Zbog učestalih zemljotresa na Islandu, stručnjaci upozoravaju da se sprema vulkanska erupcija na jugozapadu zemlje, koja bi mogla potpuno da uništi grad u blizini vulkana, iz kog su vlasti naredile potpunu evakuaciju stanovništva. 

U Grindaviku, mestu u blizini glavnog grada Islanda, potencijalna vulkanska erupcija preti da u potpunosti uništi ovo mesto u kom živi 3.000 stanovnika. Po nalogu islandske Agencije za civilnu zaštitu, grad je potpuno evakuisan, nakon što je pomeranje magme ispod Zemljine kore izazvalo stotine zemljotresa koji, kako se veruje, prethode erupciji, prenosi Rojters. 

Profesor vulkanologije na Islandskom univerzitetu, Tor Tordason rekao je za BBC da je i dalje aktivna 15 kilometara dugačka reka magme koja teče ispod zemlje i da se čini da je erupcija neminovna.

"Zbog toga, nažalost, govorimo od neizbežnoj erupciji. Najverovatnije da će tok erupcije biti u granicama grada Grinadvika", izjavio je Tordason za britanski mediij.

profimedia

Grad je inače udaljen samo 15 kilometara južno od međunarodnog aerodroma Keflavik, ali za sada nema prekida u letovima. Oblak pepela od erupcije islandskog vulkana 2010. doveo je do otkazivanja desetina hiljada letova, ali stručnjaci veruju da je malo verovatno da će se tako nešto ponoviti, piše BBC.

Hitno donesen zakon za zaštitu od erupcije

Iako još nije došlo do erupcije, strah od posledica nepogode na ostrvu najbolje se ogleda u zakonu koje su vlasti u toj zemlji donele po hitnom postupku.

Island je tokom noći usvojio zakon kojim je predviđeno privremeno oporezivanje svih stambenih objekata u naredne tri godine, da bi se finansirala izgradnja barijera za zaštitu infrastrukturnih objekata od vulkanskih erupcija na jugozapadu zemlje, gde je žarište seizmičke aktivnosti, objavio je "Politiko".

Tanjug/AP Photo/Marco Di Marco

Na osnovu tog zakona, koji je usvojen sa 57 glasova "za" u parlamentu Islanda koji ima ukupno 63 mesta, naplaćuje se privremeni porez na imovinu od 0,0008 odsto na kuće, a očekuje se da će na taj način biti prikupljeno 6,5 miliona evra.

Prikupljena sredstva biće iskorišćena za izgradnju zaštitnih nasipa i kanala oko geotermalne elektrane Svartsengi, koja se nalazi na južnom poluostrvu Rejkjanes, oko 65 kilometara od Rejkjavika. 

Baš ta elektrana glavni je snabdevač tog dela teritorije vodom i strujom, a velike pukotine koje su se pojavile na ulicama i zgradama, "razbile" su i dileme nadležnih u toj zemlji da ništa ne prepuštaju slučaju. 

Milovanović: Ako lava dođe u konktakt sa vodom, erupcija bi ozbiljno ugrozila živi svet u tom delu

Island je jedan od geološki najaktivnijih regiona u svetu, sa više od 30 aktivnih vulkana. U julu je Litli Hrutur ili Mali ovan, proradio u oblasti Fagradalsfjal u toj zemlji, što je privuklo turiste da vide "najnoviju bebu vulkana na svetu". On je bio neaktivan osam vekova, sve do erupcija 2021, 2022. i 2023. godine.

A o potencijalnim posledicama najavljene erupcije za Tanjug je govorio geolog Dragan Milovanović koji kaže da "u slučaju da lava koja je blizu površine, pokupi malo vode iz okeana i probije čep, može doći do snažne erupcije koja bi imala negativne posledice na život ljudi, floru i faunu".

"Erupcija se očekuje, ali to je priroda i još je veliki broj napoznanica da bi se mogao dati odgovor kada i zašto. Zemljotresi koji su uobičajeni, i to malog intenziteta ali veoma česti, dogodili su se na Islandu, ali erupcije nema. Očigledno da je priroda još dovoljno velika napoznanica", rekao je Milovanović.

Kako je naveo, jedna od mogućnosti je da magma još nije došla iz magmatske komore i izašla na površinu.

profimedia

Druga mogućnost je, rekao je on, da ta magma ide negde dalje, odnosno da neće biti na ostrvu, imajući u vidu da je Island tačno na velikoj pukotini, zbog čega je moguće da lava ode i izlije se u nekom delu okeana koji nije značajan jer ne ugrožava živote ljudi.

"Ta velika razlomna struktura koja je na središnjem delu Atlantskog okeana, gde dve velike ploče, evropska i američka, odlaze jedna od druge - to je zona divergencije i tu je vulkanizam intenzivan već milionima godina, i to nije nepoznanica", rekao je Milovanović.

U slučaju da se erupcija dogodi na kopnu, Milovanović ocenjuje da bi bila minorna ukoliko lava ne bi došla u reakciju sa vodom.

Kako je objasnio, ako naiđe na led i sneg, lava zbog visoke temperature zagreva vodu koja prelazi u vodenu paru, koja se naglo povećava, raspršava lavu i stvara oblak koji može da ometa avio saobraćaj.

"Kada padne, može imati negativne posledice na živalj koji je tu. Mada je na Islandu bilo velikih erupcija, bilo je i katastrofalnih erupcija, lično ne očekujem da će do toga doći", ocenio je on.