Članstvo Gruzije strateški izazov za EU: Nagraditi zemlju za "demokratsko nazadovanje" ili je gurnuti u zagrljaj Moskve?
Komentari04/11/2023
-20:10
Evropski put Gruzije predstavlja strateški problem za blok: da li je nagraditi zbog demokratskog nazadovanja ili je ostaviti ranjivom i na taj način pospešiti uticaj Rusije na ovu zemlju? Ulozi za budućnost Gruzije su veliki - Evropska komisija bi do kraja ove godine trebalo da izda preporuku o davanju statusa kandidata za članstvo u EU. Zbog toga se i s razlogom otvara pitanje oko toga hoće li ova zemlja sustići Ukrajinu i Modaviju na njihovim evropskim putevima ili neće, piše Evropski savet za spoljne poslove (ecfr.eu).
Naime, ukoliko bi poruka evropskih zvaničnika bila negetivna to bi moglo da utiče na destabilizaciju Gruzije iznutra tako što bi se na taj način urušio san o formiranju proevroskog društva. Ujedno bi to značilo i guranje zemlje u naručje Rusije koja bi nakon toga mogla da ima veliki uticaj na sve zemlje koje su ostale u geoplitičkom limbu.
Sa druge strane, pozivna poruka bi se shvatila kao nagrada za vladajuću stranku Gruzijski san, i njeno demokratsko nazadovanje u vidu udvaranja Rusiji i Kini. Suočena sa ovim mogućnostima
Kako je naveo, EU je prošle godine priznala "evropsku perspektivu" Gruzije, ali je odložila njenu prijavu za članstvo, dok je odobrila kandidaturu Ukrajini i Moldaviji, tvrdeći da Tbilisi prvo mora da izvrši promene.
"Vrata Evropske unije su otvorena za Gruziju, a Evropska unija je posvećena podršci Gruziji na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji", rekao je tada Borelj na konferenciji za novinare u Tbilisiju.
"Status kandidata treba da se zasluži kroz ozbiljne reforme i pridržavanje vrednosti Evropske unije. I da budem iskren, ima još dosta posla da se uradi," dodao je on.
Od početka rata u Ukrajini, Gruzija sve primamljivija Rusima
Geopolitička nejasnoća sa kojom se suočava Gruzija već neko vreme se oseća se na ulicama Tbilisija.
Naime, vladajuća partija Gruzijski san insistira na tome da ostaje posvećena nastojanjima Gruzije za članstvo u EU i NATO-u, što je sadržano u Ustavu. Prema anketama, ovo podržava 80 odsto stanovništva.
Međutim, u martu su Gruziju potresli protesti nakon što je vlada uvela zakon o "stranim agentima" u ruskom stilu, a u maju je vlada ponovo otvorila direktne letove sa Rusijom, što je izazvalo osudu EU.
Istovremeno, i ruski jezik se može čuti svuda: 2022. godine više od milion Rusa je posetilo Gruziju i i ako nema zvaničnih podataka, procenjuje se da se oko 100.000 Rusa naselilo ovde. Naročito, od invazije na Ukrajinu, veliki broj ruskih preduzeća je otvoren u ovoj zemlji, a neki hoteli su se pretvorili i u male ruske enklave, odvraćajući neke zapadne goste.
Za lokalno stanovništvo, ovaj priliv često bolje stojećih pridošlica je povećao troškove života, dok je njihov percipirani osećaj povlastice i neznanja prema gruzijskoj politici dotakao kulturne i istorijske osetljivosti.
Za to vreme, vlada Gruzijskog sna nastavila je da opravdava svoju politiku otvorenih vrata prema Rusiji.
Kako se navodi, osim Rusije, gruzijska vlada je takođe tražila "bliže veze sa drugom autoritarnom silom prihvatanjem pekinške inicijative Pojas i put tako što je kineskim kompanijama dala ambiciozan građevinski projekat, potpisala strateško partnerstvo u julu i izdala bezvizni režim za kineske državljane u septembru".
