"Ako dođe do rata": Nordijske zemlje šalju građanima brošure kako da se odbrane i obezbede zalihe

Milioni Šveđana počeli su da dobijaju primerke pamfleta koji savetuju stanovništvo kako da se pripremi i snađe u slučaju rata ili neke druge neočekivane krize.

Tekst "U slučaju krize ili rata" je sada ažuriran u odnosu na pre šest godina zbog onoga što vlada u Stokholmu naziva pogoršanjem bezbednosne situacije, što podrazumeva invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Knjižica je takođe duplo veća, piše BBC.

I susedna Finska je takođe objavila svoj novi savet o "pripremi za incidente i krize".

Norvežani su takođe nedavno dobili pamflet u kojem se poziva da budu spremni da se samostalno snalaze nedelju dana u slučaju ekstremnih vremenskih uslova, rata i drugih pretnji.

Tokom leta, danska agencija za hitne slučajeve saopštila je da šalje mejlom odraslim Dancima detalje o vodi, hrani i lekovima koji će im trebati da prođu kroz trodnevnu krizu.

Šta sve piše u brošuri?

U detaljnom odeljku o vojnom sukobu, finska digitalna brošura objašnjava kako bi vlada i predsednik reagovali u slučaju oružanog napada, naglašavajući da su finske vlasti "dobro pripremljene za samoodbranu".

Tanjug AP/Claudio Bresciani/TT News Agency via AP, File

Za razliku od Švedske i Norveške, vlada Helsinkija odlučila je da ne štampa kopiju za svaki dom jer bi to "koštalo milione", a digitalna verzija bi mogla lakše da bude ažurirana.

"Poslali smo 2,2 miliona papirnih primeraka, po jedan za svako domaćinstvo u Norveškoj", rekao je Tore Kamfjord, koji je odgovoran za kampanju u Norveškoj direkciji za civilnu zaštitu (DSB).

Na spiskovima stvari koje treba čuvati kod kuće su dugotrajne namirnice kao što su konzerve pasulja, energetske pločice i testenine, kao i lekovi uključujući tablete joda u slučaju nuklearne nesreće.

Oslo je poslao raniju verziju 2018. godine, ali Kamfjord je rekao da su klimatske promene i ekstremniji vremenski događaji kao što su poplave i klizišta doneli povećane rizike.

Vodiči sadrže uputstva šta da se radi u slučaju nekoliko scenarija i traže od građana da se uvere da mogu sami da se izbore, bar u početku, u slučaju krizne situacije.

Finci su upitani kako bi se danima nosili bez struje sa zimskim temperaturama i do -20 stepeni Celzijusovih.

Njihova kontrolna lista takođe uključuje tablete joda, kao i hranu koja se lako kuva, hranu za kućne ljubimce i rezervno napajanje.

Švedska kontrolna lista preporučuje krompir, kupus, šargarepu i jaja, uz konzerve bolonjez sosa i pripremljenu supu od borovnica i šipka.

Jedna od najvažnijih preporuka je da ljudi imaju dovoljno hrane i vode za piće 72 sata.

profimedia

Melisa Eve Ajosmaki (24) koja je poreklom iz Finske, ali studira u Geteborgu, kaže da je više bila zabrinuta kada je izbio rat u Ukrajini. 

"Sada se osećam manje zabrinuto, ali još uvek imam pomisao šta da radim ako dođe do rata. Pogotovo jer imam svoju porodicu u Finskoj", rekla je ona.

Švedski ekonomista Ingemar Gustafson (67) seća se da je primio prethodne verzije pamfleta.

"Nisam toliko zabrinut zbog cele stvari, pa to shvatam prilično mirno. Dobro je da se informišemo kako treba da se ponašamo i kako da se pripremimo, ali nije da imam sve te pripreme kod kuće", rekao je on.

Ideja "totalne odbrane"

Za Šveđane ideja o knjižici za hitne slučajeve nije ništa novo. Prvo izdanje "Ako dođe do rata" napravljeno je tokom Drugog svetskog rata i ažurirano je tokom Hladnog rata.

Ali jedna poruka je pomerena sa sredine brošure: "Ako Švedsku napadne druga zemlja, nikada nećemo odustati. Sve informacije o tome da otpor treba prestati su lažne".

Ne tako davno su Finska i Švedska bile neutralne države, iako njihova infrastruktura i "totalni odbrambeni sistem" datiraju još iz Hladnog rata.

Švedski ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bolin rekao je prošlog meseca da, pošto se globalni kontekst promenio, informacije za švedska domaćinstva moraju da odražavaju i promene.

Ranije ove godine upozorio je da bi "moglo doći do rata u Švedskoj", iako je to viđeno kao poziv za buđenje jer je smatrao da koraci ka ponovnoj izgradnji te "potpune odbrane" napreduju presporo.

Zbog svoje duge granice sa Rusijom i iskustva rata sa Sovjetskim Savezom u Drugom svetskom ratu, Finska je uvek održavala visok nivo odbrane. Švedska je, međutim, smanjila svoju infrastrukturu i tek je poslednjih godina ponovo počela da se priprema.

"Iz finske perspektive, ovo je malo čudno. (Finska) nikada nije zaboravila da je rat mogućnost, dok su u Švedskoj ljudi morali malo da se uzdrmaju da bi shvatili da se to zaista može dogoditi", kaže Ilmari Kaiko, vanredni profesor ratnih studija na Švedskom univerzitetu odbrane, koji je inače iz Finske.