Region

Zašto je 15.000 ljudi gledalo prenos zločina iz Gradačca: Stručnjaci upozoravaju na opasni fenomen "medijske zaraze"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/08/2023

-

19:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nakon višestrukog ubistva koje se dogodilo u mestu Gradačac u BiH prethodne nedelje, vlasti su najavile da će istražiti osobe koje su na internetu podržale Nermina Sulejmanovića, čoveka koji je ubio svoju nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović, još dve osobe, i na kraju sebe, prenoseći zločin uživo na Instagramu.  

Taj prenos je u jednom trenutku gledalo oko 15.000 ljudi, a više od 300 je lajkovalo. Psiholozi kažu da je, u eri kada se na društvenim mrežama objavljuje svaki segment života, bilo pitanje trenutka kada će neko zarad "pet minuta slave" uraditi upravo ovo.

Na pitanje šta bi mogao biti motiv za prenos takvog nečega putem društvenih mreža, neuropsihijatar Milan Milić kaže za Euronews Srbija da je u pitanju "isticanje rijaliti života u koji smo svi globalno upali, gde ako ne podelite nešto i ako vas ne vide, kao da ne postojite".

"To ide od toga da delite trenutke vašeg života, pa do onoga što može da vam donese slavu. Ovaj čovek očigledno doživljava da on ima pravo da sudi i da će njegov sud naići na odobravanje nekih ljudi, ili da će ga razumeti. Čak i da to nije tako, vrednuje samo svoju 'pravdu', to hoće da kaže, i njegova 'moć' se upravo tu pokazuje. On je 'vlasnik nečijeg života', i to nije čudno za sociopatske strukture", kaže Milić.

Govoreći o onima koji su posmatrali zločin putem društvenih mreža, Milić kaže da "ne smemo da zaboravimo da je deo naše prirode agresija, i da imamo potrebu za njom".

"Moramo da se pozabavimo jednom vrlo snažnom silom u nama, to je agresija, koja ima dva pola. Jedan je proaktivni kojom savlađujemo životne prepreke, i destruktivni kada naiđemo na prepreku koja je tu, po našoj proceni, nepravedno. Ljudi koji smatraju da je život nepravedan prema njima, koriste svaku priliku da se nezadovoljstvo pokaže ili da se nađu istomišljenici. Ljudi su zgroženi, ali to psihološki nije čudno. Živimo u svetu dominantno nesrećnih ljudi, a nesreća rađa zlo", kaže Milić.

Kada je u pitanju pojam femicida o kome se nakon svakog ovakvog slučaja govori još više nego obično, Milić ističe da je u pitanju situacija u kojoj učestvuju i psihološki i kulturološki faktori.

"Često imamo problem u komunikaciji u partnerskim odnosima da ljudi shvate da muškarci i žene jesu dva pola, ali smo pre svega svi ljudi. I jedni i drugi pripadamo toj našoj vrsti, i kad muškarac ili žena kažu da ne razumeju onog drugog, vidim nedostatak pravog interesa koji je delom kulturološki, a delom psihološki", kaže Milić.

"MIslim da na tom razumevanju treba mnogo da se radi, da uvažimo jedni druge kao ljude. Onda će to da se prenosi i na sve druge sfere odnosa muškaraca i žena. To bi moglo da se redukuje i kaznama, pravosudnim sistemom, mrežom socijalne zaštite... sve to mora biti mnogo uigranije i ozbiljnije da se pristupa, i da sve bude mnogo doslednije, jer ovde ima previše propusta", ističe on.

Tužilaštvo pokrenulo istragu

Što se propusta tiče, oni će se tek utvrditi, a u tu svrhu istražni timovi Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona, po nalogu i pod nadzorom Kantonalnog tužilaštva u Tuzli, obavljaju obimne operativne i istražne radnje koje se odnose na događaje pre, tokom i nakon trostrukog ubistva i pokušaja ubistva još tri osobe.

Portparol Tužilaštva Admir Arnautović izjavio je da su u određene provere uključene i druge policijske agencije, prenosi portal Kliks.

"Policijski istražitelji obavljaju detaljne istražne radnje i rade na dokumentovanju različitih segmenata vezanih za spomenute događaje, a Tužilaštvu još nisu dostavljeni pojedinačni izveštaji i prateći materijalni dokazi", istakao je Arnautović.

Naveo je da do dostavljanja izveštaja i materijalnih dokaza, njihove analize i donošenja tužilačkih odluka, Tužilaštvo nije u mogućnosti i ne može iznositi u javnost bilo kakve detalje i informacije o svakoj pojedinačnoj proveri i istražnoj radnji koje se obavljaju.

"Naročito ne možemo i nećemo odgovarati na različite neproverene informacije i senzacionalističke objave pojedinih medija i na upite vezane za takve objave koje nanose nemerljivu štetu društvu u celini i samom daljem toku istrage", naglasio je Arnautović.

Danas će biti održan sastanak operativne istražne grupe tužilaca i ovlašćenih službenih osoba agencija za provođenje zakona i dogovorene dalje smernice u rasvetljavanju svih okolnosti koje su prethodile i koje se odnose na spomenute događaje.

Biće održan i sastanak kancelarije glavnog tužioca i menadžmenta Uprave policije MUP-a Tuzlanskog kantona na kojem će biti ocenjeno i analizirano postupanje institucija u vezi sa prijavljenim krivičnim delom nasilja u porodici povodom konkretnog slučaja, kao i ostalih slučajeva nasilja u porodici i drugih oblika nasilničkog ponašanja.

Fenomen "medijske zaraze"

Euronews Srbija

Fenomen "gde je lajvstrim", smatra se, potiče iz SAD, gde je u više slučajeva zabeleženo da postoje oni koji su spremni da gledaju zločine na internetu. Stručnjaci upozoravaju da ono što može početi kao morbidna radoznalost, brzo može postati obuka ili čak motivisanost za ovakve vrste zločina.

Jedan od poslednjih slučajeva u SAD bio je u aprilu, kada je jedan mladić (25) upao u banku u Luisvilu i ubio pet osoba, ranivši pritom još osmoro. Ubica je ovo prenosio na Instagramu, a kompanija Meta je rekla da je snimak "uklonjen što je pre moguće".

Mnogi procenjuju da je ono što motiviše ubice da prenose zločine, činjenica da se manje osećaju usamljeno kada su u virtuelnoj zajednici, i da se praktično osećaju podržano. Društvene mreže, dodaje se, omogućavaju da se u kratkom periodu okupi veliki broj ljudi koje motiviše mržnja.

Jedno istraživanje kaže da broj masovnih pucnjava u SAD stalno raste, i da je to zapravo vezano za teoriju "medijske zaraze", koja sugeriše da povećan broj vesti o zločinima rezultuje i većim brojem zločina.

"Društvene mreže igraju ključnu ulogu u omogućavanju masovnih pucnjava, a ako se pravilno iskoriste mogli bi se koristiti za sprečavanje masovnih pucnjava", navodi se u istraživanju efekata "medijske zaraze".

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa