Poništeno rešenje kojim je ambasadoru Srbije u Podgorici zabranjen ulazak u Crnu Goru

Komentari

Autor: RTCG

07/06/2023

19:11

Poništeno rešenje kojim je ambasadoru Srbije u Podgorici zabranjen ulazak u Crnu Goru

Vladimir Božović - Copyright Medija Centar Beograd

veličina teksta

Aa Aa

Upravni sud poništio je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) o zabrani ulaska u Crnu Goru ambasadoru Srbije u Podgorici Vladimiru Božoviću, piše RTCG.

Iz Upravnog suda saopštili su da je njihovom presudom od 11. maja usvojena tužba Božovića i poništeno rešenje MUP-a od 10. novembra prošle godine.

"Tim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužioca protiv rešenja Uprave policije od 30. septembra prošle godine, kojim je tužiocu, državljaninu Srbije, zabranjen ulazak u Crnu Goru, jer je uvidom u evidencije koje vodi Uprava policije utvrđeno da postoje smetnje za ulazak u Crnu Goru iz razloga nacionalne bezbednosti", kaže se u saopštenju.

Navodi se da je Upravni sud utvrdio da u rešenjima upravnih organa nije pojašnjeno zbog kojih razloga Božović predstavlja smetnju po unutrašnju bezbednost, odnosno što je razlog da se tužiocu zabrani ulazak u Crnu Goru.

"Ovo iz razloga što se u rješenjima upravnih organa navodi da je uvidom u evidencije koje vodi Uprava policije utvrđeno da postoji smetnja iz razloga nacionalne bezbednosti za ulazak tužioca u Crnu Goru", dodaje se u saopštenju.

Iz Upravnog suda su kazali da se u rješenjima upravnih organa navodi da je Uprava policije o tome obaveštena aktom Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), koji je označen stepenom tajnosti "tajno", zbog čega podaci ne mogu biti prezentovani u rešenju o zabrani ulaska u Crnu Goru.

"Sud zaključuje da nije sporno to što ANB, saglasno zakonskim ovlašćenjima, utvrđuje postojanje razloga, koji sa aspekta nacionalne bezbjednosti, predstavljaju smetnju za ulazak u Crnu Goru i što nije dužna da te razloge obrazloži", navodi se u saopštenju.

Međutim, kako su rekli iz Upravnog suda, pojam prava na pravično suđenje, u smislu odredbe člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, podrazumijeva, između ostalog i pravilo o "jednakosti oružja", kao i pravo na obrazloženu odluku i pouzdane dokaze.

Iz tog suda ukazali su da pravo na uvid u sve dokaze nije apsolutno i da može biti ograničeno zbog nekog drugog suprostavljenog interesa, u ovom slučaju interesa nacionalne bezbjednosti i zaštite slobode i prava drugih ljudi.

Kako su naveli, da bi se to ograničenje moglo opravdati, neophodno je na jasan i nesumnjiv način utvrditi da je odluka da se tužiocu zabrani ulazak u Crnu Goru zakonita i da je doneta u cilju ostvarenja legitimnog cilja.

Iz Upravnog suda rekli su da pri tome mora biti uspostavljena pravična ravnoteža između preduzete mere, sa jedne, i prava tužioca, sa druge strane.

"Nacionalni zakonski režim ne ispunjava uslov "u skladu sa zakonom" ako dozvoljava izvršnoj vlasti da odlučuje, od slučaja do slučaja, da li da primijeni ili da uskrati važne procesne zaštitne mehanizme", kaže se u saopštenju objavljenom na sajtu Upravnog suda.

Iz suda su rekli da je taj pristup usvojen u predmetu G.C. protiv Bugarske, od 24. aprila 2008. godine, gde je nalog za proterivanje stranca bio donet bez bilo kakvog upućivanja na činjenično stanje, samo na osnovu "ozbiljne pretnje bezbednosti države", koju je predstavljalo prisustvo podnosioca predstavke.

Navodi se da je Upravni sud zaključio da se zakonitost rešenja može ispitati jedino ukoliko su poznati razlozi zbog kojih tužilac eventualno predstavlja smetnju po nacionalnu bezbjednost, i ako o tome postoje odgovarajući dokazi.

Iz Upravnog suda kazali su da dokazi, ukoliko su takve prirode da bi se njihovim obelodanjivanjem, iz određenih razloga, ugrozila nacionalna bezbednost države, ne moraju biti obelodanjeni i navedeni u rešenju, ali nesporno moraju postojati i uz spise predmeta, kao podaci sa oznakom tajnosti, biti dostavljeni na uvid sudu.

"O čemu se u konkretnom ne radi, zbog čega je Upravni sud tužbu usvojio i osporeno rješenje poništio", navodi se u saopštenju.