Šta se desilo sa nemačkom ekonomijom: Od rasta koji je izazivao ljubomoru sveta do pada koji zabrinjava

Komentari

Autor: Euronews

30/09/2023

10:03

Šta se desilo sa nemačkom ekonomijom: Od rasta koji je izazivao ljubomoru sveta do pada koji zabrinjava - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Veći deo ovog veka Nemačka je iz godine u godinu beležila ekonomske uspehe dominirajući svetskim tržištima u kategorijama vrhunskih proizvoda kao što su luksuzni automobili i industrijske mašine, toliko da se čak polovina privrede zasnivala na izvozu.

Poslova je bilo u izobilju, a državna finansijska kasa se punila dok su se druge evropske zemlje davile u dugovima. Pisane su i knjige o tome šta sve druge zemlje mogu da nauče od Nemačke. Međutim, to više nije slučaj.

Sada najrazvijenija ekonomija sveta beleži najlošije rezultate, a prema očekivanjima Evropske unije i MMF-a, i ove godine će biti u padu. Ruska invazija na Ukrajinu ostavila je Nemačku bez jeftinog ruskog gasa i to je bio šok od kojeg se energetski intenzivna, ali zavisna nemačka privreda teško oporavlja.

Iznenađujuće loši rezultati najveće evropske privrede pokrenuli su talas kritika, hvatanja za glavu i mnoštvo debata kako krenuti napred. Nemačka rizikuje "deindustrijalizaciju" jer visoki troškovi energenata i inertnost vlade kada su u pitanju "šok terapije", prete da pošalju razvijene fabrike i visoko plaćena radna mesta u neke druge zemlje, rekao je Kristijan Kulman, izvršni direktor velike nemačke hemijske kompanije Evonik Industries AG, prenosi Euronews.

Iz svoje kancelarije na 21. spratu u gradu Esenu na zapadu Nemačke, Kulman pokazuje na simbole ranijeg uspeha širom istorijskog industrijskog regiona doline Rur: dimnjake iz metalnih postrojenja, ogromne gomile otpada iz sada zatvorenih rudnika uglja, masivnu BP rafineriju nafte i Evonikovo ogromno postrojenje za proizvodnju hemikalija.

Ovih dana, nekadašnji rudarski region je simbol energetske tranzicije, prošaran vetroturbinama i zelenim površinama. Gubitak jeftinog ruskog prirodnog gasa potrebnog za napajanje fabrika "bolno je oštetio poslovni model nemačke privrede“, rekao je Kulman.

Nakon što je Rusija prekinula isporuku većine svog gasa za Evropsku uniju, nemačka vlada je zatražila od Evonika da termoelektrana na ugalj iz šezdesetih godina prošlog veka nastavi da radi nekoliko meseci duže. Kompanija se prebacuje sa elektrane na dva generatora na gas koji kasnije mogu da rade na vodonik, usled planova da postanu ugljenično neutralni do 2030.

Predlog vicekancelara Roberta Habeka iz Zelenih naišao je na otpor kancelara socijaldemokrate Olafa Šolca, koalicionog partnera Slobodnih demokrata. Ekolozi kažu da bi to produžilo oslanjanje na fosilna goriva.

Kulman kaže da su pogrešne političke odluke prvenstveno uticale na nove visoke troškove energije. Neće biti, kaže Kulman, da zbog toga ceh moraju platiti industrija i radnici optrećeni visokim računima.

Cena gasa je otprilike dvostruko veća nego 2021. godine, što nanosi veliku štetu kompanijama kojima je on neophodan da bi staklo ili metal održavali usijanim i rastopljenim 24 sata dnevno za pravljenje staklenih, papirnih i metalnih premaza koji se koriste u zgradama i automobilima.

Drugi udarac je usledio nakon što je ključni trgovinski partner Kina doživela usporavanje posle nekoliko decenija snažnog ekonomskog rasta. Ovi spoljni šokovi su otkrili pukotine u nemačkim fondacijama koje su ignorisane tokom godina uspeha, uključujući zaostajanje u upotrebi digitalne tehnologije u biznisu i dugotrajan proces za izdavanje dozvola za prekopotrebne projekte za nove izvore obnovljive energije.

Novac koji je vlada imala na raspolaganju postao je nedovoljan zbog kašnjenja u ulaganje u puteve, železničku mrežu i ruralni brzi internet. Odluka iz 2011. da se zatvore preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj dovedena je u pitanje zbog bojazni oko cene i nestašice struje. Kompanije se takođe suočavaju sa velikim nedostatkom kvalifikovane radne snage, a broj radnih mesta dostigao je rekord od nešto manje od dva miliona.

A oslanjanje na Rusiju da će Nemačku pouzdano snabdevati gasom preko gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora, videlo se kao velika strateška greška posle uništavanja gasovoda što je i vlada naposletku priznala kao grešku.

Sada su i projekti čiste energije usporeni zbog opsežne birokratije i otpora koji nije lako rešiv problem. Ograničenja razmaka između kuća drže godišnju izgradnju vetroturbina na jednocifrenom broju u južnom bavarskom regionu. Električni prenos vredan 10 milijardi evra, koji dovodi energiju vetra sa severa u industriju na jugu suočio se sa kašnjenjima zbog političkog otpora prema neuglednim nadzemnim tornjevima. Ako bi ceo sistem bio podzeman, to bi značilo kašnjenje od šest godina - umestio planirane 2022. bio bi završen tek 2028. godine.

U međuvremenu, energetski intenzivne kompanije pokušavaće da se nekako izbore sa šokantnim cenama.

Drewsen Schpezialpapire, kompanija koja proizvodi papir za pasoše i pečate, kao i papirne cevčice, kupila je tri vetroturbine u blizini svog mlina u severnoj Nemačkoj kako bi pokrila oko četvrtine spoljne potražnje za električnom energijom, istovremeno pokušavajući da se oslobodi zavisnosti od prirodnog gasa.

Specijalizovana staklarska kompanija Scholt AG eksperimentisala je sa vodonikom bez emisije štetnih gasova u fabrici u kojoj proizvodi staklo u rezervoarima na temperaturi do 1.700 stepeni Celzijusa. Uspelo je, ali samo u malim količinama jer se vodonik isporučuje kamionima. A njima je potrebna ogromna količina vodonika koja bi bila isporučena cevovodom, što još nije moguće.

Nemačka kao "evropski bolesnik" - muči se, ali ne odustaje od borbe

Šolc je pozvao da se energetska tranzicija hitno preusmeri na postavljanje četiri plutajuća terminala za prirodni gas narednih meseci kako bi se zamenio izgubljeni ruski gas. Tečni prirodni gas koji na terminale stiže brodovima iz SAD, Katara i drugih mesta skuplji je od onog iz ruskih gasovoda, ali trud je pokazao šta Nemačka može da uradi.

Međutim, prepirke među koalicionom vladom oko ograničenja cena energije i zakona o zabrani novih gasnih peći razbesnele su lidere velikih poslovnih kompanija. Nemačka je postala previše samozadovoljna tokom "zlatne decenije" ekonomskog rasta u periodu 2010-2020, kaže Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke.

Šmiding, koji je jednoj uticajnoj analizi iz 1998. Nemačku nazvao "bolesnikom Evrope“, smatra da bi danas ta etiketa bila preterana, s obzirom na nisku nezaposlenost i jake vladine finansije. To daje Nemačkoj prostora da deluje, ali smanjuje pritisak da se dogode promene.

Najvažniji trenutni korak, rekao je Šmiding, bio bi okončanje neizvesnosti oko cena energije. Koja god politika da se izabere, "bilo bi od velike pomoći kada bi vlada mogla brzo da se dogovori o njima kako bi kompanije znale šta su naumile i mogle da planiraju u skladu sa tim, umesto da odlažu odluke o investicijama", rekao je Šmiding.