Igre 
Politički požar u Crnoj Gori: Tenzije u Podgorici na vrhuncu, EU poziva da se situacija reši u dva poteza
Komentari14/12/2022
-11:04
Crna Gora je do sada bila u institucionalnoj krizi zbog toga što joj Ustavni sud ne funkcioniše, a uskoro bi mogla da sklizne i u problem sa Evropskom unijom. Dva poteza Skupštine Crne Gore u istom danu, neizbor sudija Ustavog suda i ponovno izglasavanje Zakona o predsedniku pojačali su tenzije.
Da se uzavrele političke strasti neće lako smiriti bilo je jasno kad je jutro nakon burnog dana u parlamentu stigla odluka Evropske unije. Naime, iako već uveliko zakazano za utorak, zasedanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Crne Gore u Strazburu otkazano je naprečac.
Kopredseddavajući POSP-a Vladimir Bilčik javio je telefonom predsednici Skupštine Crne Gore Danijeli Đurović da je sastanak otkazao i to zbog usvojenog spornog Zakona o predsedniku, za koji je Venecijanska komisija ocenila da ga ne treba usvojiti jer se time ovlašćenja predsednika države koja su Ustavom određena menjaju zakonom.
Bio je to planirani razgovor o trenutnom stanju pristupnih pregovora Podgorice i Brisela, međutim, Bilčik je rešio da otkaže gostoprimstvo crnogorskoj delegaciji koju je trebalo da čine i predstavnici Vlade Crne Gore.
Ipak, premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović tvrdi da to otkazivanje nije kazna za Crnu Goru. "Ne mislim da je Vladimir Bilčik odlučio da ovo suspenduje... Verujem da to nije vid kazne nego vid političke procene, očekujem da se se odbori sastanu u novom terminu", kazao je Abazović.
Rešenje je održavanje novih parlamentarnih izbora?
Umesto sastanka, Bilčik je uz svog kolegu stalnog izvestioca EU za Crnu Goru Tonina Picule izdao saopštenje u kojem su rekli da su razočarani neuspešnim pokušajem da poslanici izglasaju sudije Ustavnog suda i time što su izglasane izmene Zakona o predsedniku.
Rešenje krize, ova dvojica zvaničnika Evropske unije, vide u političkom dogovoru kojim će se završiti mandat vlade Dritana Abazovića i bez ikakvih odlaganja stvoriti put za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Tanjug/Vlada Republike Srbija/Slobodan Miljević, EPA/IGOR KOVALENKO
Povezane vesti
"Razočarani smo što Hitno mišljenje Venecijanske komisije o Zakonu o izmenama Zakona o Predsedniku Crne Gore, objavljeno 9. decembra, nije uzeto u obzir tokom glasanja", navodi se u saopštenju. Smatraju da je izmena od strane 41 poslanika vladajuće većine direktna pretnja dugogodišnjim evropskim ambicijama Crne Gore, uključujući i poštovanje načela ustavnosti i vladavine prava.
"Rezultati glasanja pretnja su procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji i mogli bi Crnu Goru gurnuti u dugačku političku krizu i ustavni haos", navodi se u saopštenju. Apelovali su na sve poliitičare u zemlji da se uzdignu iznad svojih podela i odmah ponovno uspostave funkcionalnost demokratskih institucija u skladu s ustavnim načelima.
"Pozivamo političke lidere da ispune očekivanja velike većine građana Crne Gore koji podržavaju evropsku budućnost zemlje, tako što će raditi na posvećenosti EU članstvu i ubrzati reforme potrebne za integraciju u EU", navodi se u saopštenju.
Još jedna poruka Podgorici stigla je od Saveta EU koji je u saopštenju ministara za Evropu istakao da je politička kriza u Crnoj Gori razlog zbog čega su usporili pristupni pregovori.
"Savet EU je zabrinut zbog odluka parlamenta da izmeni predsednikova ovlašćenja usvajanjem zakona po hitnom postupku i ističe da svi zakonodavni akti moraju biti usklađeni sa Ustavom. Savet poziva sve političke aktere u Crnoj Gori da demonstriraju odgovornost, prevazilaženje polarizacije i poziva ih da se uzdrže od svake akcije koja bi mogla dodatno produbljuju institucionalnu krizu i potkopavaju demokratske institucije zemlje", navodi se u zaključcima.
Piše da crnogorski politički akteri treba da izgrade konsenzus kako bi povratili funkcionalnost demokratskih institucija i administracije neophodnih za postizanje rezultata u Crnoj Gori.
Evropski komesar za susedstvo i proširenje Evropske unije (EU) Oliver Varhelji navodi da je imenovanje članova Ustavnog suda neophodno radi zaštite osnovnih prava građana Crne Gore.
Povezane vesti
"Evropska unija podržava da svi politički akteri preduzmu hitne mere kako bi osigurali operativnu funkcionalnost Ustavnog suda. Da bi se kretao svojim EU putem potrebno je takođe da Crna Gora poštuje odluku Venecijanske komisije”, kazao je Varhelji.
Takođe, i Sjedinjene Države izrazile su zabrinutost za situaciju u Crnoj Gori posle najnovijih dešavanja. U komentaru američke ambasade u Podgorici za Glas Amerike navodi se da su SAD "duboko zabrinute zbog daljeg neuspeha Crne Gore da formira u potpunosti funkcionalni Ustavni sud i, u odsustvu te ključne institucije, usvajanja sporne mere da ograniči ovlašćenja predsednika, čime se ignoriše jasan savet Venecijanske komisije".
