Rat u Ukrajini pokrenuo tehnološke inovacije u odbrambenoj industriji: Porast tražnje za dronovima i robotima
Komentari30/09/2023
-14:00
Rat u Ukrajini je razbio status kvo. Promenio je živote miliona Ukrajinaca i Rusa, izazvao najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata, gurnuo Finsku i Švedsku u NATO i povećao račune za energiju i hranu, ali i doveo do oštre tehnološke transformacije, piše Euronews.
Borbe u Ukrajini, uz zapadne zemlje koje su potrošile milijarde na oružje, podstakle su inovacije u odbrambenoj industriji. Promene su uticale na ratovanje bespilotnim letelicama, pri čemu su one postale ključno oruđe u kampanjama i Moskve i Kijeva.
Prema Fortune Business Insights, predviđa se da će globalno tržište vojnih dronova porasti sa 13,3 milijarde evra u 2023. na 33,4 milijarde evra do 2030. godine.
Kako se nastavlja iscrpljujuća kontraofanziva, sam Kijev želi da potroši oko milijardu evra na unapređenje svojih sposobnosti za borbu protiv bespilotnih letelica, izvestila je u ponedeljak novinska agencija AP.
"Razvijamo zaista agilnu, novu tehnologiju", rekao je Rauno Lember, glavni operativni direktor kompanije Marduk Technologies, tokom panel diskusije stručnjaka u sektoru odbrane Estonije. Nazvana "ubica loših dronova", njegova kompanija je razvila 'Marduk Shark', mobilni sistem koji može da otkrije, prati i uništi dronove sa udaljenosti do 5 kilometara.
Još 2016. godine, kada je Marduk – estonski startap nazvan po vavilonskom bogu koji je lovio zmajeve – počeo sa pionirskim "elektro-optičkim" uređajima koji bi mogli da otkriju dronove koji ne rade na radio signalima, "svi su nam se smejali", kaže Lember, jer takva tehnologija još nije postojala.
Ali bespilotne letelice su od tada postale radio nečujne i napredovale dovoljno da deluju autonomno, čineći Mardukovu tehnologiju korisnom na bojnom polju.
Iako nije mogao da iznese precizne detalje, estonski preduzetnik je u intervjuu za Euronews Next rekao da su Marduk sistemi raspoređeni u Ukrajini.
Ministar za digitalnu transformaciju zemlje Mihail Federov rekao je za AP da je Kijev posvećen izgradnji najsavremenije "armije dronova", čija će vrednost biti evidentna do kraja ove godine.
Uprkos napretku, Lember je rekao da i dalje postoje velika pitanja o tome kako koristiti takvu tehnologiju na bojnom polju.
"U svetu trenutno ne postoji stvarno dobro rešenje za dronove. Kada kompanije kažu da imaju potpuno 100 odsto kontra rešenje, lažu. Kompanije mogu da otkriju bespilotne letelice udaljene kilometrima, ali problem je u tome što ne znaju kako da [ih] efikasno obore", rekao je on za Euronews Next, navodeći ogromnu razliku u ceni rakete protiv bespilotnih letelica u poređenju sa samim dronom.
Šta su bespilotna kopnena vozila?
Još jedna nova tehnologija trenutno su bespilotna kopnena vozila, zvana roboti.
Počevši od 2013. godine, Milrem Robotics je razvio 15 robotskih sistema, koji su raspoređeni u 16 zemalja širom sveta, uključujući Ukrajinu i nekoliko članica NATO-a.
Njegov brzi, niskošumni 'TheMis UGV' je daljinski kontrolisani robot koji se može naoružavati ili koristiti za uklanjanje bombi i prikupljanje obaveštajnih podataka.
"Ono što smo videli na terenu u Ukrajini potvrđuje ono čemu smo težili... naša robotika je korišćena da bi se ljudi sklonili od opasnosti", rekao je Sten Alik, direktor CD&E u Milrem Robotics na stručnom panelu, održanom u brodogradilištu u Kopli, Talin.
Ova kompanija je prodala Ukrajini 14 ovih robora.
"Sa mašinama, kojima je potrebno samo malo goriva i malo održavanja, sigurno ih vidite kao opciju za povećanje [održivosti] [vojne kampanje]", rekao je on dodajući da postoje segmenti gde su roboti već danas bolji od čoveka.
Do sada je Milremova tehnologija poluautonomna, pomaže - umesto da zamenjuje - trupe na liniji fronta, a Alik je tvrdio da će to biti slučaj u doglednoj budućnosti.
"Tehnologija zapravo nije u tački da... možete zameniti liniju fronta tehnologijom bez posade", rekao je on.
Ipak, tempo tehnoloških promena ostaje vrtoglav.
"Svaki sistem protiv bespilotnih letelica koji je napravljen pre 2019. je kao deda", rekao je Džejms Akuna, član Evropske mreže investitora za odbranu na panel diskusiji.
"Tržište protiv UAV [bespilotnih letelica] će se definitivno razvijati i Ukrajina prednjači na vojnoj strani. Ovoj brzini doprinosi to što su ruske snage obično u stanju da za nekoliko nedelja razviju protivmere na Kijevsko uvođenje novih tehnologija", kaže Alik dodajući da postoji trajna spirala i da onaj ko je u stanju da se nosi sa njom, taj može da se nosi sa brzinom.
Grupa stručnjaka za odbranu tvrdila je da je ruska invazija na Ukrajinu podstakla više kreativaca da rade u industriji odbrambenih tehnologija, još više podstičući inovacije.
"To je posebno slučaj u Estoniji, koja se nalazi na ruskoj granici", tvrde oni.
Pre rata, "na odbrambenu industriju se gledalo kao da nije toliko važna. Ali sada svi shvataju da se radi o našoj slobodi i postojanju. Mladi ljudi su mnogo spremniji da rade ne samo na svim ovim inovacijama već i na uobičajenom odbrambenom radu", rekao je Arno Vaik, izvršni direktor Threod Sistems-a, estonskog proizvođača i proizvođača dronova.
Prema zaključcima sa stručnog panela, možda je jedan od najvećih uticaja to kako su se uzdrmali stavovi vojske i vlada prema tehnologiji.
NATO je 2021. pokrenuo svoj akcelerator odbrambenih inovacija za severni Atlantik (DIANA), čiji je cilj promovisanje disruptivnih tehnologija.
Poslednjih 10 godina, vojnim kupcima je bilo "veoma teško", kaže Vaik, "posebno ako je njihova zemlja bila u miru".
"Ali sada to nije slučaj. Sve vojske širom sveta su mnogo otvorenije za razgovor. Oni znaju više o tome šta im treba", dodao je on.
Komentari (0)