Nizamu Hećimović sistem nije zaštitio od zločinca: Javnost traži da se utvrdi odgovornost pravosudnog sistema

Zločin u Gradačcu u Bosni i Hercegovini, gde su ubijene tri osobe a ranjeno još toliko, šokirao je region, a osumnjičeni ubica Nermin Sulejmanović (35) uživo je na društvenim mrežama prenosio ubistvo nevenčane supruge Nizame Hećimović. Dva dana kasnije, u javnost izlaze detalji o tome šta je prethodilo zločinu, a otvorena su i brojna pitanja o propustima koje su, čini se, napravljene u pravosudnom sistemu ove zemlje.

Prema pisanju lista Avaz.ba, samo četiri dana pre ubistva Nizame Hećimović, sutkinja Opštinskog suda u Gradačcu donela je rešenje kojim je odbila predlog Policijske uprave Gradačac da se njenom partneru Nerminu Sulejmanoviću izreknu mere zabrane uznemiravanja, proganjanja i prilaska žrtvi. Sud je o tome odlučivao nakon što je Hećimović partnera prijavila za nasilje.

Direktorka fondacije Infohouse iz Sarajeva Dženana Alađuz rekla je za Euronews Srbija da je  Nizama Hećimović "žrtva sistema isto onoliko koliko je žrtva ubice". 

"Sistem ju je ubio. Pre četiri dana, pre ubistva, obratila se policiji da je zaštiti jer se bojala za svoj život, i život bebe. Sutkinja je odbila da propiše zaštitnu meru. On je od ranije poznat policiji. Od 2006. ubica je poznat po tome što je za njim bila raspisana međunarodna poternica, zato što je napao policajca. Zato što je nju tukao i maltretirao godinama. Gradačac je mali grad, tu svako svakog zna. Inače BiH je svakako mala, svi sve znamo. Nema šanse da organi gonjenja, pravosudni sistem nije znao da je on osoba koja će sa reči preći na delo. I četiri dana pre ubistva oni odbiju da je zaštite i to je taj sistem", kaže Alađuz.

Portal Istraga.ba, inače, objavio je fotografiju obrazloženja na kojoj se navodno vidi da je rešenje sudije, ili barem jedan njegov deo, napisano tako da je iskopiran deo rešenja druge osobe. Naime, u delu rešenja odjednom se pojavljuje ime drugog čoveka u svojstvu počinitelja nasilja umesto imena Nermina Sulejmanovića. Da se radi o slučaju prijave Nizame Hećimović dokazuje i pojavljivanje njenog imena u obrazloženju.

Kako je Nizama ostala bez zaštite

Hećimović je trostrukog ubicu napustila nakon što ga je nekoliko puta prijavila za nasilje i od njega se skrivala kod tetke. Ali tamo ju je oteo, odveo na drugu lokaciju i ubio pred bebom. Sve je uživo prenosio na Instagramu. Sadržaj je sa Instagrama uklonjen naknadno, ali tek posle tri sata. 

Sulejmanović je u centru Gradačca ubio potom i Ondera Džengiza i njegovog sina Denisa. Još troje ljudi je ranio. Potom je izvršio samoubistvo.

Tužilaštvo tuzlanskog kantona tvrdi da je Nizama prijavljivala Sulejmanovića za nasilje, a potom iz straha povlačila prijave. Tokom zvaničnog obraćanja javnosti, portparol tog tužilaštva Admir Arnautović rekao je da je Sulejmanović odranije bio poznat i policiji i tužilaštvu. Iz Tužilaštva je pre dva dana objavljeno da je ubica i pre toga bio prijavljen za nasilje u porodici.

"Prijava je bila upućena pre tri ili četiri dana. I kada smo krenuli u dokumentovanje tog događaja, korišćene su blagodati zakona, odnosno mogućnost nesvedočenja, tako da se odustalo od same kaznene prijave za nasilje u porodici", rekao je portparol tužilaštva, prenosi Avaz.ba.

Portal Istraga.ba u posedu je Rešenja Opštinskog suda u Gradačcu kojim se odbija predlog MUP-a da se Nerminu Sulejmanoviću zabrani prilazak žrtvi. Ministarstvo unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona, Policijska uprava Gradačac prethodno je podnela zahtev da se Nerminu Sulejmanoviću izrekne zaštitna mera zabrane uznemiravanja i proganjanja osobe izložene nasilju i zaštitna mera zabrana približavanja žrtvi nasilja.

Kako piše u zahtevu, mere zabrane MUP je zatražio nakon što je žena prijavila da ju je 3. avgusta oko pola sedam, Sulejmanović napao i pretukao te je zadobila povrede po licu i drugim delovima tela. 

Nizama Hećimović je drugi dan podnela prijavu protiv njega i odselila se iz kuće zajedno s bebom. Potom je Sulejmanović nastavio da joj preti, zvao je i tražio da se vrati kući. Kako se dodaje, pretio je i njenoj porodici i prijateljima. Tri dana kasnije, 7. avgusta, nije htela da da izjavu u policiji iz straha od reakcije Sulejmanovića rekavši da će time samo pogoršati situaciju, ali je podržala izricanje zaštitnih mera.

Javnost traži istragu 

Direktorka fondacije Infohouse iz Sarajeva Dženana Alađuz kaže da statitiska pokazuje da je svaka druga žena u BiH doživela nasilje, a da je više od 60 žena bilo žrtva femicida u poslednje dve godine.

"Preko 60 žena je ubijeno u poslednje dve godine i ništa. Nikome ništa. I videćete i toj sudiji koja je odbila da izda zaštitnu meru neće biti ništa. Neće dobiti ni mesec dana suspenzije. Taj ko je dojavio ubici da ga je ona baš prijavila, neće dobiti nikakvu kaznu, zato što u BiH ženski život ne vredi ništa", rekla je Alađuz za Euronews Srbija.

Mirza Dautbegović, novinar portala Bosnainfo.ba, ističe da je Nizama Hećimović dugo trpela nasilje.

"Kada se konačno ohrabrila i nazvala policiju, napravila je grešku koja će je koštati života. Umesto da policija, kako bi to trebalo izgledati u normalnim državama, zaštiti Nizamu i njeno dete, desilo se nešto potpuno suprotno", piše Dautbegović na portalu Bosnainfo.ba.

Dautbegović podseća da je Sulejmanović više puta privođen zbog tuča i nasilničkog ponašanja, a da je na društvenim mrežama objavljivao i svoje slike na kojima se vidi kako ga policija vodi s lisicama.

Ubistvo žene za koju se znalo da je ugrožena izazvalo je revolt i proteste. Veći broj građana okupio se u Sarajevu, a protest je organizovala Fondacija "CURE". Iz fondacije su pozvali na okupljanje, najoštrije osuđujući bilo koji oblik nasilja nad ženama. Okupljeni su pozvali Tužilaštvo Tuzlanskog kantona da istraži i obavesti javnost o tome kako je došlo do curenja informacija i kako je počinitelj saznao za prijavu.

Dženana Alađuz kaže da se posle ubustva pola BiH diglo na noge i da su žene i muškarci izašli u mnogim gradovima da traže prvadu.