Garibašvili i Gruzijski san insistiraju da ostanu posvećeni nastojanjima Gruzije za članstvo u EU i NATO-u, kao što je navedeno u Ustavu. Oni tvrde da i ako Gruzija, kao i Moldavija, nije uvela nikakve sankcije zbog ekonomske zavisnosti, oni sprovode međunarodne sankcije Rusiji. Ukazuju i na glasanje sa Zapadom o rezolucijama UN i nastojanju da se ispuni 12 tačaka od kojih zavisi status Gruzije kao zemlje kandidata za članstvo u EU.
Međutim, njihovi postupci govore drugačije. Gruzijski san je u septembru pokrenuo neuspešan postupak opoziva predsednice Salome Zurabišvili zbog posete prestonicama EU radi promovisanja članstva Gruzije bez odobrenja vlade.
I ako je malo verovatno da će Gruzijski san dobrovoljno da zemlju pretvori u zemlju ruskog vazala, ovo pitanje ostaje otovreno. Ecrf.eu navodi da zemlja sebe predsatvlja kao čuvara "uravnoteženog pristupa".
Međutim, poznato je da pogoršanje odnosa sa Rusijom može da ima i određene posledice. Naime, Moskva je poznata po tome da je umela da kazni bivše sovjetske republike zbog toga što je postojao rizik da se udalje od njene orbite. Sa druge strane, svaki put kada je Gruzija trebalo da se nosi sa Kremljom, nije imala dovoljnu podršku od strane Zapada.
Šta Gruzija može da znači Evropi?
I za EU slučaj Gruzije predstavlja dilemu. Geopolitički, u interesu EU je da dovede Gruziju u zapadnu sferu. Ostavljanje Gruzije u geopolitičkom limbu učinilo bi je ranjivom na rusku eksploataciju i dovelo do dalje destabilizacije u regionu.
S druge strane, davanje zelenog svetla gruzijskoj vladi za status kandidata uz udaljavanje od demokratije je takođe duboko problematično jer bi podržalo trenutni kurs Gruzijskog sna. Jednako tako, ignorisanje evropskog sna o stanovništvu Gruzije moglo bi destabilizovati zemlju, stvorilo bi duboke frustracije i učiniti je još ranjivijom na ruski uticaj.
Uprkos duboko proevropskim sklonostima stanovništva koje se žestoko bori protiv pokušaja vlade da uvede zakon o "stranom agentu" u proleće 2023. godine, kao i kršenja drugih demokratskih sloboda, Gruzijski san i dalje ima dobre šanse da pobedi na reizboru u oktobru 2024. godine.
Opozicija je duboko podeljena i za sada joj nedostaju jaki lideri koji bi mogli da izazovu aktuelne predsednike. Lideri Gruzijskog sna kapitalizuju duboko usađene strahove Gruzijaca da će biti uvučeni u rat, prikazujući sebe kao "partiju mira", dok je opozicija sa svojim snažnim prozapadnim sklonostima prikazana kao "ratna partija".
Kao izlaz, piše ecfr.eu, EU bi trebalo da nađe sredinu. Trebalo bi ili da dodeli status kandidata sa nizom uslova za sprovođenje "prioriteta" koji nisu pravilno ispunjeni, na primer održavanjem slobodnih, fer i zakonodavnih izbora 2024. godine ili da primeni strateško strepljenje i traži način da pomogne Grziji da ispuni uslove za kandidaturu pre nego što ona bude odobrena.
Međutim, prava promena u igri bio bi završetak rata za Ukrajinu koji ostavlja Rusiju znatno oslabljenom. Propadanje ruske moći bi verovatno imalo reperkusije na celom bivšem sovjetskom prostoru. U Gruziji bi to značajno oslabilo ruski uticaj i otežalo Rusiji kontrolu i subvencionisanje otcepljenih gruzijskih regiona Abhazije i Južne Osetije.
Komentari (0)