Iz Ambasade poručuju da je odgovornost crnogorskih političkih lidera da štite demokratske institucije zemlje i odupru se bilo kojim odlukama kojima se podriva njihova funkcionalnost i legitimnost.
Povezane vesti
Demokratski front očekuje da će Đukanović potpisati zakon i dodeliti mandat Lekiću
Sa druge strane, iz Demokratskog fronta stiže reakcija da je Crna Gora 30. avgusta 2020. promenila vlast i da sve poruke od međunarodne zajednice poštuju, ali da da će se o Crnoj Gori odlučivati u Crnoj Gori.
Kako je naveo poslanik DF-a Jovan Vučurović, parlamentarna većina je odraz narodne volje sa poslenjih izbora. "Svi oni moraju da shvate da Crna Gora nije kolonija i da ima snage, volje, pameti da ide putem uspeha. Ako je neko od međunarodnih predstavnika nešto posebno vezan za Mila Đukanovića to nije naš problem i CG neće biti zarobljenik nekih takvih odnosa. Što pre neki u međunarodnoj zajednici shvate da su Milo Đukanović i DPS prošlost, to će biti bolje za sve", poručio je Vučurović.
Poručio je da žele da budu partneri sa svima, da budu deo regionalnih inicijativa i saradnje sa onima koji mogu doprineti boljem životu svih građana Crne Gore.
Umesto bilo kakve mogućnosti za pregovore o Zakonu o predsedniku, iz DF-a poručuju da će predsednik Crne Gore Milo Đukanović potpisati sporni zakon nakon što je dva puta izglasan u Skupštini, čime su sva pravna sredstva iskorišćena i on mora stupiti na snagu. Kako navodi jedan od lidera DF-a Andrija Mandić, on očekuje da će nakon toga Đukanović dodeliti mandat za sastav nove vlade lideru Demosa Miodragu Lekiću.
Ipak, Đukanović je juče rešio da ne potpiše sporni zakon iz proceduralne greške. Kako tvrdi savetnik predsednika za ustavni sistem i pravna pitanja Boris Bastijančić, u Zakonu o predsedniku koji su poslanici po drugi put izglasali napravljena je faktografska greška u nazivu akta. Zato je Zakon ponovo vraćen u Skupštinu predsednici Danijeli Đurović na doradu.
Đurović je najavila da će danas dostaviti Đukanoviću ispravljeni propratni akt o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku na potpisivanje. Ona je rekla da izmenjeni Zakon o predsedniku nije moguće opozvati, da to može samo predlagač, a kada je reč o mišljenju Venecijanske komisije treba, kaže, posmatrati u celosti, jer se u njemu ne posmatra pojedinačno samo Zakon o predsedniku.
Navela je da su izmene i dopune Zakona o predsedniku predložene u cilju traženja deblokirajućeg mehanizma, koji je, kako navodi vrlo blizak onome što je VK predlagala 2007., a da o pitanju ustavnosti ovog zakona može da odluči jedino Ustavni sud.
Očekuje da će ovog puta Đukanović potpisati izmenjeni zakon i veruje da, kako kaže, neće ući u direktno kršenje Ustava. Na pitanje da li nakon svega postoji opasnost od međunarodne izolacije Crne Gore, Đurović navodi da je interes nekih struktura da se stvori slika da je nova
Šta kažu Đukanović i DPS
Danas da me pita neko iz Brisela da kažem pomak koji je Crna Gora napravila na evropskom putu u ove dve godine ne znam šta bih rekao, ta agenda je ostavljena po strani, a prioritet su dobila druga pitanja, kazao je juče predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Na pitanje novinara kako da se izađe iz teške političke situacije zbog usvajanja spornog Zakona o predsedniku, zbog toga što Ustavni sud ne funkcioniše jer nema dovoljnog broja sudija, i zbog ponavljanja u nedogled izbora u Šavniku, Đukanović kaže da se dobija poruka od političara: "ne zanima nas".
"Ona je očekivana jer dolazi iz krila ruskog krila. Ovo nije izum Demokrata i Ure već izum proruske strukture koja se zove DF, a ostali je iz svojih kalkulantskih razloga slede. Ovo jeste najpre crnogorsko pitanje, ali nije samo to jer moramo udružiti snage", poručio je Đukanović.
Iz njegove Demokratske partije socijalista poručuju da je parlamentarna većina izglasavanjem Zakona o predsedniku napravila "jedan od najsramnijih poteza, ne samo u istoriji parlamentarizma, nego uopšte u istoriji Crne Gore, i faktički dovela državu u stanje ustavnog puča".
Poslanik DPS-a Jefto Eraković rekao je da je ta stranka bila spremna za kompromis, navodeći da su hteli da glasaju za izbor jednog sudije Ustavnog suda. Međutim, poslanici te stranke izašli su iz skupštinske sale prilikom glasanja, pa Skupština nije imala dovoljnu tropetinsku većinu za izglasavanje nedostajućih sudija.
Kao odgovor na poteze poslanika, u ponedeljak uveče ispred Skupštine okupili su se nezadovoljni građani, koji su nakon ponovonog izglasavanja Zakona o predsedniku probili policijsku barikadu, zbog čega je ispaljen suzavac.
Printscreen YouTube/Pobjeda
Iako su se distancirali od organizovanja pomenutog protesta, iz DPS-a najavljuju da će podržati sve vidove borbe, čak i vaninstitucionalne. Razlog protesta kako kažu je da bi suprotstavili sistemu koji je uspostavljen u Crnoj Gori u poslednje dve godine, odnosno od smene njihove stranke koji je bila 30 godina vlasti, odnosno od uspostavljanja višepartizma u toj zemlji.
Preporuka za vas
Komentari (0)